Oni koji prate simulacije relija sigurno se sećaju igre Network Q Rally, popularnog programa od svega par desetina megabajta, koji je na tada dominantnim 486-ticama prvi put prikazao realističan fizički model off-road vožnje. Potom je usledila duga pauza, vreme u kome su arkadne simulacije vožnje lagano sazrevale, a perjanica razvoja bile su igre serijala Need for Speed. Reli je nanovo zaživeo 1998. godine, kada je „Codemasters” izbacio Colin McRae Rally, igru koja ne samo da je potvrdila renome nekada najslavnijeg proizvođača autmobilskih simulacija, nego je postavila standarde za izradu reli vožnji.

Od tog vremena razvoj ovih igara teče znatno dinamičnije. Štaviše, nove igre kao što Rally Championship i Rally Masters postavile su nove standarde, preuzevši čelnu poziciju od vremenšnog Colin McRea. Srećom po nas igrače, „Codemasters” je prihvatio izazov i krajem prošle godine završio nastavak starog hita i – napravio sjajan posao.

Colin McRae Rally 2 (CMR2) radili su pravi entuzijasti i majstori svog zanata. Počnimo od interfejsa i dizajna koji se razlikuju od svega što smo do sada videli. Osvežena muzička podloga deluje moćno i prava je uvertira za ono šta vas čeka na u toku igre. Staze su nestvarno dobre, i to ne samo u smislu dopadljivog dizajna i količine detalja, već i realističnih reprodukcija stvarnih lokacija. Konstrukcija staze je jedan od najvažnijih elemenata simulacije relija, posebno raspored neravnina i prepreka – u ovom slučaju sve to je perfektno odmereno. Recimo, klizavi tereni Australije zahtevaće pažljivo upravljanje i raniji ulazak u krivine, dok će pravi izazov predstavljati planinske staze u Francuskoj i Italiji. Šteta je jedino što su izbačene lokacije u Monte Karlu i Indoneziji, koje su postojale u prvom delu. Staze su težinski raspoređene tako da igrača polako pripremaju za stil vožnje koji zavisi od specifičnosti staza, podloge i vremenskih uslova. Tako su prve staze u nizu široke i tvrde, a potonje mnogo teže, krivudavije i često praćene lošim vremenom. U okviru svake zemlje ponuđeno je deset staza, spram šest koliko ih je bilo u prvom delu, a i trke su rastegnute na dva do tri dana, tako da izgleda kao pravo takmičenje.

Vizuelni aspekt igre je odličan. Sve, počev od menija do modela automobila je „debelo” redizajnirano. Automobili su tako dobro urađeni da nećete verovati svojim očima, posebno kada su uključeni svi detalji, mapiranje i refleksija. Split-screen režim, kada dva igrača igraju istovremeno na horizontalno podeljenom ekranu, osetno je poboljšan, pa više nema bilo kakvih usporenja, a i osećaj brzine je mnogo bolji (nećete se više previše zaletati pre skretanja). Najbolja je ipak replay opcija u stilu TV prenosa, s kamerama postavljenim na najrazličitija mesta (neke od ponuđenih uglova nismo nikada ranije viđali). Nažalost, snimci se ne mogu premotavati i snimati. Pejsaži su veoma lepi i raznovrsni, što važi i za staze, koje su pune neočekivanih krivina koje se ne vide dobro zbog specifične konfiguracije terena. Zato treba naćuliti uši i slušati instrukcije Colinovog navigatora, koji ne samo da će predočiti krivinu, već će i preporučiti u kojoj brzini treba u nju ući. To će biti od velike pomoći početnicima koji nisu navikli na tehnički zahtevne vožnje i podeljenu pažnju. Zvučni efekti su sjajni, posebno buka motora koja je semplovana posebno za svaki model automobila.

Od svih tehničkih elemenata zaostaje jedino grafički engine – jednostavno rečeno, zastareo je. Iako obezbeđuje obilje detalja i odličan frame rate, niko više ne voli da vidi gomilu 2D mapiranog drveća koje treba da maskira crtanu pozadinu, niti dvodimenzionalne prepreke koje naprosto štrče i skreću pažnju svojom neprirodnošću. Iako bi to umnogome povećalo hardversku zahtevnost, 3D renderovana pozadina je ipak u skladu s ovim vremenom.

Upravljanje vozilom stvara još bolji osećaj nego ranije, a prilike na putu drastično utiču na ponašanje vozila. Atraktivno proklizavanje, glavni adut originalne igre, ovde je još bolje izvedeno i izgleda prirodnije. Međutim, previše klizanja neće vas dovesti daleko, jer su staze u CMR2 nešto drugačije koncipirane, generalno su uže i lako se može desiti da se uhvatite u petlju nekontrolisanog „slaloma” koji vas vodi pravo u jarugu. Glavna caka ovde je u pravovremenom kočenju i ubrzanju, mada vam i povremena upotreba ručne kočnice može doneti koju sekundu. Što se kontrolnih uređaja tiče, tastaturu i džojped treba shvatiti samo kao nužno zlo, jer se pravi osećaj stiče tek sa odgovarajućim volanom, pa još ako ima Force Feedback funkciju – sreći nikad kraja.

Novinu u CMR2 predstavlja i arkadni režim u kom se takmičite s petoricom drugih vozača na širokim kružnim stazama, i to u single player ili mrežnoj varijanti. AI rutina kompjuterskih protivnika u ovom režimu previše je „savršena”, pa će vas i sasvim mala greška koštati plasmana (ako niste naviknuti da gutate prašinu iza kompjuterski vođenih automobila nemojte ni započinjati arkadnu varijantu).

CMR2 je veoma dobra simulacija relija koja, i pored nekolicine nedostataka, može ući u uži izbor za vožnju godine.

Gradimir JOKSIMOVIĆ