 Nije lako napraviti expansion pack dostojan jedne od najboljih WWII pucačina u protekloj godini. Ipak, kada se tridesetak sekundi po startovanju uvodne misije nađete u vazduhu sa ostalim padobrancima, 3000 stopa iznad francuskog tla, dok hladnu jutarnju tminu svud oko vas razdiru eksplozije i protivavionska paljba, postaje jasno da Spearhead zavređuje pažnju.
Spearhead donosi istu onu opojnu, bogato-skriptovanu mešavinu autentičnosti i podizanja adrenalina po kojoj je i original bio prepoznatljiv. Spakovane u devet obimnih misija, tri nove single-player kampanje prate ratne avanture vodnika Barnsa, još jednog nesrećnika koji je učestvovao u invaziji na Normandiju. Na Barnsu je da obavi raznovrsne diverzantske operacije duboko iza neprijateljskih linija, od rušenja mosta u ruralnoj Francuskoj do krađe dokumenata usred razrušenog Berlina. Vrtoglavi tempo koji početna sekvenca zadaje nastaviće se bez predaha tokom cele igre – dizajneri su opet savršeno „uboli” osećaj ratnog filma, s tim što nažalost Spearhead jedva da i traje duže od prosečne ratne ekranizacije. Malo uporniji igrači završiće ovaj expansion pack za jedno popodne, uprkos povećanoj težini. Artiljerija dostupna igraču znatno je proširena – sve standardne kategorije oružja zaokružene su novim primercima. Posebnu poslasticu predstavlja dragulj nemačkog dizajna, prenosivi mitraljez velikog kalibra MG42, dostupan samo u multiplayeru. Pored ličnog naoružanja, Spearhead vam stavlja na raspolaganje i neke veće igračke poput protivavionskog topa, čiji destruktivni kapaciteti iznimno vesele. Uz vas će se u većini misija boriti još nekoliko komandosa, tako da ćete retko ići u solo ekskurzije. Dobrodošla novina jeste mogućnost naginjanja u stranu, što itekako pomaže kod nivoa sa snajperima. Uzgred, ubojita preciznost protivničkih snajperista je ovog puta znatno umanjena. Multiplayer aspekt zastupljen je sa tuce novih mapa, od kojih su četiri rezervisane za novi objektno-orijentisani MP mod „Tug of War”. Igra nije doživela neki poseban audiovizuelni facelift. Dodato je svega nekoliko specijalnih efekata, mada je veličina pojedinih nivoa uslovila nešto veću hardversku zahtevnost. Iako se ne može porediti sa vizuelnim vatrometima današnjice kao što je UT2k3, grafika u Spearheadu je sasvim adekvatna. Sem toga, ovo ostvarenje je sada daleko dostupnije prosečnoj konfiguraciji nego pre deset meseci. Đorđe NAGULOV | 
