Nažalost, moramo odmah na početku da konstatujemo da žeđ za dobrom akcionom igrom na PC-u nećete utažiti igrom Bad Boys II. Ispostavilo se da je najveći izazov kod ovog porta konzolne igre, rađene na osnovu istoimenog filma Majkla Beja sa Vilom Smitom i Martinom Lorensom, savladavanje komandi koje su tradicionalno loše prenete na tastaturu i miš. Ako se nastavi trend da sve veći procenat ponude igara za PC u stvari čine igre s konzola, definitivno je kucnuo čas da nabavite džojped za PC – uveliko će vam olakšati život. No, kada pohvatate komande koje se mogu mapirati po želji iz eksternog launchera igre, sve će se završiti i previše brzo.Igra prati radnju filma. Oni koji su ga gledali neće biti zaintrigirani. Nažalost, nedostaje i drugi bitan sastojak koji filmove Majkla Beja čini ako ne interesantnim, onda bar gledljivim – dinamičnost i akcija. Kako je film sa toliko akcije, jurnjave i eksplozija postao ovakva „smor” igra, ostaće pitanje za momke i devojke iz Blitz Gamesa kada njihovi šefovi iz Empire Interactivea dobiju izveštaj o prodaji. Kroz petnaest epizoda podeljenih na pet činova vodite naizmenično pripadnike Tactical Narcotics Teama Majka Lorija i Markusa Barneta, dok skupljaju dokaze i tamane, odnosno hapse kriminalce po ulicama Majamija. Iako bi doživljaj igranja trebalo da bude drugačiji u zavisnosti od toga kojeg od dvojice glavnih aktera vodite, nivoi protiču gotovo identično.Mehanika je izuzetno jednostavna. Vodite lik u trećem licu (odnosno u prvom, kad virite iz zaklona) i čistite sobu po sobu od zločinaca. Neće proći mnogo vremena i činiće vam se da samo otvarate jedna vrata za drugim, zauzimate zaklon, čekate da se protivnici otkriju i pogledate ih preko nišana. Kada ste suočeni s neprijateljem, možete da ga onesposobite i uhapsite tako što ćete da mu pucate u oružje ili da, ako ste pravi „Bad Boy”, uštedite državi pare za suđenje. Jedino odstupanje od ove formule jesu „snajperski nivoi” u kojima kao Majk pokrivate Markusa. Igra vam meri Bad Boy rejting. No, to da li ste idealni policajac ili kapetanova noćna mora, nema primetnog uticaja. Možete da demolirate sve živo, pravite štetu od stotine hiljada dolara i beskrupulozno ubijate razoružane protivnike – uvek će vas sačekati glas kapetana Hauarda čije pohvale zvuče gore od kritika (nažalost, bez originalnog glasa Džoa Pantolijana). Bez obzira na to koliko ste „Bad”, igra ostaje striktno linearna kao i dizajn nivoa. Raznolikost protivnika više se odnosi na njihov izgled i otpornost na metke nego na inteligenciju koje, jednostavno, nema. Kada se to sabere sa činjenicom da pancir, jače oružje i municiju možete da pokupite na svakom drugom koraku, dolazimo do zaključka da u Bad Boys II možete da zaginete samo ako skoknete do kuhinje po grickalice dok na vas pucaju, inače vam zauzimanje unapred određenih i lepo obeleženih zaklona neće ni biti potrebno. Samo su scene obračuna sa finalnim bossovima istinski interesantne. Pored akcije, tu je i traženje tragova kroz nivoe. Opet, pronalaženje dokaza nema uticaja na tok igre kao ni Bad Boy status, sem što vam puni fasciklu za dokaze novim statičnim slikama praćenim s nekoliko redova teksta. Zapravo, izgleda da to samo služi za veštačko produžavanje ionako prekratkog vremena koje će vam biti potrebno da prođete igru. Kako nivoi odmiču, otključavaćete i površne dosjee likova koje srećete kao i nove „izazove” na strelištu gde možete da uvežbavate svako oružje u igri. To su po tri pištolja, automatske puške i automatska pištolja, dve sačmare i jedan snajper. Tehničkoj strani igre ne može se mnogo zameriti. Iako nije impresivna, grafika je sasvim korektno urađena, a objekti koji mogu da se demoliraju i uzastopne eksplozije lepi su detalji, premda na igrača ne ostavljaju toliko upečatljiv efekat kao oni u filmu na gledaoca. Simpatični su efekti sunčevih zraka koji nastaju kada pogodite daskama prekriveni prozor ili izgled vina koje teče kada pogodite burad. Zaštitni znak filmova, pesma „Bad Boys”, prisutna je i u igri, a tu je i nekoliko rep numera sa filmskog soundtracka. Zvuk je prilično dobar, ali atmosfera trpi zbog odsustva glasova originalne glumačke postave filma. Vil Smit i Martin Lorens jesu skupi, ali kad pravite igru po filmu u kojem je jedan od najjačih aduta neprestano prepiranje između dva odlična komičara, ovakav propust ne oprašta se lako. Imitatori ipak nisu toliko loši, a igra ima zaista kvalitetan scenario, pa Majkovo i Markusovo ćeretanje podiže atmosferu koja ponekad vidno posustaje. U eri preterano politički korektnih igara, Bad Boys II donosi sasvim solidnu količinu bespotrebnog nasilja i sočnih psovki. Nekome će se to svideti, ali će druge odvratiti od igranja. Ako vam se svideo film, možda će vam se dopasti da „obrnete” i igru. Ali, iskreno, ako želite pravu akciju na jugu Floride, prođite još jednom Vice City, a Bad Boys II prepustite zaboravu. Dragan KOSOVAC | | |
