AVS Media Player 5.1.2

Ne možemo da verujemo da ćemo ovo da napišemo, ali ipak hoćemo – AVS Media Player je multimedijalni plejer namenjen početnicima. Da li je moguće da još uvek ima takvih? Zapravo, iznenadili biste se koliko ljudi slabo barata osnovnim stvarima, mada nam prethodno rečeno nije bila zvezda vodilja prilikom odabira teme.

Ono zbog čega AVS-ov proizvod zaslužuje vašu pažnju jeste podatak da je zaista reč o punokrvnom multimedijalnom plejeru, a ne o alatki koja je ubačena u svet multipraktika reda radi. Naime, autori su program zamislili kao svojevrsni trozubac: prvi zub služi za reprodukciju video-klipova, drugi je zadužen za „puštanje” muzike, dok se sa trećeg obavlja gledanje slika. Sve to, najavismo, umotano je u izuzetno jednostavan upravljački interfejs koji se ne oslanja na klasičnu Windows radnu formu i svojim izgledom podseća na GOM Player i komplementarna ostvarenja iz klase. Po defualtu, donosi „jednoglavi” upravljački interfejs, ali o tome ćemo nešto opširnije kasnije. Kako je u pitanju besplatno ostvarenje, njegovi autori će pokušati da vam tokom instalacije „poture” još nekoliko programa iz svoje kuhinje pa ne brzajte sa lociranjem tastera Next.

Veći deo ekrana namenjen je reprodukciji učitanog sadržaja, a ispod njega je postavljena linija alatki koje (mahom) služe za kontrolu toka reprodukcije. Dakle, standardni raspored. Odavde programu može da se „naredi” da označeni fajl reprodukuje u zatvorenoj petlji ili da po itemima sa plejliste „skače” kao revnosni petao. Po prvom pokretanju programa, otvara se i radna forma u kojoj se smeštaju fajlovi za plejlistu, ali to kasnije može da se isključi.

Media Player stiže sa svitom ugrađenih kodeka, tako da sa otvaranjem datoteka ne bi trebalo da imate problema. Kada je u pitanju video-sadržaj, na meniju je čak 19 različitih formata i njihovih podvarijanti, ali odmah moramo da naglasimo da podrška za 4K ne postoji, što je veliko razočarenje. Po učitavanju kompatibilne datoteke, Media Player sa hard-diska automatski „povlači” i tekstualnu datoteku sa prevodima, ukoliko je istog imena kao i video-fajl. Program se dobro snalazi sa ispisom naših slova, možete da menjate veličinu, boju i tip fonta, intenzitet providnosti, ali i položaj na ekranu. Nažalost, tekst je moguće „prilepiti” samo za gornju ili donju ivicu ekrana i on ne može da pređe „na crnu traku”, što isto može da bude problem. Program pada na ispitu kada je „peglanje” slike u pitanju, s obzirom na to da se sa ovom mogućnošću uopšte ne druži. Slika koju daje je preoštra, a po krzavim ivicama slova primetićete da autori nisu mnogo marili za ovaj aspekt vizuelnog doživljaja.

Neobična transformacija dešava se kada umesto video učitate audio datoteku. Naime, upravljački interfejs doživljava metamorfozu i sada imate utisak da se nalazite u AIMP-u ili nekom od sličnih ostvarenja iz klase. Prozor za izlistavanje sadržaja pohranjenih pod plejlistom konačno dobija na smislu, a autori su uključili i mogućnost aktiviranja vizuelizacija koje će ekranom skakutati u ritmu muzike. Nažalost, ovo je moguće isključivo ako se vratite na podrazumevani interfejs, pošto se forma predviđena za prikaz „pokretnih slika” koristi i za vizuelizacije. Prozor nije moguće „otkačiti” i pripojiti ga kompaktnijem radnom okruženju, ali je za utehu moguć prikaz preko celog ekrana. Kada je broj podržanih formata u pitanju, još jednom nema zime jer Media Player učitava sve, pa i lossless tipove datoteka. Na spisku se nalazi 15 različitih, osnovnih tipova formata.

Stigli smo i do trećeg zuba koji je zadužen za razračunavanje sa bitmap datotekama. Nažalost, ova sekcija programa najmanje je razvijena i čini se da su autori učinili sve da je sakriju. Kada posegnete za opcijom Open File(s)... uopšte nećete imati predstavu da je učitavanje slika moguće jer nisu izlistane kao opcija. Tek kada aktivirate opciju prikaza svih datoteka u otvorenom direktorijumu dobijate mogućnost učitavanja. Ovo je prava šteta, pošto su autori ubacili podršku za prikazivanje 11 različitih formata zapisa, među kojima se nalazi čak i PSD. Učitavanje slika je, dakle, moguće, ali njihova manipulacija i uopšte normalno posmatranje (kao iz grafičkih viewera) je daleko od standarda na koje smo navikli.

Ako vam je na umu štednja hardverskih resursa, sa AVS-ovim Media Playerom nećete se previše usrećiti. Reprodukcija celovečernjeg filma u HD kvalitetu, u pikovima, „jede” i do 12 procenata procesorskog vremena, a ostaćete i bez 105 megabajta radne memorije. Stvar je nešto povoljnija kada je u pitanju slušanje muzike, pa tako prosečna FLAC numera „odnese” tek deveti deo procenta procesorskog vremena i 60 megabajta radne memorije (bez uključene vizuelizacije). Ono što je nama mnogo više zasmetalo od suvih brojki je podatak da Media Player povremeno generiše neprijatan lag, gotovo da se „zamrzne” na nekoliko sekundi. To se dešava, između ostalog, prilikom učitavanja novog fajla i tokom perioda testiranja više puta smo iskusili ovu pojavu.

Kada su propratne funkcije u pitanju, Media Player sadrži nekoliko zanimljivosti. Na primer, podržano je izrada screenshotova (podržani formati su BMP, WMF, EMF i PNG), praktično jedinim klikom miša možete da promenite konfiguraciju audio-postavki i prilagodite je broju zvučnika sa kojima ste se okružili. Tu je i mogućnost prilagođavanja formata slike „u letu”.

Ne možemo da se otmemo utisku da je AVS Media Player sazdan na dobrim osnovama i da će kao takav sigurno naći publiku. Međutim, neki potezi njegovih autora nisu nam najjasniji, naročito onaj oko podrške za gledanje slika. S druge strane, problem sa povremenim „zamrzavanjem” nas je bacio u rebus, a zamerili bismo i to što program nije u mogućnosti da obavi reprodukciju DVD-Video sadržaja, baš kao ni Audio-CD-ova (ručno da, ali automatski ne).

Vladimir PISODOROV