Fundamentalne grafičke rutine s teorijom

Autor: Andrija Radović; izdavač: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd; obim: 614 stranica; prilog: jedna disketa 1,44 MB

Rasterska grafika

U poslednje vreme poplavljeni smo knjigama koje se bave računarima sa stanovništva korisnika. Knjiga o kojoj je reč vraća nas u ona (dobra stara, rekao bi neko) vremena kada su se knjige o računarima bavile uglavnom – programiranjem. Tema je primena kompjutera na grafiku u cilju prikazivanja na ekranu, štampanja na štampaču ili crtanja na ploteru.

Iako su algoritmi opisani u knjizi univerzalni, svi primeri dati su za PC računare. Čitaocu koji iole poznaje materiju neće biti teško da ih prilagodi i za druge kompjutere.

U knjigu je uložen višegodišnji trud (autora se sećamo po člancima o računarskoj grafici objavljivanim u domaćim časopisima za računare još pre više od deset godina). To je i razumljivo, jer se radi o veoma širokoj i uvek aktuelnoj oblasti primenjene matematike i programiranja. Svaki savremeni računar, na primer, mora da sadrži najosnovnije rutine (tzv. rutine nultog nivoa) kako bi na svom ekranu mogao išta da prikaže – nedostatak toga vratio bi nas u vreme teleprinterskih terminala i bušenih kartica. Knjiga, dakle, počinje opisom takvih rutina, uz uporedan prikaz mogućnosti postojećih grafičkih adaptera za PC. Tu ima i pregršt zanimljivih i korisnih detalja i „caka” koje je do sada teško bilo naći na jednom mestu i to na našem jeziku. U sledećim poglavljima obrađuju se standardni grafički problemi (scroll, plot, test-rutine, primena različitih grafičkih režima i, neočekivano, primena grafičkih metoda u negrafičkom programiranju).

Iza toga na redu je crtanje raznih linija. Crtanje pravih linija pod raznim uglovima i u raznim grafičkim režimima posebno je obrađeno. Povremeno, kada se ukaže potreba, data su i teorijska objašnjenja nekih upotrebljenih postupaka, recimo algoritma za računanje kvadratnog korena, algoritama za celobrojnu aritmetiku i još mnogo toga. Nije zaboravljeno ni crtanje raznih drugih geometrijskih figura, recimo kruga, elipse, raznih spirala, cikloide, sinusoide...

Sledeća poglavlja bave se načinima crtanja interpoliranih krivih (to je ono na šta mnogi prvo pomisle kada se spomene „crtanje na računaru”), opet uz malo neophodne teorije iz numeričke analize.

Kraj knjige rezervisan je za opise popularnih grafičkih formata (BMP, PCX, TGA), ispisivanje karatera (uz opis principa izrade fonotova) i zanimljivo razmatranje prepoznavanja karaktera (OCR) metodom neuronskih mreža. Na samom kraju dolazi 3D grafika – razmatraju se algoritmi tzv. diferencijalnih ogledala – i opet malo teorije: osnovni matematički obrasci koji se koriste u trodimenzionalnoj grafici.

Poslednjih osamdeset stranica rezervisano je za dodatke, koji se uglavnom tiču karakteristika i arhitekture grafičkih adaptera za PC računare, uz obilje programskih primera.

Programi dati u knjizi rađeni su u VisualBasicu, asembleru i FORTRAN-u. Neki čistunci sigurno će zameriti autoru na takvom izboru, ali treba imati u vidu da su u pitanju uglavnom primeri, za koje je bitno da su jasni i pregledni. Najvažniji programski primeri dati u knjizi snimljeni su i na disketi koja se uz knjigu dobija.

Što se tiče tehničke realizacije knjige, ona je za svaku pohvalu. Slog je čist i pregledan – kombinacija ćiriličnog teksta i latiničnih listinga, što, znamo iz iskustva, predstavlja pravu muku za onoga ko radi pripremu za štampu. Dodatne komplikacije u vidu ogromnog obima knjige od preko 600 stranica, krcatih matematičkim formulama, crtežima i izvornim programima, takođe su zadovoljavajuće rešene.

Dakle, ako vas zanima grafika na PC računarima, ova knjiga je pravi način da o tome nešto naučite.

Vojislav MIHAILOVIĆ