Svakome ko je ikada, makar letimično, bio izložen specifično japanskim FRP senzibilitetima (posebno kroz Final Fantasy konverzije), samo jedan pogled na stil oblačenja glavnog lika u Chaos Legionu dovoljan je da implicira puno toga o sadržaju i atmosferi ovog naslova. Androgeni mladić feminizirane pojave i samurajskog etosa, neizbežno opremljen barokno izgraviranim mačem od kojeg se ne odvaja, Zig Vorhajt, predstavlja tek blagu varijaciju na temu natmurenog junaka u nizu japanskih „RPG opera” koje veliki izdavači poput Capcoma ili Squaresofta redovno nude nezasitoj kosookoj publici.

Čest lajtmotiv u ovakvim igrama predstavlja unutrašnji konflikt kroz koji glavni lik prolazi. Chaos Legion svog junaka stavlja u neugodan emocionalni procep: Zig mora da bira između dužnosti i prijateljstva, nastojeći da spreči nekadašnjeg pobratima Viktora u vaskrsavanju mračnih sila koje bi uništile svet. Stvari dodatno komplikuje činjenica da je Viktorov motiv zapravo oživljavanje voljene verenice, za čiju tragičnu smrt Zig snosi odgovornost. Melodramatični patos kojim je radnja obilato natopljena uglavnom je serviran kroz impresivne cut-scene između nivoa (koje lepotom i dinamičnošću sa lakoćom prevazilaze slične napore zapadnjačkih animatora), pošto se sama igra koncentriše isključivo na neprestane bitke protiv hordi čudovišta.

Chaos Legion je najlakše definisati kao akcionu igru u trećem licu, obogaćenu relativno kompleksnim RPG sistemom. Legije haosa iz naslova su zapravo sablasne zveri koje Zig može da prizove u bilo kom trenutku da mu pruže podršku pri »dezinsekciji nivoa”. Ima ih ukupno sedam (sa neobičnim imenima poput Flawed, Arrogance ili Blasphemy) i sadržane su u figurinama na koje će Zig nailaziti tokom igre. Svaka legija ima specifične moći i slabosti, tako da igrač bira koje će opremiti (moguće je poneti samo dve), u zavisnosti od tipova neprijatelja koji ga potencijalno očekuju u sledećoj etapi. RPG sistem je primenjen tako što između nivoa unapređujete različite atribute legija trošeći bodove nakupljene tokom borbi, čime i sam Zig stiče nove poteze i mogućnosti.

Upravljanje likom odaje debele konzolaške korene Chaos Legiona. Raspored komandi nije moguće promeniti (osim nekoliko default kombinacija, od kojih ona za gamepad odbija poslušnost), tako da je igrač praktično osuđen na jedan jedini raspored tastera. Nadmudrivanje s kamerom, borbe čiji se taktički potencijal obično svodi na razulareno vitlanje mačem (legije ionako posao obavljaju mnogo veštije od vas), kao i ekstremna arhitekturalna monotonija zakivaju poslednje čavle ionako mršavoj mogućnosti da Chaos Legion dopre do šire publike. Barem je dizajn svih aktera sjajan – naravno, ukoliko vas uopšte privlači ideja plašta sa porubom od crnog perja.

Đorđe NAGULOV