Iz stalne američke paranoje o „ljudima u crnom koji znaju tajne koje njihova vlada skriva od celog sveta”, rodio se jedan od najboljih holivudskih filmova prošle godine u žanru komedija. Blokbaster je držao primat na listama gledanosti u celom svetu po nekoliko meseci, dok je kod nas takođe ostvario veliki uspeh (ako ne računamo premijeru filma u Beogradu, gde su nesimpatični manekeni pokušavali da nam dočaraju glamuroznost svetskih premijera).

Igru počinjete kao Džejms Edvards (u filmu je to Will Smith, a u igri nešto što liči na njega, ali nikako ne zvuči kao on), policijski detektiv iz Njujorka. Na poziv svoje stanice, Džejms stiže na mesto zločina tj. provale.

U prvoj sobi detektiv je u prilici da upuca nekoliko čudnih tipova zlih namera i demontira bombu, ali mu neobičan čovečuljak pobegne kroz prozor. U jurnjavi za njim upao je u kantu za otpatke, upucao još dva tipa i odjednom se našao u glavnom štabu „ljudi u crnom”. Iz glavnog centra krećete na prave misije posle izbora jednog od tri agenta. Izbor je: Agent J (pomenuti Will Smith), Agent K (u filmu Tommy Lee Jones, u igri simpatična kopija sa dubokim glasom) i Agent L (omiljeni agent redakcije SK, koji čak zvuči i izgleda bolje od Linde Fiorentino, druga osoba po broju neuralizatorovih bljesaka na svetu). Pošto nema nikakvu vezu sa samom igrom, verovatno je prvi nivo sa policajcem Džejmsom zamišljen kao neka vrsta Tutorial nivoa za upoznavanje sa brojnim kontrolama. Radnja se odigrava u tri sveta koji predstavljaju zasebne avanture. Ujedno svi nivoi nemaju nikakvu vezu sa odličnim filmom, sem simpatičnih poligonski renderovanih likova koji podsećaju na glavne glumce. Igra se odvija na Antarktiku, Amazoniji i na privatnom ostrvu u vlasništvu kompjuterskog manijaka. Od arsenala imate odličan izbor: pulsar blaster, reverberating carbonizer, pulsar arm cannon, standard sidearm, series 4 de-atomizer. Posebnu pažnju treba obratiti na neuralizatore kojima brišete sećanja nevinih svedoka bliskih susreta treće vrste i na oružje Noisy Cricket, malih dimenzija, ali jake razorne moći i trzaja.

Grafički dizajn dosta podseća na Resident Evil, ali kompleksnost zagonetki je daleko od poređenja. Linearnost igre bez logičkih zavrzlama stvarno ubija izvrsnu atmosferu kojom odiše film. Poprilično nelogična varijanta je i izbor samo jednog agenta, kada je karakteristično za ljude u crnom da rade u paru (pola radnje filma se bazira na tome). Animacija likova je davno prevaziđena modernim standardima. Likovi se okreću oko svoje ose, dok im se za kretanje samo određuje pravac. Stiče se utisak da upravljate zombijima, a ne veštim ljudima u crnom. Pošto sadrže veliki broj statičnih ekrana, očekivalo bi se vrhunski kvalitet i dizajn neobičnih prostorija i eksterijera po kojim jurcate za vanzemaljciima. Čak i posle detaljne Gama korekcije, ekran će i dalje ostati poprilično zatamnjen, tako da ćete se dobro pomučiti da otkrijete sitnije detalje i tragove na kasnijim nivoima. Između nivoa nema animacija, već su zamenjene strip tablama koje vas uvode u dalju radnju igre.

U suštini, cela igra podseća na film iz sedamdesetih godina, što strip elementi potvrđuju. Zvučna podloga je prosto rečeno interesantna, sa temema iz niskobudžetnih horor filmova. Jedino će vas iznervirati stalno ponavljanje i jauci agenata (pogotovo Džejmsa) kada ne mogu da prođu na neku stranu ili su pogrešili pravac kretanja. Glasovi „talenata” koji su zamenili originalne glumce potpuno su neodgovarajući, ali treba imati razumevanja prema firmi „Southpeak Interactive” i njihovom budžetu za igru. Pošto ste videli igru, ostaje samo da pogledate u vrh neuralizatora i pritisnite crveno dugme...

Branislav BABOVIĆ