INTERVJU<>
072001<><>

Branislav Anđelić, ARII

Polazak u budućnost

Sa gospodinom Branislavom Anđelićem, razgovarali smo o novoj Agenciji za razvoj informatike i Interneta, našem mentalitetu, „Microsoftu” i Linuxu...

Službeni glasnik Republike Srbije od 7. jula 2001. godine ove godine kaže: „Vlada Republike Srbije donela je rešenje o postavljenju sekretara agencije za razvoj informatike i Interneta: postavlja se Branislav Anđelić za sekretara Agencije za razvoj informatike i Interneta.”

Sa gospodinom Anđelićem, razgovarali smo o novoj Agenciji, „razvoju informatike i Interneta”, našem mentalitetu, Microsoftu i Linuxu.

Pošto se reč „Internet” po prvi put pominje u nazivu bilo koje vladine institucije, pitali smo gospodina Anđelića čime će se tačno baviti nova Agencija:

Agencija za razvoj informatike i Interneta zvanično je formirana tokom februara ove godine, ali je zaživela tek nedavno, nakon što su rešeni izvesni problemi sa „papirologiom” i inicijalnim budžetom. Bitno je, pre svega, naglasiti da ova Agencija nije deo bilo kog ministarstva, već je samostalna i odgovarna direktno Vladi.

Agencija bi trebalo da prikuplja informacije o dešavanjima u okviru domaće informatičke industrije i na osnovu njih planira i pomaže njen razvoj. Ukratko govoreći, Agencija će imati razvojno-servisnu ulogu prema vladinim instucijama s jedne strane i širem građanstvu s druge.

To konkretno znači da se od nas ne očekuje da, recimo, polažemo komunikacione kablove i pišemo softver neophodan za unapređivanje rada državnih institucija, ali se očekuje da isplaniramo takve projekte, nađemo odgovarajuće ljude za njihovu implementaciju i nadgledamo njihov rad.

Sa druge strane, Agencija će pomagati razvoj šire zajednice, pre svega, kroz stvaranje uslova za brži razvoj e-biznisa, informatičkog obrazovanja i slične projekte.

Kako će Agencija biti interno organizovana, koliko će ljudi brojati?

Relativno malo. Naša osnovna ideja jeste da koordinišemo razvoj i igramo ulogu „interfejsa” na liniji komunikacije između IT zajednice i Vlade, IT zajednice i stranih donatora, kao i između različitih državnih organa međusobno.

Kada bi se svi poslovi neophodno za razvoj informatike i Interneta obavljali u Agenciji, nama bi trebalo najmanje 500 zaposlenih. To je trenutno daleko od realnog, tako da sve operativne stvari (implementaciju) nameravamo da delegiramo različitim grupama u okviru domaće IT industrije, na profitnoj ili neprofitnoj osnovi.

Ekipa same Agencije još nije u potpunosti kompletirana, ali će postojati četiri ključne pozicije: stručnjak za praćenje informatičke infrastrukture, čiji će tim biti zadužen za konstantno snimanje stanja u informatičkom sektoru i sastavljanje planova za njegov razvoj; stručnjak za praćenje i razvoj propisa iz oblasti informatike, čiji će tim raditi na predlaganju izmena i usklađivanju različitih propisa, sa ciljem obezbeđivanja uslova za brži i kvalitetniji razvoj domaće informatičke i telekomunikacione industrije; stručnjak za praćenje i razvoj obrazovanja iz oblasti informatike, čiji će tim proučavati trenutne nastavne planove i davati predloge za njihovo poboljšavanje i usklađivanje sa najbitnijim informatičkim trendovima razvoja u svetu; stručnjak za kontrolu kvaliteta, čiji će tim biti sastavljen od eksperata za softver i hardver, a prvenstveno će vršiti analizu javnih tendera, te davati stručno mišljenje za njihovu tehničku i ekonomsku opravdanost.

Značajna će biti i pozicija osobe za ekonomske odnose sa inostranstvom. Naime, pošto će Agencija, barem u prvo vreme, koristiti sredstva iz republičkog budžeta samo za potrebe svog osnovnog funkcionisanja, najveći deo novca za projekte biće obezbeđen od strane inostranih donatora. Osoba za ekonomske odnose sa inostranstvom trebalo bi da ispred Agencije ostvaruje neposredan kontakt sa donatorima i ugovara finansiranje za različite projkete...

