Kada se govori o počecima 3D revolucije koja je zahvatila kompjuterske igre pre dve-tri godine, ljudi obično pomisle na Laru Kroft i njene avanture. Nepravedno se zaobilazi činjenica da je punih godinu dana pre pojave prvog Tomb Raidera francuska firma „Delphine Software” objavila igru Fade to Black koja je, iako kompletno urađena tehnikom vektorske grafike, počasni rodonačelnik ovog podžanra arkadno-avanturističkih igara. Fade to Black je, nažalost, kao što mu samo ime govori, polako pao u zaborav, a Francuzi su se u međuvremenu okrenuli drugom žanru i započeli rad na projektu Darkstone.

Autori FRP-ova izgleda nikako ne mogu da se oslobode nekih scenarističkih stereotipa koji već godinama prate ovu vrstu igara (čast izuzecima, kao što je npr. Baldur’s Gate). Darkstone nam po ko zna koji put priča verziju priče o heroju koji uzima pravdu u svoje ruke nakon što je čitava njegova porodica stradala pod tiranskom čizmom zlog čarobnjaka. Zloća je Drak, nekromanser koji ima nezgodnu naviku da se pretvara u zmaja kada ga neko iznervira. Jedini artefakt koji mu može naškoditi zove se Orb of Time, ali... Dotični kristal je razbijen na sedam delova koji su raštrkani u nekoliko zemalja. Eto razloga da naša junačina pođe u avanturu epskih razmera.

Igrač, u zavisnosti od svojih afiniteta, može da vodi jednog heroja ili dvoje različitih polova (ratnik, čarobnjak, lopov ili sveštenik), čije su karakteristike unapred definisane. U slučaju da se odluči za prvu varijantu, Darkstone prestaje da bude klasičan RPG i prerasta u fantazijsku arkadnu avanturu Diablo tipa. Usamljeničko igranje, po sistemu „sam protiv svih”, sa čisto arkadnog stanovišta je nešto teže, ali donosi više iskustvenih poena i omogućava brže napredovanje heroja po nivoima. Sa druge strane, igranje sa dva lika (jedan je lider, a drugi pratilac), usporava tempo njihovog razvoja (poeni se ravnopravno dele na pola), ali transformiše igru u pravi FRP. Uz pomoć veštog kormilara, koji će pažljivo razvijati svoje štićenike, simpatični dvojac brzo može postati strah i trepet za horde Drakovih ljubimaca. U tom slučaju preporučljivo je na početku izabrati klase koje se svojim osobinama međusobno dopunjuju (npr. ratnika i čarobnjaka).

Izraziti uticaj Might & Magic serijala na ovu igru jasno je vidljiv na osnovu onoga što se može naći u gradiću koji predstavlja bazu za sve avanture naših junaka. Tu su kovačnica za kupoprodaju oružja, krčma, prodavnica magičnih predmeta i knjiga, učitelj, pa čak i mali poligon za borbenu obuku. Napredovanje junaka odvija se po pojednostavljenoj varijanti sistema viđenog u Might & Magicu. Pored uobičajnog rasta iskustvenog nivoa, likovi mogu, uz odgovarajuću fininsijsku nadoknadu, naučiti različite veštine koje će im kasnije koristiti. Svaka klasa ima svoje veštine i one maksimalno mogu dostići osmi nivo.

Darkstone će svakako ostati upamćen po generisanju mapa koje se, bilo u eksterijeru ili klaustrofobičnim pećinama i katakombama, odvija po principu slučajnog izbora. Naravno, najvažniji questovi, od kojih zavisi tok radnje, ostaju isti (mada su i oni podložni manjim izmenama), ali sve ostalo (opcione avanture, raspored i učestanost pojavljivanja protivnika itd.), menja se od igranja do igranja. Darkstone je zbog toga jedna od retkih avantura koju ima smisla igrati više od jednog puta. Autor teksta je u tri navrata započeo novu igru i pri tome svaki put dobio sasvim drugačije mape, koje ne samo da su se razlikovale po konfiguraciji terena, već su sadržavale NPC likove i questove koji se pre toga nisu pojavljivali.

Način na koji se vode borbe veoma je jednostavan. Dovoljno je sa liderom prići neprijatelju (drugi lik ga automatski sledi), i bez mnogo razmišljanja o potezima pritiskati levi taster miša. Sve to pomalo podseća na borbe iz Silvera.

Tokom poslednje tri godine, od pojave Diabla, kompjuterska grafika, posebno trodimenzionalna, napredovala je koracima od sedam milja. Darkstone je, za razliku od izometrijskog Diabla, puna 3D igra koja koristi skoro sve prednosti savremene tehnologije. Likovima je omogućeno slobodno kretanje u prostoru, dok je pomeranje kamere dosta ograničeno i svodi se na zumiranje i rotaciju scene. Ne treba, međutim, brzopleto zaključiti da je to loše: zahvaljujući izvanrednom efektu, koji podrazumeva postepeno nestajanje prepreka koje se nađu u kadru zajedno sa junacima (zidovi kuća, drveće i sl.), i njihovo ponovno pojavljivanje kada iz kadra izađu, kamera, onakva kakva je, u potpunosti ispunjava svoj zadatak. Teksture i svetlosni efekti zaslužuju sve pohvale, mada moramo primetiti da su likovi modelovani slabije nego što se moglo očekivati (sastoje se iz relativno malog broja poligona), tako da odaju utisak kao da su nedovršeni. Takođe, nije jasno zbog čega su se autori zadržali na rezoluciji 640 x 480 - današnji hardver, a posebno 3D akceleratori tipa Voodoo 3 i Riva TNT2, pružaju mnogo veće mogućnosti. Muzika i zvuk su takođe vrhunski urađeni, iako je izostala podrška za EAX standard.

Na adresu Darkstonea mogu se uputiti još neke sitne primedbe (borbe su relativno lake, korišćenje dalekometnog oružja je zakomplikovano, ne postoje nivoi koji se sastoje iz više slojeva (spratova), međuanimacije su napravljene u niskoj rezoluciji, AI rutina je mogla biti bolja), ali sve to nimalo ne umanjuje odličan utisak koji smo stekli igrajući ovu igru.

Slobodan MACEDONIĆ