Očekivanja su uvek neizvesna. Od određene igre možete da očekujete previše i, naravno, da se razočarate kada je konačno ugledate. Suprotno tome, kada očekujete samo još jedan prosečan naslov, može da se desi da budete prijatno iznenađeni. No, šta reći o igri koju očekujete kao osrednju, a kada je konačno zaigrate kažete: „Pa ovo je užasno”?

Razlog za niska očekivanja spram Empire of Magica bili su slike iz rane faze igre, na kojima su se videle dve stvari. Prvo, arhaična grafika. Nakon poteznih strategija kao što su Disciples II ili Etherlords koje predstavljaju pravi festival kvalitetnog vizuelnog dizajna, Empire of Magic izgleda kao da je 7-8 godina bio zarobljen u vremenu. Druga stvar, siromašnost taktičke borbe se naslućivala, ali je realnost još tužnija. Zašto li su vredni ljudi iz „Mayhem Studiosa” rešili da ovako masakriraju mehaniku igre?

U osnovi problema je jedna inovacija koja na papiru izgleda veoma interesantno. Svaka jedinica ima određeni broj akcionih poena koje koristi za pomeranje na mapi i za razne akcije u toku borbe. Ovo znači da, ako se maksimalno pomerite na mapi sveta, postajete laka meta i za najslabijeg napadača jer nemate akcione poene i možete samo da sedite i gledate kako vam kompjuter ubija jednu po jednu jednicu (naravno, uz pretpostavku da ima dovoljno akcionih poena za takvu zabavu). OK, kada shvatite da iz bezbednosnih razloga ne smete da se pomerate koliko biste hteli, tj. uvek ostavite malu rezervu akcionih poena za potencijalnu bitku, primetićete jednu svetlu tačku ovog sistema. Zbog relativno malog vidokruga većine jedinica, brzo ćete da usvojite postavljanje malih zaseda protivničkim grupama. Ovo je interesantno što se tiče globalne strategije. No, kada bitka zaista počne, odvija se i poslednji čin tragedije ove igre. Naime, taktička borba ne ide u klasičnom stilu poteznih igara „prvo jedan igrač, pa onda drugi” već prvo rasporedite dužnosti svojim jedinicama, zatim to uradi protivnik, a onda posmatrate kako se jedinice pomeraju po bojnom polju i ne napadaju one protivnike koje ste označili pre 5 sekundi. Ovaj konfuzni sistem donekle objašnjava i činjenicu zašto postoji ograničenje od najviše tri jednince u jednoj borbenoj grupaciji. Da ih je više, u toku borbe nastao bi totalni haos, možda bi jedinice počele čak da napadaju i svoje saveznike, a ne samo pogrešne protivnike.

Ako uspete da se oduprete frustracijama dovoljno dugo, videćete kvalitetnu priču, veliki trud i potencijal koji su, nažalost, ugušeni pomenutim tragičnim dizajnerskim odlukama. Empire of Magic vodi nas u mistično kraljevstvo koje je upalo u velike probleme. Lokalni velikaši bore se za prevlast, a na južnoj granici kraljevstva pojavljuje novi protivnik. Igra prati mladog maga Artemiana koga Savet šalje da ispita uzrok problema. Ono što daje izvesnu draž kampanji od šesnaest misija su sporedni questovi i sklapanje saveza sa neutralnim frakcijama, tako da se svaka misija može završiti na više načina. No, opet, čemu interesantna priča ako nam je saopštava glas indiferentniji od bugarskog nahsinhronizatora?

...još jedno mišljenje Zanemarimo dizajnerske greške i neuspelo kopiranje Heroja i Disciplesa. Glavni problem su tovari bagova koji igru čine gotovo neigrivom. Izletanje u Windows, nestajanje karaktera i heroja sa ekrana, krčanje zvuka... Za kompletni ugođaj katastrofe nedostaje samo da CD eksplodira u drajvu, zapali kućište, zavese i sobu... M.K.

RRG element je izražen u Empire of Magic. Sem desetak heroja sa specijalnim veštinama i magijama, svaka sa više od osamdeset običnih jedinica takođe skuplja iskustvo u borbi i vremenom postaje otpornija, snažnija i, na vašu neizmernu radost, dobija više akcionih poena. Magije i veštine mogu da se kupe u gradovima, kao i poneki regrut, ali ako ste očekivali da podižete gradove, opet vas čeka razočarenje. Gradovi imaju samo one građevine koje je tvorac mape smestio u njih i nijednu više. Nema ni sakupljanja resursa – novac dobijate autmatski na početku misije i za rešavanje određenih questova i to je sve.

Specifično kretanje grupa jedinica po mapi teško može da igru svrsta među strateške. Da li dizajneri nisu imali dovoljno vremena da razrade neke interesantne ideje, ili su pokušali da ispričaju priču u pogrešnom žanru, sada je prekasno da se pitamo. Nemoguće je zamisliti bilo koga drgugoga sem baš zagrižene fanove poteznih strategija kako provode duže od pet minuta uz Empire of Magic.

Dragan KOSOVAC