Mudri ljudi su skovali poslovicu „izbor turističke agencije je kao izbor obućara”. Koliko vam se puta dogodilo da, pošto ste konačno uspeli da odvojite sedam slobodnih dana i da teškom mukom prikupite potrebne pare, krenete na toliko očekivani put, i pošto stignete tamo, utvrdite da nema više slobodnih soba? Samo zamislite koliko je tek odvratno da se sat vremena prepucavate sa nadobudnim recepcionarom oko smeštaja („ali, gospodine, vi ne razumete, ja imam rezervaciju...”) dok vas napolju čeka vaša večito nezadovoljna lepša polovina („a lepo sam ti rekla da odemo kod mojih...”) i tri proizvoda vaše iskrene ljubavi („taaaaataa, gladna sam... taaaaataa, piški mi se...). Zar nije grozno? A sada zamislite ovo: uspeli ste da iskamčite od žene vikend na „službenom putu”... Presrećni, pakujete stvari i odlazite na neko egzotično ostrvo, sa puno palmi, sunca i lepih devojaka. Na recepciji vas dočekuju dve zgodne plavuše, vrlo oskudno odevene...

- Da li biste želeli sobu, gospodine? Da li biste želeli piće, gospodine? Možda još nešto, gospodine?

O, daaaaa!

Ne, ovo nije raj, već samo najnovija igra firme „Sunflowers”, koja vas - odmah da vas razočaramo - ne stavlja u ulogu turiste, već na mesto upravnika turističkog kompleksa. Interfejs je najsličniji onome u Transport Tycoonu, gde se pokazao vrlo jednostavnim i efikasnim, pa nije bilo razloga da se ne upotrebi i sada. Najveći deo ekrana zauzima izometrijska mapa, dok se u samom vrhu nalazi gomila ikonica pomoću kojih obavljate celokupnu upravljačku delatnost i koje se grubo mogu podeliti u dve grupe: ikonice za gradnju i ikonice za sve ostalo. Prvu grupu ne treba posebno objašnjavati, ali ćemo se na drugoj malo zadržati, zahvaljujući nekim interesantnim opcijama kao što su Finances, News i Sabotage. Finances vam, pored pregleda nekoliko statistika i grafikona omogućava neke novčane operacije, reklamiranje, osiguranje itd. Preko Newsa dobijate razne informacije o aktuelnim događajima, obaveštenja o aukcijama na kojima možete kupiti neku nekretninu, dok vam Sabotage daje priliku da nekim maštovitim sredstvima ometate razvoj protivnika.

Igru počinjete, ne od nule, nego iz minusa, jer vaš kapital predstavlja par pozajmljenih miliona funti (verujte, uopšte nije toliko mnogo koliko izgleda) koje ćete morati kad-tad da vratite. Veoma je bitno pažljivo izabrati mesto na kome ćete razvijati svoju imperiju, jer nijednom turisti nije svejedno da li letuje na pustom peščanom ostrvu na kome nema čak ni poslovične palme, ili u nekoj zelenoj oazi mira i razonode. Od građevina, na raspolaganju vam je bukvalno sve što bi vam moglo zatrebati kao menadžeru Holiday Islanda: od kampova, vila, hotela, preko raznih „Tropical Heat” barova i restorana, nekoliko vrsta prodavnica, parkova, teniskih i golf terena pa sve do atrakcija u vidu Stounhendža (???) ili statua sa Uskršnjeg ostrva (takođe). Ovo sve zvuči jako lepo, ali zadovoljstvu nema mesta kada se ispostavi da vam je najveći deo predviđenih građevina ponuđen već na samom početku (ne računajući nekoliko koje se dobijaju u prvih nekoliko godina), tako da ćete uskoro doći u situaciju da godinama čekate (i ne dočekate) pojavu nečeg novog što bi unelo malo svežine u vaše naselje.

Generalno gledano, postoje samo dva načina da započnete igru: prvi je da krenete polagano, polako dižete novac iz banke, postepeno uvećavate broj objekata na ostrvu i završite deset godina kasnije bez prebijene pare, u debelom minusu, naterani da gledate kako vam kamate jedu posed, potpuno nemoćni da sprečite poslovni krah. Drugi način (koji svakako preporučujemo) je da u početku izgradite što više građevina, kako biste imali veći priliv novca, uložite pare na reklamu i za godinu, dve, dugovi će biti vraćeni, posao će cvetati, a vama će biti dosadno. Zašto? Zato što se igra pretvara u suludu trku: Što više izgradiš, više para dobiješ, sve do one tačke kada nema više prostora za gradnju, i tada igraču ostaje samo da sedi i da gleda kako mu se gomila novac. Građevina ima previše da bi se mogle pojedinačno kontrolisati, igra postaje previše kompleksna, jer više ne znate koliko turista ima u kazinu, a koliko u bazenu, koliko koji hotel zarađuje ili gubi, ali to nije ni bitno. Uvek ste u plusu. I tako, sve ide u krug, bez jasnog cilja, sve dok ne pritisnete „Power” dugme na kućištu svoga računara. Neki jadni kompromis nude scenariji, gde su vam ponuđene misije tipa „dovuci 5000 kampera na ostrvo u roku od dvadeset godina”. Ne, hvala. Radije ću da igram Tetris.

Priznajemo, ideja jeste odlična, ali je sprovedena u delo na prilično neadekvatan način. I pored jako simpatične muzike, i pored solidne grafike, igra ima neoprostiv nedostatak - jako brzo dosadi. Dakle, ukoliko želite da provedete jedno zabavno popodne, Holiday Island možda i nije tako loše rešenje. Konzumacija na duže staze nije preporučljiva. Za dodatne informacije preporučujemo Web-site izdavača www.bomico.de.

Ilir GAŠI, Nikola i Predrag LAZIĆ