Conan

Činjenica da je krupni, mitski Simerijanac, iako po rođenju varvarin, na početku karijere odabrao profesiju lopova, samo delimično govori od njegovoj složenoj i atipičnoj ličnosti punoj protivrečnosti. U dva filma sa Arnoldom Švarcenegerom, kao i u mnogim romanima i stripovima pre i posle debija na velikom ekranu, Konan je predstavljen gotovo kao antiheroj, podjednako spreman za spasavanje slabijih i za sečenje tuđih kesa s dukatima. Veseli avanturista, kušač lepih žena, alkohola, opijata i svih ostalih poroka u zemlji postatlantiđanske prošlosti ne može biti sagledan iz samo jednog ugla. Zato digitalna (kompjuterska i konzolarna) adaptacija nekih crtica iz njegovog života zvuči kao klasična zamka za onoga ko se prihvati posla. Kao i u slučaju Sudije Dreda, standardna akciona igra nikada neće moći da na pravi način dočara figuru ovako epskih razmera. Zadatka su se prihvatili Cauldron u ulozi developera i TDK MediaActive kao izdavač. Rezultat je polovičan, ali za firmu poznatu po audio i video kasetama relativno zadovoljavajuć.

Conan je klasična, linearna hack & slash akciona pustolovina u perspektivi trećeg lica, kojoj je dodato malo RPG elemenata i simpatičan kombo borbeni sistem, što je čini sličnom mešavini igara Drakan i Legacy of Kain. Iako fizički ponajviše podseća na Blade of Darkness i Die by the Sword, sistem kontrole i borbe je neuporedivo jednostavniji, manje izazovan i zanimljiv, tako da to poređenje suštinski mora da otpadne. Paralelno razvijana za PC, XBOX, PS/2 i Game Cube, igra je, nažalost, grafički i konceptualno najviše prilagođena Sonijevoj konzoli. To se, pored ograničenja u kvalitetu grafike i zvuka, ogleda i u kontrolnoj šemi prilagođenoj analognom gamepadu, kao i u restriktivnom sistemu snimanja pozicija koji se oslanja na skupljanje retkih artefakata koji dozvoljavaju „save”.

Zaplet ove Konanove avanture je jedinstven, bar kada se radi o dešavanjima viđenim u filmovima, knjigama i stripovima. Na početku saznajemo da varvarin ima rođake u hladnoj Simeriji, koje je odlučio da poseti u pauzi između dve pustolovine. Međutim, selo njegovog ujaka napadaju i pale nepoznati oklopni konjanici, samo zato što nije htelo da izruči misterioznog stranca kojeg su nasilnici jurili. Zaklinjući se Kromu na surovu osvetu, Konan kreće još uvek svežim tragom napadača...

Lokacije koje će usput posetiti i na njima saseći nekoliko hiljada raznovrsnih protivnika do detalja su preslikane iz literarnog nasleđa: ledene pećine Ben Morgh planine, napušteni hram u Piktskoj džungli, Stigijska pustinja i ostale nude dosta enterijera i eksterijera s kojima se 3D engine relativno dobro snalazi. Bestijarijum je zaista impresivan i svodi se na razne dvonožne i višenožne zveri, humanoidne protivnike svih vrsta, nemrtve, duhove, kao i dobru dozu mnogobrojnih bossova koji će vas bez izuzetka dočekati na kraju svake deonice. Za razliku od okruženja koje grafički izgleda prosečno, protivnici su živopisni i dovoljno inteligentni (zavisno od toga da li su ljudi ili zveri) tako da ponekad zaista znaju da naprave problem (pogotovo piktski borci u gomili, koji će se uvek truditi da vas opkole i seckaju sa svih strana).

Svaki ubijeni protivnik vam donosi manju ili veću dozu iskustvenih poena koje možete iskoristiti za učenje ili poboljšavanje borbenih poteza, ili njihovu kombinaciju. Na raspolaganju imate četiri tastera za napad koje, u kombinaciji sa odgovarajućim veštinama i preciznim tajmingom, možete iskoristiti za najraznovrsnije borbene poteze. Komboi kao što su „zamah u glavu, poluokret i udarac u kolena” su samo početak. Složenije varijante, od kojih su neke zaista moćne i dovode do trenutne smrti protivnika, zahtevaju vežbu. Određeni specijalni udarci, nalik na kružni zamah oko sopstvene ose, zahtevaju da u ruci držite mač i ne mogu se izvesti nešto jačim, ali sporijim buzdovanom ili sekirom. Neki protivnici, na primer kosturi, bolje reaguju na tupo oružje poput buzdovana, dok će vam u slučaju vukova ili ljudi bez teškog oklopa više prijati lakši i fleksibilniji mač... Nažalost, nema kombinovanja oklopa: na tačno određenim, skriptovanim mestima, Konan će nailaziti na delove ili kompletne armor-setove koji imaju samo estetsku ulogu, bez pozitivnih uticaja na zaštitu od udaraca, ugriza, noževa i ostalog.

Kao i u mnogim 3D makljažama pre i posle Konana, Ahilova peta su kamera i loše optimizovane kontrole. U ovom slučaju, spor odziv tastera gotovo uništava veštinu koju mislite da imate u izvođenju kombo poteza. Pri svakoj promeni pravca ili pokušaju otklona (strejfa), dolazi do delića sekunde pauze, što vas u kasnijem toku igre može koštati glave. Sem toga, ovde je loše rešeno ono što se u simulacijama letenja naziva „target aquisition”: da biste iz gomile protivnika izabrali onoga koga biste da lupate, morate se okrenuti tačno ka njemu, što u kombinaciji s kamerom koja ima sopstvenu svest i sporim kontrolama ponekad zna da bude apsolutno nemoguće. Zbog toga je igra mnogo teža nego što bi trebala da bude.

Miodrag KUZMANOVIĆ