Kad smo već kod projekata, možete li nam reći s kojim projektima će krenuti Agencija?

Za početak, sa dva manja projekta iz oblasti informatizacije republičke Vlade. Oba projekta nalaze se u sklopu mnogo šireg plana informatizacije i povećanja efikasnosti državnih organa („e-Government”).

Prvi pomenuti projekat u osnovi se sastoji u snimanju postojećeg stanja i izradi precizne mrežne topologije svih administrativnih organa širom Srbije.

Drugi projekat za osnovu ima organizovanje trodnevnog međunarodnog simpozijuma početkom jeseni, pod radnim nazivom „Best Practices in e-Government”. Na simpozijum bismo pozvali predstavnike zemalja čije su vlade najviše postigle na polju upotrebe informatičkih tehnologija u svim sferama javnog života, a skupu bi pre svega prisutstvovali ljudi iz naših ministarstava, koji bi tokom narednih nekoliko godina trebalo da uvedu informatičke tehnologije u državne institucije.

Mislim da bismo najviše mogli da naučimo od industrijski razvijenih zemalja kao što su Kanada, Finska ili Velika Britanija, ali i od manjih zemalja, poput Estonije ili Slovenije, koje su tokom druge polovine devedesetih zabeležile ogroman napredak u primeni informatičkih tehnologija u svakodnevnom životu države - od usaglašavanja različitih vladinih stavova i dokumenata elektronskim putem, do bitnog ubrzavanja procesa izdavanja raznih potvrda i dokumenata građanima...

Kakvi su planovi Agencije kada se radi o lokalnoj zajednici?

Veliki je problem neorganizovanost i nepostojanje inicijative u okviru informatičke zajednice, tako da, za početak, planiramo da formiramo dva stalna koordionaciona tela.

Prvo bi okupljalo informatičare iz svih državnih institucija, a raspravljalo bi o statusu i saradnji na trenutnim državnim projektima iz oblasti informatike.

Drugo telo bilo bi formirano od većeg broja predstavnika domaće informatičke industrije. Među njima bi se našli predstavnici domaćih Internet provajdera, vlasnici firmi koje svoje poslovanje zasnivaju na Internet servisima, univerzitetski profesori, novinari kompjuterskih časopisa, predstavnici inostranih informatičkih kompanija i ostali koji praktično žive od informatike i Interneta, te imaju interesa za njihov razvoj. Ovo telo sastajalo bi se, recimo, jednom mesečno i usaglašavalo bi konkretne stavove po pitanju strategije razvoja, donošenju potrebne zakonske regulative i ostalim koracima koji bi mogli da doprinesu dinamičnijem razvoju celog sektora.

Pored ovih stalnih koordionacionih tela, tokom vremena sigurno će doći do stvaranja ad hoc radnih grupa ili koordinacionih tela u zavisnosti od konkretnih problema koji iskrsnu.

Kako će teći reforma zarđale i neefikasne državne uprave?

Na ovom projektu tesno ćemo sarađivati sa Agencijom za reformu državne uprave.

U svim dosadašnjim reformama državne uprave objekat reforme je bio državni činovnik tj. pitanje: „Kako njemu učiniti posao lakšim?”

Sada je, po prvi put, u centru pažnje građanin ove zemlje i pitanje: „Kako njemu olakšati svakodnevni život?”

Kako ubrzati izdavanje potvrda o državljanstvu, kako smanjiti broj adresa koje se moraju obići zarad dobijanja samo jednog uverenja, itd.

Mnogi ljudi zapravo ne shvataju koliko je to revolucionarni koncept za ovu zemlju. Razlog je veoma jednostavan - tako nešto do sada nijedna Vlada nije pokušala da uradi i upuštanje u takav poduhvat zahteva korenite izmene u svim zakonima, svim procedurama i konačno - u načinu razmišljanja ljudi koji rade u državnoj upravi.

Agencija će pokušati da pokrene stvari u pozitivnom smeru, ali nemamo iluzije po pitanju javljanja otpora promenama i predviđamo dugotrajnu i napornu borbu...

