Moramo priznati da smo sa strepnjom dočekali 2 diska na kojima je u redakciju iz firme „Blue Byte” stigao treći deo Settlersa. Prvi deo je dao osnovni koncept, u drugom delu je pridodata i suvisla pozadinska priča, tako da su simpatični čovečuljci definitivno osvojili simpatije igrača širom sveta, ali šta bi treći mogao da donese, sem možda nekih pomaka na planu tehniče izvedbe?

U poslednje vreme, naročito među strategijama i upravljačkim simulacijama, nedostaje svežih ideja (svaka čast Starcraftu, ali to je ipak samo izuzetak). Tim pre pleni izuzetna duhovitost uvodnih sekvenci (a koje itekako imaju uticaja na ono što se docnije zbiva u igri). Tri boga, Horus, Jupiter i kineski bog-zmaj, dobijaju zadatak od Njega (vrhovnog boga) da savladaju svoje poroke (neumereno konzumiranje alkohola, žena, i ostale rogate stoke), odaberu nekog obdarenog čoveka iz svog naroda i učine od njega gospodara novog sveta koji je On za tu priliku posebno stvorio (treba li reći da je svet u stvari Arhipelag?). Cilj? Sprečavanje nastanka monoteizma.

Pošto svarite uvod i sve ličnosti koje se u njemu javljaju, birate jednu od tri kampanje koje možete da vodite. Možda će se nekome učiniti da je učinjen korak unazad u odnosu na Settlers II pošto su četiri civilizacije svedene na tri (Rimljani, Egipćani i Kinezi), ali to je zaista samo varka. U svakoj kampanji vodite jedan od ovih naroda (u prethodnom delu to je važilo samo za Rimljane), koji se sada međusobno razlikuju ne samo po izgledu zgrada, već i po načinu gradnje, kao i po nekim građevinama jedinstvenim za pojedine civilizacije. Ipak, ovi detalji, uz fantastičnu grafiku ne bi bili dovoljni za sve navedene superlative. Ono što je doista vredno pažnje predstavljaju neke fundamentalne promene nabolje u konceptu igre. Prvo što će zagriženi ljubitelji serijala da primete jeste da nema više postavljanja puteva. Ne verujem da će iko da zažali zbog ove promene! Silno vreme izgubljeno u preračunavanju kuda da se udari drum, da li je nagib povoljan ili nije, ima li previše raskrsnica i slično prevaziđene su jednim potezom. Nije da putevi ne postoje, samo više nećete morati da ih gradite: tamo kuda simpatični nosači i zanatlije budu najčešće prolazili staza će se utrti sama, a inače sloboda kretanja čovečuljaka je neograničena. Druga stvar koja je izmenjena je ta što kad iscrpete resurs vezan za neku lokaciju (npr. kamen) nećete morati da rušite objekte vezane za njegovo korišćenje i da ih gradite na drugom mestu. Sada pojedini objekti imaju opciju za određivanje areala aktivnosti, tako da kamenoresca možete poslati na radi i daleko od kuće, u sasvim drugi kraj zemlje (dobro, i tu postoje ograničenja, ali ni iz daleka tako rigidna kao u prva dva dela). Mogućnost podešavanja areala aktivnosti može da koristi i u nekim drugim prilikama npr. delatnost šumara možete da ograničite samo na lokaciju oko drvosečine kuće, a da mu istovremeno zabranite da sadi drveće na zemlji koju koristite za sejanje žitarica. Treća promena odnosi se na vojsku. Više nema lupanja glave oko volšebnih komandi pomoću kojih se vršila raspodela vojnika po utvrđenjima, vođenja računa o tome hoće li se vojnici ili ne nakaniti da zauzmu tvrđavu koju ste izgradili predaleko od grada i sličnih gluposti. Komandovanje utvrđenjima je pojednostavljeno i rešeno sa svega dve-tri opcije. I samo izdavanje naređenja vojnicima izvedeno je potpuno drugačije nego u prethodnim nastavcima. Preuzet je u potpunosti način vođenja trupa prisutan u svim real-time strategijama, čak su i kombinacije tastera za brzo pozivanje formacija slične. Nema više rata ograničenog samo na utvrde, sada je moguće voditi bitke na otvorenom. Moguće je i ubijati civile, spaljivati civilne objekte, a osvajanje neprijateljske postaje i pored zauzimanja teritorije ne predstavlja i automatsko preuzimanje vlasti nad njom, već treba najuriti i/ili pobiti protivničku radnu snagu, spaliti im kuće, pa tek onda graditi svoje. Koncept unapređivanja običnih vojnika u više činove je zadržan, ali više nije vezan za zlato, koje sada služi kao element motivacije za agresiju na neprijateljsku teritoriju (vojske se generalno mnogo slabije bore na tuđoj nego na svojoj teritoriji, sem ako im se za to debelo ne plati). Od ostalih promena vezanih za vojsku, vredi pomenuti i to da je sada moguće, bez posledica po kompaktnost teritorije, srušiti utvrde po unutrašnjosti zemlje. Četvrta bitna promena odnosi se na uticaj bogova na tok igre. Glavne razlke među civilizacijama upravo se ispojavaju na ovom planu. Građevine vezane za opsluživanje bogova potpuno su različite kod Egipćana, Kineza i Rimljana, mada se sve na kraju svodi na proizvodnju velike količine alkohola koji se potom, uz posredovanje sveštenstva prinosi bogu na žrtvu, na šta bog uzvraća probranim darovima. Jedna od funkcija bogova je upravo i malopre pomenuto unapređivanje običnih vojnika u više činove, a naravno ima i drugih, mnogo zanimljivijih.

Za pohvalu su i neuporedivo napredniji resource management nego ranije, te mogućnost savezništva i trgovine u multiplayer modu. Zamerke? Samo dve: ukinuto je zanimanje lovca, a geolozi nemaju brade (ali i dalje viču „Jipi!”...).

Viktor TODOROVIĆ