Myst je istorija. Sa stanovišta ljudskog veka ne previše daleka, ali iz ugla nečega što postoji svega dve decenije, kao što su kompjuterske igre, nešto što je staro skoro osam godina predstavlja davnu prošlost. Braća Robin i Rend Miler započeli su 1991. godine projekat koji će njih i njihovu firmu „Cyan” proslaviti širom sveta. Kada je dve godine kasnije plod njihovog rada, pod neobičnim imenom Myst, ugledao svetlost dana, kompjuterska javnost bila je najblaže rečeno šokirana. U to vreme PC i Macintosh računari još uvek su smatrani poslovnim mašinama, a igre namenjene njima dolazile su na po nekoliko disketa, sa grafikom i zvukom najčešće daleko slabijag kvaliteta nego što je to omogućavala već tada vremešna Amiga 500. A onda – višestruka senzacija. Sa svojom fotorealističnom grafikom, za ono vreme vrhunskim zvukom i do tada neviđenim konceptom i stilom igranja, Myst je izazvao euforiju kakva do tada, niti ikada kasnije, nije viđena na igračkom tržištu (frka oko Lare Kroft je u poređenju sa tim krajnje smešna). Myst su igrali svi oni koji su u to vreme imali sreću da poseduju CD-ROM; od pravih igrača, pa sve do onih „poslovnih korisnika” kojima pre toga nikada nije palo na pamet da se oprobaju u nekoj kompjuterskoj igri, pogotovo ne u relativno teškoj logičkoj avanturi. Njegov uticaj bio je toliko snažan da je ubrzo nastala čitava klasa avanturističkih igara direktno ili posredno inspirisanih čudnim svetom koji su osmislila braća Miler. Konačno, ne treba zaboraviti i jednu bitnu činjenicu – Myst je bio i ostao najprodavaniji komad zabavnog softvera u istoriji (ne dajte se zavarati lovačkim pričama da su to Quake, Diablo i slični proizvodi); samo u verziji za PC prodat je u preko šest miliona originalnih primeraka, a kada se tome dodaju i druge platforme (Macintosh, Amiga), cifra skače na skoro celih deset miliona.

Myst je legenda. Upravo zato doneta je odluka da se napravi njegov rimejk, sada kada je kompjuterska tehnologija otišla dovoljno daleko da može da ostvari ono što su braća Miler želela pre tolikih godina, ali što je u to vreme bilo ravno naučnoj fantastici. Odmah treba naglasiti da realMyst nije prvi rimejk originalne igre. Pre nešto više od godinu dana objavljen je Myst: Masterpiece Edition, verzija koja se u čisto igračkom smislu nije razlikovala od prvobitnog izdanja, ali je zapravo donela tri bitne novine: 24-bitnu kolor grafiku, digitalno obrađeni zvuk CD kvaliteta i interaktivni „help” sistem (tzv. DigitalGuide) namenjen nestrpljivim i manje iskusnim igračima. Bila je to, međutim, samo najava onoga što je „Cyan”, u saradnji sa japanskom firmom „Sunsoft”, pripremao za kraj veka; bila je to najava za realMyst, 3D verziju legendarne igre.

Myst je institucija. Upravo je zato osnovni zahtev vezan za pravljenje rimejka bio da se suština igre nimalo ne menja. Za one malo mlađe igrače koji su doskora (možda) mislili da je Myst marka senzualnog ženskog parfema ili pogrešno spelovana reč „izmaglica” na engleskom jeziku (eng. „mist”), sledi kratko objašnjenje o čemu se tu zapravo radi. Myst je, dakle, naziv ostrva koga je u svojim čudesnim pričama zamislio čovek po imenu Atrus. Njegova jedinstvena sposobnost da pišući knjige fizički stvara svetove (tzv. doba, kako ih on naziva) koje kasnije može da poseti, izazvala je kod njegovih sinova Sirrusa i Achenara ogromnu zavist. Namamivši svoga oca u jedan takav svet (Dunny Age), oni su uspeli da ga večno zarobe cepajući stranice knjige koja predstavlja vezu između Mysta i tog usamljenog mesta. Ali, u toj pohlepi, dva brata su načinila kobnu grešku i sami sebe zatvorili u dve knjige, crvenu i plavu, koje je njihov otac pripremio upravo sa namerom da budu klopke u slučaju da neko neovlašćeno pokuša da koristi njegova dela. Igrač, koji se na ostrvu zatekao sasvim slučajno, dobija zadatak da nađe stranice knjiga koje će braći omogućiti da se oslobode zatočeništva. One su rasute u četiri Atrusova sveta: u mehaničkoj tvrđavi (Mechanical Age), u jedrenjaku nasukanom na hridine (Stoneship Age), u šumi na vodi (Channelwood Age) i na kristalnom ostrvu (Selenitic Age). I upravo tu dolazimo do prve ključne razlike između Mysta i realMysta: ova druga igra poseduje još jedno doba (Rime Age), koje se za igrača otvara na onom mestu gde se original završavao. Peto doba, svet okovan snegom i ledom, predstavlja vezu između Mysta i njegovog direktnog nastavka Rivena. Finale igre, prema tome, objašnjava nestanak Atrusove žene Ketrin, čija je sudbina glavna tema avanture Riven.

Myst je grafičko remek-delo. Za kriterijume iz te 1993. godine bio je i više od toga. Zahvaljujući 3D tehnologiji sada konačno možemo u celosti da sagledamo njegovu lepotu, krećući se kroz prostor slobodno, kao u bilo kojoj Doomolikoj igri. A Japanci su od nove verzije napravili zaista čudo: do danas se nije pojavila nijedna 3D igra koja poseduje tako detaljne teksture kao što ih ima realMyst. Fotorealizam svojstven osnovnoj verziji ispoštovan je do kraja. To, međutim, nije sve. Ostrvo Myst i njegove svetove sada zapljuskuju kiše, iznad njih se smenjuju dani i noći, magla se spušta i podiže itd. Sve to, nažalost, ima visoku cenu: na referentnoj mašini, u rezoluciji 1024 x 768, na kojoj su igre poput Deus Exa ili Quakea III radile bez problema, realMyst se vukao kao puž; doduše kao brzi puž, ali ipak kao puž. Bez obzira na lepotu grafike, čini nam se da ovakvi hardverski zahtevi nisu opravdani s obzirom da u ovoj igri nema animiranih kreatura, svetlosnih efekata i sl. Pokoji leptirić, galeb u letu ili pala pahuljica jedini su objekti koji se izdvajaju u manje-više statičnom svetu. Pre će biti da se radi o lošoj optimizaciji nego o hardverskim apetitima.

Myst je i dalje magična igra. Bio je i ostaće. Njegov rimejk, uz jedan solidan „patch” koji bi eliminisao hardverske probleme, dostojan je naslednik originala.

Slobodan MACEDONIĆ