Kakvu vrstu otpora očekujete?

Pre svega mislim da će najveći problem biti naterati ljude da se odreknu loših navika iz prošlosti. Svaki sistem, ma koliko loš bio, ima neku svoju unutrašnju ravnotežu i opire se svakoj promeni. Dobar primer trnovitog puta koji je pred nama može biti neuspešni pokušaj nedavnog uvođenja elektronskog poslovanja u pančevačku Opštinu.

Naime, francuski „Bull” nedavno je poklonio opštini Pančevo kompletan sistem za vođenje „elektronske opštine”. To je veoma lepo integrisan sistem baziran na operativnom sistemu Linux i Oracle bazi podataka, sa Web interfejsom napisanim u ASP-u.

Kompletan softver preveden je na srpski jezik, a u sebi poseduje sve opcije potrebne jednoj skupštini opštine - od vođenja matičnih knjiga, preko ekspresnog izdavanja različitih potvrda, do kioska postavljenih u samoj zgradi, pomoću kojih korisnici mogu da pregledaju plan kancelarija i saznaju na koja vrata treba da zakucaju kako bi obavili određeni posao.

Jedini „problem” bio je u tome što je ceo sistem zasnovan na striktno definisanim procesima i različitim nivoima pristupa. To znači da za, recimo, proces izdavanja bilo koje dozvole postoji jasno definisana procedura, koja podrazumeva pribavljanje određenog broja odobrenja od različitih komisija i službi. Upotreba novog sistema isključila bi mogućnost da, recimo, neki opštinski činovnik „sredi” dozvolu „ispod žita”, jer jednostavno nema privilegiju pristupa predmetu dok se on nalazi na nižem stupnju obrade. Ovako bi se svim građanima obezbedio jednak tretman, korupcija bi bila smanjena, a kompletna usluga dovedena na jedan viši nivo.

No, kada su ljudi iz opštine saznali „kakvo čudo” „Bull” treba da uvede, nastala je opšta panika i projekat je praktično propao i pre nego što je zaživeo.

U Srbiji danas veliki broj ljudi žive na osnovu nepostojanja transparentnih procedura i to je nešto što se mora iskoreniti, ako želimo da gradimo društvo na zdravim osnovama...

Da li nam možete reći o još nekim problemima sa kojima se suočava Agencija?

Jedan od najvećih problema u državnim istitucijama uopšte jeste užasan manjak informatičara. Daleko od toga da u našoj zemlji nema odličnih informatičkih stručnjaka - problem je u tome kako ih uposliti u državnoj upravi i pružiti im plate od kojih mogu pristojno da žive. Većina informatičara, znajući mogućnosti zarade na privatnim projektima ili rada u inostranstvu, uopše ne pomišljaju da se prihvate posla, koji ponekad ima dvanaestočasovno radno vreme, za oko 200 maraka mesečno, koliko prosečno iznose plate u državnoj upravi.

Nakon nedavnog „dovođenja” kompanije „Microsoft” u saradnji sa Saveznom vladom, mnogi su, pomalo u šali, prokomentarisali da u Vladi nema dovoljno stručnjaka, kad jedino zna za „Microsoft”. Da li nam možete reći o čemu se pričalo sa ljudima iz „Microsofta”?

Pre svega, Savezna vlada je sa „Microsoftom” potpisala „pismo o namerama”, koje ima četiri člana. Prvi član kaže da će „Microsoft” i Savezna vlada biti strateški partneri u razvoju domaće informatičke industrije. Drugi član kaže da će Jugoslavija i Srbija doneti i sprovesti zakone koji će onemogućiti softversku pirateriju. Treći član kaže da će „Microsoft” ponuditi besplatne licence za korišćenje Windows operativnih sistema državnim organima. Četvrti član kaže da ništa neće sprečiti Savezne i Republičke organe da sklapaju slične dogovore sa drugim firmama.

„Microsoft” je, uopšteno govoreći, dao veoma povoljnu ponudu, jer im je stalo da dođu ovde i uposle naše programere. Čini mi se da je jedna od ponuda bila i da se na svake četiri prodate licence za Windows dobije jedna besplatna akademska licenca. Dalje, ponuđeno nam je više hiljada sati besplatnog razvoja softvera za e-government od strane „Microsoftovih” programera.

