Posle debakla sa Tom Klensijevom Politikom i osvetničkog uspeha koji su pobrali publikovanjem Rainbow Sixa, grupa autora iz „Zabavne crvene oluje” (Red Storm Entertainment) počinje da sondira i konzumente real-time strategija. Njihov praznični adut, Dominant Species, svakako neće naterati oduševljene mase stratega na spontane ulične aklamacije, ali će im verovatno poslužiti kao zgodno osveženje do pojave neke ozbiljnije i ispeglanije igračkice na tu temu. Kažemo verovatno, mada bi odrednica možda zvučala primerenije. Naime, pored nekoliko objektivno pozitivnih karakteristika (grafika, ideja i napredne opcije za taktiku), ostale osobine (pre svega, atmosfera) našeg uzorka za analizu su u većoj meri podložne idividualnom stavu. Razlozi za dopadanje, osporavanje, mrštenje ili zadovoljan kez zbog više razloga snažno zadiru u sferu subjektivnog.

Za razliku od klasičnih strana i pulena koje ste vodili u novijoj real-time strateškoj istoriji (mahom ljude i mutantne modifikacije istih), Dominant Species nudi sasvim obrnutu perspektivu: ovde preuzimate ulogu mastermajnda lokalnih aliena sa planete Mur, čije je relativno mirno baškarenje u sluzavim košnicama prekinuto invazijom zlih zemljana. Naravno, teranski osvajači ne nasrću iz čista mira, već sa planom za otimanje i kontrolu izvora tzv. Anime, supstance koja vašoj populaciji daje život, a njima omogućava besmrtnost. Pošto nemate nameru da pregovarate sa smešnim dvonošcima u plastičnim skafanderima, jedino rešenje koje ima smisla je totalni rat do istrebljenja.

To bi bio inspirativni uvod, koji je relativno jasan. Sledeća, malo manje jasna stvar je komandni interfejs koji će vas strefiti u glavu čim odaberete ono magično dugme za početak kampanje. Pošto se radi o klasičnoj 3D real-time strategiji (najviše podseća na War Games), koja pretenduje na znatno kompleksniju kontrolu jedinica i nudi potpunu slobodu pozicioniranja kamere, broj toplih tastera (hot keys), opcija, mini preklopnih mapa i komandi za manipulaciju jedinicama svakako ne može biti mali. Naravno, i nije mali. Ima ih k’o kusih pasa, a raspored, koji je jako neinventivan, na početku može da vas efikasno demotiviše da zaronite dublje u igru. Na sreću, prve tri misije nude manje-više koristan tutorijal, ali vam je rvanje do navikavanja za prvi dan igre više nego zagarantovano.

Vaš zadatak kao mladog Mindlorda se ne razlikuje mnogo od posla tipičnog strateškog gazde: sadićete građevine (radi se o funkcionalnim biljkama), proizvoditi jedinice, izviđati teren i borbeno manipuliasati vašim ljigavim nesrećnicima. Osnovni resurs, anima, može i mora da se harvestuje iz posebnih predefinisanih izvora na mapi, oko kojih će se okršaji najčešće i odvijati. Posedujete dve osnovne klase kreatura, radnike i vojnike, čije vrste, oblici i boja zavise od vrste anime od koje su stvoreni (kristalne, tečne ili gasne). Kristalna je univerzalni resurs koji je prisutan na svakoj mapi i omogućava izgradnju bazičnih jedinica. Plava (tečna) anima je ređa, pristup joj dobijate tek kada odmaknete sa kampanjom i osnovni je gradivni materijal za malo sofisticiranije vazdušne karakondžule. Konačno, crvena gasna anima je sredstvo za kreaciju najjačih zverova, koji će vam pri kraju kampanje biti više nego potrebni.

Ljudski neprijatelj takođe dolazi u nekoliko formi, mahom mehaničkih jedinica. Njihova vozila, kao i vaše kreature poseduju par osnovnih tipova napada (bliski, vatreni, električni...) i individualnu otpornost na ostale. Naravno, jedini način za pohvatate konce pravila za pojedine napadno-odbrambene osobine jeste da eksperimentišete (pošto verovatno nemate originalno uputstvo).

Vaše jedinice, upravo srazmerno preživljavanju u borbama stiču i iskustvo koje im omogućava veću otpornost na pogotke i mnogo smrtonosnije karakteristike od početnih. Samim tim, samoubilački juriši ne predstavljaju najisplativiju taktiku, pošto se sa malo pažnje u pogledu izvlačenja ranjenika (koje ćete posle izlečiti radnikom) dobija mnogo jača vojska za konačni juriš na protivničku bazu.

Sledeća sočna taktička komponenta je određivanje formacijskog rasporeda za napad i odbranu. U pitanju su klasične „tenkovske” forme za plasman na terenu (klin, linija, kvadrat), a ako situacija postane zabrinjavajuća (na primer, šaljete zbijenu grupu koja naleti na artiljeriju), jednim klikom na „scatter” ih možete raštrkati po bližoj okolini. Korisna stvar, koja bi trebalo da postane standard za sve igre ovog tipa.

Potpisniku ovih redova komponente koje čine atmosferu deluju izuzetno veštački i neodgovarajuće. Kreature su neinspirativne i uglaste, ljudski protivnici i vozila suviše liče na modele sačinjene od Lego kockica (pogotovo pešadinci, koji liče na ruske babuške u skafanderima), detaljnost objekata ne zadovoljava, a siromaštvo zvuka i odsustvo ambijentalne muzike svakako ne podižu tenziju sukoba. Jednostavno, atmosfera crtanog filma koji se odvija u tišini nekako ne ide uz fabulu o krvavom klanju ljudi i aliena (od slične bolesti boluje i Enemy Infestation). No, možda se vama upravo to bude svidelo.

Konačno, tu je i hardverska zahtevnost, koja je apsolutno nerealna. Za pravi doživljaj (pogotovo kod bitaka većih razmera) potreban vam je PII sa brzim 3D akceleratorom (Direct 3D), što za igru koja za dlaku iskače od nekakvog zamišljenog proseka dopadljivosti jednostavno ne stoji.

Miodrag KUZMANOVIĆ