Nindža kornjače, bizarni strip-junaci Kevina Istmena i Pitera Lerda, sredinom osamdesetih godina minulog veka doživele su pravu eksploziju popularnosti koja je za kratko vreme iznedrila dva igrana filma i maratonsku crtanu TV seriju, prikazivanu i na domaćim televizijama. Dogodovštine četiri nindža-mutanta, koji uz pomoć sensei Splintera vode neravnopravnu borbu protiv svakog oblika zla na planeti, u više navrata našle su se i na ekranima kućnih igračkih sistema. Najveći broj igara o mutiranim majstorima borilačkih veština uradila je japanska kompanija Konami (sedam naslova od 1991. godine), glavni promoter „Nindža kornjača” u svetu elektronske zabave. U istoj kući je nastao i novi nastavak priče, u kojem se nindže sukobljavaju s velikim brojem zlikovaca, među kojima su i borci klana Stopalo, verni poslušnici zlog Sekača.

Teenaege Mutant Ninja Turtles je staromodna borilačka arkada koja budi sećanje na legendarni Double Dragon i slične igre s automata ispred kojih se uvek čekao red. Igra je puna pozitivnog naboja, dinamike i stripske atmosfere koja je dočarana oblačićima u kojima se ispisuju onomatopeje dobro izvedenih udaraca („Bash!”, „Thok!” i slično). Popularnom tehnikom cell-shaded iscrtavanja likovi iz stripa su verno preslikani i oživljeni dobrim animacijama i sjajnom, mada monotonom zvučnom podlogom (povici i replike glavnih junaka se toliko ponavljaju da iritiraju). Nivoi su strogo linearni i jednostavno konstruisani, tako da postoji dovoljno prostora za borbu, čak i kada se na protivničkoj strani nađe pola tuceta agresivnih napasnika koji bi svi u isti mah želeli da vam ispeglaju oklop. Protivnici nisu dovoljno raznovrsni, budući da se uglavnom razlikuju samo po odelu i oružju kojim menjaju lični opis.

Upravljački sistem je solidan, ali je potrebno vreme da se navikne na raspored komandi i savladaju osnovne i vezane tehnike, koje su neophodne za odbranu od većeg broja protivnika. Borbe ne podrazumevaju samo nekontrolisano mlataranje oružjem u helikopter- stilu, već i pravovremenu eskivažu udaraca koji se ne mogu odbraniti i upotrebu nekoliko vrsta šurikena i naročitih nindža-sposobnosti, pre svega brzog uzmicanja. Svaka kornjača ima karakteristično oružje: Leonardo koristi mačeve, Rafael sai bodeže, Donatelo preferira bo (dugački štap koji može lepo da „ošine”), dok šaljivdžija Mikelanđelo s protivnicima komunicira isključivo nunčakama.

Kao jednostavna borilačka arkada, Teenaege Mutant Ninja Turtles pati od sindroma šablonizovanosti koji je karakterističan za ovu vrstu igara. Iz nivoa u nivo ponavljaju se iste situacije, što neminovno dovodi do zasićenja, uprkos grafičkoj raznolikosti okruženja i povremenim duelima s jačim protivnicima. Udarci su dovoljno raznovrsni, ali njihova efikasnost značajno varira, tako da se borba na kraju svodi na korišćenje jedne do dve tehnike kojima se lako eliminiše većina napasnika.

Gradimir JOKSIMOVIĆ