Naravno, jedan od uslova naše Vlade bio je da potpisivanje ugovora o realizaciji projekata može nastupiti tek kada „Microsoft” otvori zvanično predstavništvo u Beogradu.

Prateći reakcije na dolazak „Microsofta” stekao se utisak da javnost nije baš najbolje shvatila poruku koju je vlada želela da pošalje dovođenjem Microsofta. Svi su odmah graknuli u glas „Monopol!”

Dovođenje „Microsofta” trebalo je da pošalje poruku svetskoj IT industriji i posluži kao svojevrsna svetska najava promena u strategiji IT razvoja na ovim prostorima. Cilj je bio da se druge velike informatičke kompanije nateraju da razmisle o dolasku u Jugoslviju... i mislim da je sa te strane bilo rezultata.

Sa druge strane, druga poruka je bila upućena našim mladim informatičarima. Želeli smo da im pokažemo kako ova vlada ima želju da razvija IT sektor i da nam „Microsoft” u tome može na neki način pomoći. U krajnjoj liniji, može nam pomoći tako što će zaposliti određeni broj mladih informatičara i zadržati ih u zemlji.

Nažalost, čini se da ova druga poruka uopšte nije dobro prezentovana od strane Vlade, tako da nikada nije stigla do građana...

Mnogo se pričalo o „Microsoftu”. Šta sprečava upotrebu rešenja zasnovanih na Linuxu i drugim projektima otvorenog koda u javnom sektoru?

Odavno je poznato da ne spadam u ljubitelje „Microsofta” i većina članaka koje sam ranije pisao upravo su bili kritički nastrojeni prema ponašanju „Microsofta”.

Ipak, „Microsoft” je tokom proteklih nekoliko godina napredovao i trenutno ima nekoliko vrlo dobrih programskih paketa, koji, što je zapravo i najbitnije, imaju odličnu podršku.

Ono što u našoj zemlji sputava širu komercijalnu upotrebu Linuxa jeste nepostojanje sistem integratora - kompanije koja bi projektovala softversko/hardverska rešenja zasnovana na Linuxu i pružala kvalitetnu podršku, a sve to po konkurentnim cenama.

U SAD, gde sam živeo tokom proteklih desetak godina, Linux je daleko od nepoznate alternative „Microsoftovim” proizvodima. Mnoge firme, kao što su „RedHat”, IBM i slične pružaju kompletna rešenja zasnovana na Linuxu uz pozdane i dugoročne programe podrške.

Dakle, nama je potrebna, za početak, jedna firma koja bi pružila kvalitetnu i na duži rok pouzdanu podršku za Linux platformu.

Ništa nije nemoguće, pa i uvođenje Linuxa u Vladine institucije!

Podsetiću samo da neke državne službe, kao što je recimo Služba za naplatu putarine, već odavno koriste rešenja zasnovana na otvorenom kodu. Taj projekat je, konkretno, radio „Pupin”. Dakle, „Pupin” se tu pojavio kao integrator, slično kao „Bull” u slučaju pančevačke opštine... Dalje, nama ne samo da je potrebno nekoliko firmi koje bi mogle da se uhvate u koštac sa državnim projektima, već je potrebno da te firme zaista ponude rešenja otvorenog koda (pod GPL licencom, recimo), kako bi se izbeglo zaključavanje jedne oblasti javnog sektora pod monopol jedne firme...

To bi u veoma grubim crtama bio model koji bi mogao da ponudi kvalitetno rešenje za državnu upravu i javni sektor, ali mi se čini da smo još uvek prilično daleko od tog ideala.

Proteklih desetak godina ste proveli u SAD...

Na severnoameričkom kontinentu živim i radim već više od 10 godina. Četiri godine sam proveo u Kanadi, a ostatak u SAD...

...na Zapadnoj obali, u Silikonskoj dolini?

