Za vreme vladavine kralja Rhotbara II, zemlju Myrtanu pogodio je nezapamćen rat sa udruženim plemenima orka. Da bi obezbedio sve neophodne resurse za sukob kome se nije nazirao kraj, kralj je sve osuđenike koji su služili zatvorsku kaznu uputio na prinudni rad u rudnički kompleks, gde su mogli biti od koristi, kad već nisu prisutni na bojnom polju. U cilju sprečavanja bekstva, kralj je naredio dvanaestorici najboljih čarobnjaka Myrtane da načine energetsku barijeru oko čitave rudničke oblasti. Čarobnjaci su tokom obreda učinili malu, ali fatalnu grešku: stvorena barijera bila je prolazna samo u jednom smeru, od spoljašnjeg sveta ka unutrašnjosti, a svi oni koji su se zatekli unutar njenih granica, uključujući tu i čarobnjake, ostali su zarobljeni pod ogromnom kupolom. Robijaši, svesni da se više nikada neće vratiti kućama, podigli su ustanak i ubrzo formirali sopstvenu zajednicu, podelivši se u tri klana. Kralj je morao da pristane na ucenu: da bi se isporuke rude gvožđa nastavile, robijaši su zauzvrat tražili da dobiju maksimalne povlastice, da im se šalju materijalna dobra, a ponekad čak i žene.

Sudbine igara koje se najavljuju i iščekuju godinama, najčešće se okončaju neslavno. Neke nikada ne budu objavljene, druge, pošto dosade i bogu i ljudima, na kraju prođu neprimećeno, a većina njih, kada se konačno pojave, dobiju etiketu sa oznakom „škart”; što zbog tehničke zaostalosti, što zbog prevaziđenog koncepta, ili nečega trećeg. Na sreću, u moru priča sa tužnim krajem postoje i časni izuzeci. Stranice na kojima je „Svet kompjutera” prvi put najavio Gothic odavno su požutele i preseljene u arhivu, a priče o jednom od najambicioznijih nemačkih projekata zaboravili su čak i oni koji pažljivo prate događaje na igračkoj sceni. Međutim, u firmi „Piranha Bytes” stvari su se lagano krčkale na tihoj vatri, čekajući pogodan momenat da budu servirane. Skoro godinu dana nakon izlaska nemačke verzije, i brojnih peripetija oko toga da li će uopšte biti objavljena verzija na engleskom jezku, Gothic se konačno našao pred nama.

Prvi susret sugeriše da imamo posla sa još jednom u nizu konfekcijskih 3D igara sa primesama RPG-a. Ali, ozbiljnija analiza otkriva jednu od najkompleksnijih RPG igara u poslednje vreme, po načinu izvođenja nalik Anachronoxu, ali znatno mračniju, težu i, što je možda najvažnije, životniju. Realizam i dinamičnost sveta u koji se smešta neka igra, bitni su faktori koji određuju stepen njenog uspeha, a u slučaju avantura i RPG igara su presudni. A svet Gothica je živ i stvaran sa ambicijom da se što više približi svakodnevnom životu, pa makar to bio i život u robijaškom getu. Na prste jedne ruke mogu se izbrojati igre u kojima su likovi sposobni da vode samostalan život: ljudi ujutro ustaju, idu na posao, prave pauzu za oboke, trguju na pijaci, u smiraj dana skupljaju alat i vraćaju se kućama, uveče posećuju jedni druge, sede uz logorsku vatru i pričaju (dijalozi se jasno mogu čuti), zabavljaju se gledanjem gladijatorskih borbi u areni itd. Sve se to odvija pred očima igrača u realnom vremenu, nelinearno i svaki put drugačije, a njegovi postupci, od onih suštinskih koji utiču na glavni tok radnje, pa sve do naizgled nebitnih, kao što je način ophođenja prema drugima, diriguju kojim pravcem će se Gothic razvijati. Da li će neki quest biti uspešno odrađen ili ne, zavisi od čitavog spleta okolnosti i preduzetih akcija. Kada se čovek uživi u taj svet, stvorena veza se teško raskida.

Jedina gruba greška koju su načinili autori Gothica odnosi se na nezgrapan, nefunkcionalan i nadasve glup igrački interfejs koji ozbiljno kvari ukupan utisak o igri i smanjuje joj ocenu. Bez obzira da li se radi o borbenim scenama ili prostom sakupljanju i korišćenju predmeta, igrač se neprestano suočava sa potrebom simultanog pritiskanja više tastera, odnosno tasterskih kombinacija. Povrh toga, borbe većinom nameću upotrebu miša (zbog promene perspektive i ugla kadriranja), pa se postavlja pitanje nije li ova igra pravljena za veterane serijala Mortal Kombat, ili eventualno za ljude koje je majka priroda obdarila sa tri ruke. Sa druge strane, odsustvo podrške za miša u inventarskim menijima, veoma komplikuje navigaciju unutar njih, pa je za upotrebu najprostijeg predmeta ponekad neophodno i po desetak puta pritisnuti neki taster, što je krajnje zamorno.

Sa produkcijskog stanovišta Gothic je odrađen korektno. Engine koji ga pokreće, iako slabiji od Unrealovog, daje odlične rezultate, prvenstveno zahvaljujući brojnim detaljima, posebno izraženim u scenama koje se odvijaju u eksterijeru. Priroda Myrtane dočarana je više nego uverljivo, sa predelima koji kao da su izašli iz Tolkinovog pera. Nesvakidašnji realizam igre upotpunjen je efektima smene dana i noći, promenljivim vremenskim uslovima, te prirodnim koloritom, koji možda nije previše živopisan, ali sjajno dočarava vreme i mesto u koje je smeštena priča. 3D modeli su vrhunski animirani, s tim što se neprijateljima može zameriti šablonizovan i predvidljiv način kretanja i ponašanja, što je zasluga nešto slabijeg AI algoritma.

Gothic je veliko pozitivno iznenađenje. Uz nekoliko sitnih poboljšanja, mogao je biti pravo remek–delo. No, čak i u ovakvom obliku, on pruža mnogo više od standardnog FRP–a.

Slobodan MACEDONIĆ