Trendovi u profesionalnoj upotrebi računara za radio-produkciju i emitovanje

Na temu upotrebe računara u radio stanicama u „Svetu kompjutera” od oktobra 1992. godine pisali smo: „Radio Pingvin ima računarski sistem koji je radi pod mrežom Novell, u serveru je procesor 386 sa čak 600 MB hard diska. Na disku se nalaze dispozicije reklama, džinglovi... S obzirom da u nekompresovanom formatu jedan minut zauzima oko 12 MB, za više nije ni bilo mesta. Čak i ovakvo korišćenje računara smatralo se pravom egzotikom. Razmišljanja u raznim radijima o popunjavanju noćnih termina ‘automatskim’ muziciranjem svela su se, tada, na primitivna rešenja: jedan disk ili u najboljem slučaju dva vrtela su se cele noći.”

O snimanju muzike u različitim kompresovanim formatima već je naširoko pisano. Korisnici kojima je računar povezan za muzički stub polako ali sigurno svoje CD-teke poveravaju novom standardu. Već Pentium računari na 90 MHz omogućavaju dekodovanje stereo zvuka u realnom vremenu.

Kapaciteti i mogućnosti računara drastično su se povećali (kao i apetiti, mogli bismo da dodamo). Tako sada na pomenutom mestu u „Radio Pingvinu” stoji Pentium računar sa oko 10 GB u HDD-u i oko 2.000 pesama od kojih se bilo koja može, bez zastoja, reprodukovati direktno u program. Perceptivno kodiranje (sa MP3 kao najrasprostranjenijim standardom) omogućava kompresiju bez gubitka u realnom kvalitetu zvuka do oko 12:1, tako da na pomenuti diski staje preko dvanaest sati muzike.

Softverski ton-majstori

Pored muzike, sa računara se emituju i reklame, džinglovi, tzv. „maske” itd. „Radio Pingvin”, kao i veliki broj domaćih radio stanica, u svrhe organizacije emitovanja koristi domaći softver namenski razvijan prema konkretnim potrebama. Konkretno, radi se o programu RadioMatica firme „BeeBear Soft”. Po rečima Ivana Zeljkovića, DJ-a „Radio Pingvina”, program je prilično zaokružena celina koja proširuje mogućnosti tonskog realizatora pri pravljenju programa. Iako je potpuno funkcionalan, program se dograđuje na osnovu sugestija tonaca koji s njim rade. Na primer, u poslednje vreme dodat je veliki broj komandi sa tastature jer, iako je „ergonomska” sprava, miš nije zgodan kada treba da se uradi nešto na brzinu. Glavni deo programa omogućava pravljenje play liste u koju će biti uključene i maske i reklame, prema dispozicijama koje se odrede u marketingu. Tonac više ne mora da brine koja reklama ide u kom satu, koliko puta se ponavlja, u kom bloku i u blizini koje ne treba da se pojavi. Ceo proces zatvara se u odeljenju marketingu, a tonac dobija blok koji pušta u određenom satu, što mu ostavlja više vremena da razmišlja o kreativnijim stvarima. Program ne pravi razliku između različitih formata audio-zapisa - potpuno ravnopravno se emituju CDA, WAV ili MP3 fajlovi. Dodatno, glavni urednik može da preko mreže pregleda koje su pesme pripremljene za emitovanje i tako neposredno vrši odabir „podobnih”.

Vladimir Leličanin, DJ sa „Top FM-a”, ispričao nam je da se sličan način koristi i na ovom radiju. „Top FM” je jedna od prvih radio-stanica koja je uvela automatizovane noćne smene, čime slušaoci-noćobdije uopšte nisu izgubili na raznovrsnosti programa. Play liste pravi DJ, pa se zatim izbor pesama snima na CD i pušta u noćnoj smeni. Program koji završava ovaj deo posla je NaiBox, a drugi deo upotrebljava se za aktivno učestvovanje MP3 fajlova u živom programu.

Kako Vladimir kaže, upliv MP3 tehnologije omogućio je obogaćivanje muzičkim sadržajima koji se (još uvek) nisu pojavili na CD-ovima. MP3 audio fajlovi stekli su ogromnu popularnost, a na Internetu postoje brojne lokacije sa kojih se može skinuti sveža muzika snimljena u MP3 formatu. Kako ističe naš sagovornik, neizostavno treba obratiti pažnju na kvalitet. Veliki je broj malih radio stanica koje nekritički skupljaju MP3 fajlove, tako da pucketanje karakteristično za loše grebovane MP3 fajlove nije retka pojava.

Sa druge strane, manje radio-stanice koriste jednostavnije programe za reprodukciju WAV-ova, uglavnom reklama, maski i špica, koje omogućavaju preklapanje i miksovanje dva i više zvučnih fajlova istovremeno. Najveće svetske radio-stanice koriste specijalizovan softver kao što je TS35, koji čak ima mogućnost kreiranja virtuelnih voditelja, akvizicije i uticanja na program preko Interneta, veze sa satelitskim emitovanjem... DJ čak ima mogućnost da od kuće, preko Interneta, vodi program ili da ga isprogramira tako da njegov glas „ispilotira” (najavljujući ime, žanr ili ime izvođača) svaku treću pesmu, na primer. Naravno to ima i svoju cenu, firma „Tiesseci” koja je napravila pomenuti program sve ovo ceni oko 35.000 DEM!

Dobici u korišćenju nove tehnologije su očigledni: štedi se ljudstvo od napornog noćnog rada, štedi se tehnika (radi samo kompjuter), a ni finansijski efekat nije zanemarljiv. U velikoj meri eliminiše se mogućnost greške kada je ona i najverovatnija, poštuje se satnica reklama, emituje se samo muzika koja je unapred određena. Urednik radija ima mogućnost kompletnog nadgledanja realizacije „proizvodnog procesa”.

Oprezno u budućnost

Sledeći korak je RDS (Radio Data System), odnosno povezivanje njegovog kodera sa računarom, kako bi računar mogao da prosledi ime pesme i izvođača, a vi videli na displeju svog (novijeg) radio-prijemnika. Sve je više radio-stanica koje emituju svoj program i na Internetu, po Layer 3 standardu.

Da li je to na vidiku masovno otpuštanje tonaca sa radio-stanica? Na prvi pogled nova tehnologija omogućava vrlo laku i brzu realizaciju svega što vam je neophodno da biste počeli sa radio-produkcijom, ali upravo je suprotno. Iako dozvoljava relativno brzo postavljanje koncepcije, zahteva duplo veću pažnju. Jednom malom radiju nedavno se dogodilo da je više od četiri sata išla ista pesma zbog „manje” greške u programu.

Pored brige o globalnom imidžu radija, stilu muzike i njenom ujednačavanju, radio-stanice treba da vode računa o kvalitetu MP3 fajlova, kao i činjenici da računari ipak nisu svemoćni. Bez obzira na sve tehnološke trendove, neki radijski urednici i autori kvalitet i ekskluzivitet (još uvek) zasnivaju na ljudima...

Damjan PELEMIŠ