Bez bombastičnih najava i pompeznih reklama po medijima, na tržištu zabavnog softvera pojavila se igra o kojoj do pre nekoliko nedelja skoro niko od domaćih igrača nije ništa znao. Sudeći po imenu distributera, JoWood Productions, koji se do sada nije proslavio nijednim naslovom, izgledalo je da će to biti još jedno od osrednjih ostvarenja na isti kalup, na koja smo (nažalost) navikli. Dobro je što ipak nije tako.

Spellforce je potpisao razvojni studio Phenomic čiji su poreklo i dosadašnji rad takođe nepoznati široj igračkoj publici i sva je prilika da im je Spellforce prvi proizvod. Sve u ovoj igri, počev od grafike, preko ručno stvaranih crteža, pa do briljantne muzike, ukazuje na to da su je brižljivo vajali pravi umetnici. Jednostavno, igrač oseća da je Spellforce prenet iz nečije duše i da se autori nisu vodili brojem cifara na svojim bankovnim računima. Postoji pregršt motiva koji su pozajmljeni iz naslova kao što su Diablo i Warcraft, ali je sve tako vešto umotano i iskazano kroz specifičan stil da vam ni u jednom trenutku na pamet neće pasti misao: „ovo je ukradeno odnekud”.

Ako zanemarimo bljutavu pričicu koju čak ni luda krava ne bi preživala po hiljaditi put (iskonsko zlo koje je savladano pre n-tog broja godina pa se vraća da bi bilo ponovo pobeđeno i verovatno se opet vratilo u nekom budućem nastavku), na površinu izlazi nesvakidašnje vredna atmosfera igranja. The Order of Dawn predstavlja uspešan hibrid RTS i RPG elemenata u kojem su obe komponente savršeno izbalansirane. Nikada se neće stvoriti utisak da ste previše general, niti će vam čizme avanturiste biti pretesne. Pretpostavljamo da će JoWood uskoro biti zasut pismima igrača i zahtevima za finansijsku odštetu zbog neprospavanih noći, zapostavljenih svakodnevnih obaveza i upropašćenog socijalnog života...

Centralna jedinica igre je heroj kojeg kreirate na samom početku, a pruža se i izbor od nekoliko predefinisanih likova. Klasičan napredak kroz nivoe je prisutan, ali ne postoji standardni izbor klasa već svoj lik preciznije definišete kroz sposobnosti kojima će se služiti u daljem toku igre. Naravno, kao i u svakom RPG naslovu, heroja možete opremati raznim vrstama oklopa i ličnog naoružanja. Da bi dobio mogućnost regrutovanja jedinica i stvaranja vojne sile, heroj prvo mora da dođe u posed tzv. Runestoneova, a za svaku klasu jedinica definisan je po jedan. Tako, na primer, morate prvo da pronađete Worker Runestone da biste mogli da stvarate radnike itd. Još jedna specifičnost se ogleda u tome što svaki radnik može da se specijalizuje za određenu delatnost. Možete da odredite jednu grupu koja će se baviti isključivo obradom kamena, druga će skupljati drvo u obližnjoj šumi i tako redom za svaki resurs, s tim što uvek ostaje otvorena mogućnost da radnike naknadno preorijentišete na neku drugu delatnost.

Pathfinding i AI su kamen spoticanja – nikome se neće dopasti što mu vojska ide na jezerce da ohladi čizme, umesto da juriša na orkovsku enklavu. Interfejs je nekako previše razbacan i prilično je težak za savladavanje, ali nema čoveka koji ga neće naučiti nakon prve tutorial misije (koja, uzgred, traje više od sat vremena). Postoje četiri nivoa kamere: ptičja perspektiva, po dva moda za izometrijski pogled i jedan direktno iza leđa glavnog lika a la Tomb Raider, pri čijoj aktivaciji likom upravljate standardnom WASD kombinacijom tastera. Možda ovo deluje kao dovoljno, međutim, nebrojeno mnogo puta ćete poželeti da su programeri ubacili makar još nekoliko uglova kamere, kada već nisu dozvolili njeno proizvoljno postavljanje u prostoru.

Grafička komponenta igre je začuđujuće kvalitetna, uzevši u obzir anonimnost razvojnog tima i (pretpostavljamo) ograničeni budžet relativno malog izdavača kao što je JoWood. Teksture na objektima su savršeno jasne, boje idealno uklopljene, a pojedini predeli i građevine izgledaju naprosto fenomenalno. Spomenik palim ratnicima, na primer, budi slična osećanja kao gledanje Argonata u „Lord of The Rings” filmovima. Efekti magija su prelepi za oko i podsećaju na one iz Etherlords serijala. Skoro sve se kreće, od životinja koje veselo trčkaraju tamo-amo pa do vegetacije koja se leluja na vetru. No, sve to ima svoju cenu koja se čini previsoka.

Hardverska zahtevnost igre iskače van proseka današnjih naslova i konfiguracija. Za udobno igranje je potrebna za nijansu jača mašina od one koju proizvođač navodi kao optimalnu (poželjnu). Međutim, čak i na takvom kompjuteru će dolaziti do neprijatnih zastajkivanja i kočenja kada se na ekranu nađe više od dvadeset jedinica u istom trenutku, a tada ni obaranje rezolucije i detalja ne pomaže. Ako ste spremni da zanemarite ovaj (ipak) krupan nedostatak, bićete nagrađeni vrhunskom višednevnom zabavom koju Spellforce pruža.

Izgleda da se tržištu PC igara smeše bolja vremena jer sve više malih razvojnih studija proizvodi kvalitetne naslove. Spellforce je jedna od retkih igara koje su se pojavile ove godine, a da ih stvarno vredi igrati, nešto što će svaki pasionirani igrač pokrenuti više od dva do tri puta, za razliku od zastrašujuće hrpe nekvalitetnih igara koje su se pojavile tokom protekle godine. Svaka čast ljudima iz Phenomica, treba im poželeti uspeh u daljem radu koji će nam sasvim sigurno doneti pregršt novih, kvalitetnih naslova.

Jan ČMELIK