Zahvaljujući ugovoru koji su sredinom marta potpisali američki ogranak Konami Digital Entertainmenta i Vivendi Universal Games, na PC tržište konačno stižu dugo najavljivane igre renomiranog japanskog izdavača. Kao prvi na listi ekskluzivnih naslova kojima će Konami privući pažnju širokog PC auditorijuma, lansiran je Winning Eleven 7, odlična konverzija trenutno najigranije simulacije fudbala na PlayStationu 2 (za prvih sedam dana prodato je 300 000 kopija).

Ako se još oporavljate od negativnog šoka koji nam je Konami priredio jadnim International Superstar Soccerom 3 (SK 07/2003), vreme je za protivotrov. Winning Eleven 7 je klon Pro Evolution Soccera 3 (američkog izdanja koje smo propustili da prikažemo pre nekoliko meseci), prelepa simulacija fudbala koja će preispitati ubeđenja i najzatucanijih pobornika FIFA Soccera. Konverzija je u potpunosti prilagođena PC okruženju i, ne računajući upravljački sistem, gotovo da nema detalja koji bi ukazivali na to da se radi o prerađenom izdanju. Odlična organizacija korisničkog okruženja, dobro raspoređene komande, zadovoljavajuća brzina i stabilnost igre jesu osobine koje treba naročito pohvaliti.

Winning Eleven 7 je, slično FIFA Socceru, arkadna simulacija i, mada ne treba govoriti o nekakvom „sto posto autentičnom” izvođenju, stiče se utisak da je Konamijeva igra približnija realnom fudbalu, ako ni zbog čega drugog, ono zbog sporijeg izvođenja, prirodnijeg ponašanja igrača i „pametnijeg” golmana koji lepo brani i odbijene lopte. Doduše, animacija se ponekad toliko okilavi da postaje neprijatna za gledanje jer podseća na usporeni snimak. Budući da ne postoji odgovarajuća opcija, jedini lek za ubrzanje igre jeste smanjenje rezolucije i kvaliteta slike. Igra je i prilično teška, tako da već na nivou s tri zvezdice treba uložiti mnogo truda, pre svega u uvežbavanje preciznih dodavanja, driblanja i šutiranja s distance.

Upravljački sistem verno je prenet s PlayStationa 2. Svih 14 komandi je dobro mapirano na tastaturi, mada se o pravom doživljaju igre ne može govoriti bez odgovarajućeg analognog džojpeda (na kraju, pogrešno bi bilo igrati pomoću tastature, kada su se programeri već toliko potrudili da verno prenesu komande). Što se tehnikalija tiče, može se reći da nijedan element nije ispod kriterijuma koje postavlja FIFA Soccer. Najviše pažnje privlači grafika – kvalitetne teksture terena i lica igrača i neverovatna detaljnost prikaza stadiona i publike. Sličnog kvaliteta su i zvučna podloga, efekti i naročito komentar utakmice. Upečatljive animacije igrača, raznovrsne animirane sekvence u pauzi utakmice i sveobuhvatni ponovljeni snimci daju završnu glazuru ovoj audio-vizuelnoj poslastici. Nažalost, cena kvaliteta ogleda se u prenaglašenoj hardverskoj zahtevnosti.

Ono što će ljubitelji FIFA Soccera najviše zameriti ovoj igri jeste potpun izostanak realnih imena klubova i igrača (EA je licencu platio suvim zlatom), što je nedostatak koji se može ispraviti jedino zakrpama koje treba tražiti po Internetu, a to nije naročito interesantan posao. Trenutak kada se Konami konačno izbori za FIFA licencu označiće početak kraja vladavine EA Sportsa na tržištu fudbalskih simulacija.

Gradimir JOKSIMOVIĆ