Ma, ni slučajno. Meni zapravo uopšte nije jasno šta ljudi vide u Kaliforniji? Užasno je toplo, vlažno, negostoljubivo, porezi su ogromni, zagađenje užasno, a od skora imaju i probleme sa restrikcijama struje. Ja sam za život u Americi izabrao Boston, kao grad koji je istovremeno dovoljno blizu miru okeana, ali i nekim od svetski poznatih centara za razvoj informatičkih tehnologija (kao što je MIT u Kembridžu).

U Americi sam počeo da se bavim informatičkim inženjeringom i tokom godina sam uspeo sebi da obezbedim pristojnu egzistenciju. Dosta sam sarađivao sa domaćim firmama, a povremeno sam bio i dopisnik „Sveta kompjutera” iz SAD. Godine 1995. osnovao sam sajt www.beograd.com, koji donosi sveže vesti iz Jugoslavije, prenosi analize ključnih događaja i pruža prostor za diskutovanje različitih tema u vezi sa našom zemljom...

Recite nam šta vas je motivisalo da prihvatite posao u Srbiji?

Nakon formiranja nove Vlade dobio sam poziv da se na određeno vreme vratim u zemlju i pomognem njen razvoj na mestu sekretara Agencije za razvoj informatike i Interneta. Pošto sam imao poverenja u volju novih vlasti da zaista sprovedu korenite reforme, prihvatio sam posao.

To je, naravno samo jedan deo priče. Drugi deo ima veze sa prirodom posla koji sam došao da radim. Da budem iskren, posle toliko godina poslovanja u SAD postalo mi je pomalo dosadno u profesionalnom smislu. Tamo su odavno usvojena pravila funkcionisanja države i biznisa, tako da se praktično svaki izazov može rešiti bez mnogo naprezanja moždanih vijuga. Uglavnom je potrebno samo krvavo raditi... Dakle, situacija me nije motivisala da pružim svoj maksimum u takvom sistemu.

Situacija u Srbiji, sa druge strane, predstavlja pravu suprotnost. Ovde postoji mnogo problema, ali i mnogo mogućnosti za razvoj i napredak. To je za mene pravi izazov, a pozicija na kojoj se nalazim daje mi mogućnost da pružim svoj maksimum u profesionalnom i stručnom smislu.

Raduje me činjenica da postoji politička volja da se raskine sa lošim navikama iz prošlosti i da se reforme, između ostalog, zasnuju na upotrebi novih informatičkih i komunikacionih tehnologija.

Nadam se samo da će i lokalna informatička industrija takođe raskinuti sa lošim navikama iz prošlosti, te da će pomoći vlastima u korenitoj reformi društva.

Šta poručujete ljudima iz informatičke zajedinice?

Mislim da je okupljanje oko zajedničkih interesa i njihovo istrajno zastupanje veoma bitno za razvoj informatike i Interneta. Recimo, domaći provajderi trebalo bi konačno da se udruže i zajednički nastupe u odbranu sopstvenih interesa ispred republičke Vlade i Telekoma...

Ono što svima mogu da poručim jeste da više nema smisla „uvezivati” se sa ljudima iz državnih institucija, pomišljati na mito i slične načine za „zaobilaženje” problema. Više ima smisla uložiti novac u strukovno udruženje i „pucati” na veliko - stvaranje stabilnog okruženja za razvoj IT sektora i njegovo pretvaranje u jedan od glavnih zamajaca drupštvenog razvoja i prosperiteta.

Slobodan MARKOVIĆ

 
 INTERVJU
Branislav Anđelić, ARII
Šta mislite o ovom tekstu?

 NOVE TEHNOLOGIJE
Nanotehnologija

 KOMPJUTERI I FILM
„Evolution”, „Final Fantasy”

 TRŽIŠTE
Mikroprocesori
MP3 i naslednici

 NA LICU MESTA
Cisco AVVID World Tour
Lucent Open Day

U kratkoj istoriji Interneta samo se retkima ukazala prilika da učestvuju u stvaranju informatičke mreže i izgradnji Interneta na nivou cele zemlje. Agencija za razvoj informatike i Interneta traži mlade, ambiciozne i stručne ljude, sa odličnim znanjem engleskog jezika upravo za takav posao. Detalji na sajtu Agencije koji je još u pripremi http://arii.sr.gov.yu/zaposlenje.html.
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2014. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera