Epson PhotoPC-L400, Kodak EasyShare DX4530 i Premier DC5382

Tržište digitalne fotografije ne miruje. U igri su podjednako zastupljena velika imena i nepoznati proizvođači. Industrija digitalnih fotoaparata ide ruku pod ruku s povećanom prodajom štampača i fotolaboratorije premešta u domove korisnika. Novi uređaji imaju sve veću rezoluciju, a manje poznati proizvođači nude uređaje koji po karakteristikama pariraju velikim imenima, ali imaju daleko prihvatljiviju cenu. Tri fotoaparata na našem testu savršena su slika ovakve situacije.

Epson PhotoPC-L400
Rezolucija: 4,0 megapiksela Ostalo: Trostruki optički zum, aluminijumsko kućište, ispravljač

Ime firme Epson dobro nam je poznato, ali se ono dovodi u vezu isključivo sa štampačima. Međutim, Epson je odlučio da se oproba i s digitalnim fotoaparatima, tako da u svojoj ponudi ima nekoliko prilično različitih modela. Model koji smo imali na testu nosi oznaku PhotoPC-L400 i prilično je neupadljivog izgleda. Aluminijumsko kućište u koje je spakovan ovaj aparat zbog svoje jednostavnosti možda izgleda i veće nego što stvarno jeste. Sa zadnje strane nalazi se LCD ekran dijagonale 1,4 inča sa podesivim kontrastom. Ono što je uočljivo na kućištu jeste to što je optičko tražilo postavljeno u osi objektiva i prilično blizu njemu. Na taj način je smanjen efekat paralakse. Ugrađeni Epsonov objektiv ima promenljivu žižnu daljinu od 5,6 mm do 16,8 mm (ekvivalentno 34–102 mm) i pruža optički zum od 3X. Otvor blende se kreće između F2,8 i F8,4.

L-400 poseduje CCD senzor efektivne rezolucije 4,07 megapiksela i može da snima fotografije u rezolucijama 2304 x 1728, 1600 x 1200 i 640 x 480 piksela u JPEG formatu, sa izborom dva nivoa kompresije. Napajanje fotoaparata se vrši pomoću četiri AA baterije, što značajno povećava težinu uređaja. Ispod poklopca za baterije koji nije osiguran nikakvim mehanizmom nalazi se i slot za SD/MMC memorijske kartice. Pošto aparat ne poseduje internu memoriju, uz njega je isporučena Toshibina SD kartica od 16 MB. L-400 se na kompjuter povezuje pomoću USB kabla i u sistemu se prijavljuje kao prenosni disk za koji nisu neophodni drajveri. USB konektor je sakriven ispod gumenog poklopca ispod kog se nalaze i konektori za TV i ispravljač. Oprema koja dolazi uz ovaj uređaj nije standardna jer je, pored kablova za povezivanje na kompjuter i TV, isporučen i USB kabl za direktno povezivanje na štampač, kao i odgovarajući ispravljač za ovaj fotoaparat.

Epson PhotoPC-L400

L-400 je uređaj namenjen isključivo amaterima. Međutim, ono što je neuobičajeno jeste to što je broj predefinisanih opcija jako mali. Točkić za izbor režima ima svega dve opcije za snimanje – fotografisanje i video-snimak. Prilikom fotografisanja je kroz menije moguće izabrati samo makro, snimanje portreta ili snimanje pejzaža. Opcije na koje je moguće uticati su kompenzacija ekspozicije (±2 EV u koracima od 0,5), ISO osetljivost (100, 200 ili 400) i balans bele boje (četiri predefinisane opcije). Otvor blende i ekspoziciju (kreće se od 1/2000 sekundi do 1/2 sekundi) reguliše automatika. Automatski fokus je veoma loš i L-400 teško nalazi fokus čak i u sobnim uslovima na slabijem dnevnom svetlu. U režimu video-kamere ovaj aparat pravi AVI snimak rezolucije 160 x 120 ili 320 x 240, sa zvukom, 16 frejmova u sekundi. Pri snimanju, otvor blende automatski se podešava. Dužina snimka je ograničena na 120 sekundi u višoj i 300 sekundi u nižoj rezoluciji.

Fotografijama koje smo napravili Epsonom L-400 nismo zadovoljni. Slika je svuda podjednako oštra, ali detalji nisu previše uočljivi i šum je prilično izražen. Forsiranjem ISO osetljivosti na 100 to je donekle moguće ublažiti jer osetljivost 200 pravi šum uočljiv čak i na snimcima napravljenim po sunčanom danu. Osim uobičajene hromatske aberacije (ljubičasti oreol), uočljiva je i pojava dupliranja kontura, što do sada nismo nikada sreli i što ima izuzetno negativan efekat. Ovaj aparat nije namenjen pravljenju noćnih snimaka, što zbog prekratke maksimalne ekspozicije što zbog ogromne količine šuma na ISO 400.

Kodak EasyShare DX4530
Rezolucija: 5,0 megapiksela Ostalo: Trostruki optički zum, senzor položaja aparata

Drugi aparat koji smo probali dolazi iz Kodaka, kompanije koja je poznata u svetu fotografije. Prvi susret s njenim fotoaparatima imali smo pre tačno godinu dana. Model EasyShare DX4530 pripadnik je naprednije DX serije i opremljen je CCD senzorom rezolucije 5,0 megapiksela. Na prvi pogled, aparat deluje ozbiljno, dizajn je privlačan, ali ukupan utisak kvari plastično kućište. U Kodakovom maniru, objektiv je zaštićen posebnim poklopcem, iako se radi o kompaktnom fotoaparatu. Kodakov Retinar objektiv ima ekvivalentnu žižnu daljinu 38–114 mm i pruža trostruki optički zum. Maksimalni otvori blende ovog objektiva su F2,8 i F4,8. Sa zadnje strane aparata je LCD ekran dijagonale 1,8 inča, a s njegove leve strane, opet u Kodakovom maniru, petosmerni kursorski taster. Mislimo da činjenica da se uključivanje i isključivanje aparata vrši preko točkića za izbor režima nije naročito praktična, naročito ako se ima u vidu da prelazak iz fotografskog u video režim vodi preko položaja off. Ovaj aparat je opremljen sa 32 MB interne memorije, a proširiv je pomoću SD/MMC kartica. Prostor za karticu smešten je iza posebnih vratanaca iza kojih se nalazi i USB konektor. Za povezivanje s kompjuterom neophodni su drajveri. Moguće ga je povezati i na TV pomoću isporučenog kabla. Priključivanje na Kodakov Camera Dock ili Printer Dock omogućeno je pomoću konektora s donje strane aparata, sakrivenog iza klizećeg poklopca. Napajanje je rešeno pomoću dve AA baterije, a poklopac ispod kojeg se one nalaze nije osiguran nikakvom posebnom bravicom.

I pored cele priče o naprednijoj DX seriji, DX4530 korisniku ne nudi skoro nikakve mogućnosti. Sve se svodi na predefinisane režime kojih ima četiri, a korisniku je omogućena samo kompenzacija ekspozicije (±2 EV u koracima od 0,5) i izbor dugih trajanja ekspozicije (od 0,7 do 4 sekunde). Sve ostalo kontroliše automatika. Kao korisnu mogućnost izdvajamo senzor položaja aparata koji automatski rotira snimljenu sliku.

Kodak EasyShare DX4530

Rezolucije koje omogućava DX4530 su 2580 x 1932, 2580 x 1720, 2032 x 1524 i 1288 x 966 piksela. Slike se snimaju u JPEG formatu, bez mogućnosti promene nivoa kompresije. Video-režim pravi QuickTime snimak rezolucije 320 x 240 piksela, 15 frejmova u sekundi, sa zvukom. Kamera reguliše otvor blende u toku snimanja, a dužina snimka ograničena je samo raspoloživim prostorom.

Automatski fokus se prilično dobro snalazi u uslovima slabijeg osvetljenja, međutim ovaj aparat nema lampicu za olakšavanje fokusiranja. Kvalitet snimljenih fotografija prilično je dobar. Slika je svuda podjednako oštra, dok se detalji pomalo gube. Boje su žive, ali slike možda deluju tamnije nego što bi trebalo. Na mračnijim površinama detalji se stapaju u tamnu masu. Noćni snimci su bez šuma, ali se javlja iskrzanost na kontrastnim površinama i uočljiva je velika hromatska aberacija.

Premier DC5382
Rezolucija: 5,0 megapiksela Ostalo: Trostruki optički zum, video-snimak sa 24 frejma u sekundi

Poslednji aparat na testu, Premier DC5382, dolazi iz dalekog Tajvana. U pitanju je aparat efektivne rezolucije 5,0 megapiksela. Plastično kućište je dopadljivog dizajna i solidnog kvaliteta. Sa zadnje strane se nalazi TFT LCD od 1,6 inča, a desno od njega je petosmerni kursorski taster izuzetno loše izrade. Ni dvopoložajno dugme zatvarača nije boljeg kvaliteta. Ovaj fotoaparat je opremljen 7,8–23,4-milimetarskim objektivom odnosno ima optičko uvećanje od 3X. Maksimalni otvori blende se kreću od F2,77 do F4,9. Motor objektiva je prilično tih, ali se prilikom promene žižne daljine povremeno oseća i čuje neprijatno čangrljanje zupčanika. I kod Premiera je upotrebljen poseban poklopac objektiva. Ovaj fotoaparat koristi dve AA baterije, a uz njega se isporučuju dve punjive baterije od 1800 mAh, kao i običan (neinteligentan) punjač za četiri AA baterije. DC5382 je opremljen sa 14 MB interne memorije, a proširiv je pomoću SD kartica. Slot za SD kartice nalazi se ispod poklopca za baterije koji je prilično lako slučajno otvoriti. Konektori za USB, TV i ispravljač nalaze se ispod gumenog poklopca. Kabl za povezivanje sa TV-om je isporučen, a u kutiji se nalazi i prilično dobra torbica za nošenje aparata.

DC5382 ima pet predefinisanih režima, a u manuelnom režimu korisniku se omogućava kontrola nad trajanjem ekspozicije (1/2000–1/5 sekundi), otvorom blende, kompenzacijom ekspozicije (±2EV u koracima od 0,5), balansom bele boje (pet predefinisanih opcija), ISO osetljivošću (100, 200 i 400), oštrinom i zasićenjem slike. Rezolucije u kojima se snimaju fotografije su 2560 x 1920, 1600 x 1200, 1280 x 960 i 640 x 480. Format slika je JPEG, a moguće je izabrati tri nivoa kompresije. U video-režimu DC5382 pravi snimak u MPEG formatu, rezolucije 320 x 240, 24 frejma u sekundi, sa zvukom. Najveći nedostatak ovog fotoaparata jeste to što ne postoji indikacija da li je nađen fokus. Bilo da je aparat uspeo da fokusira ili ne, upaliće se zelena LE dioda, dok na ekranu ne postoji nikakva informacija. To izuzetno smanjuje funkcionalnost ovog uređaja i često dovodi do pravljenja mutnih fotografija.

Premier DC5382

Fotografije koje smo napravili na dnevnom svetlu solidnog su kvaliteta. Nivo šuma je zadovoljavajuće nizak, čak i na ISO 200. Noćni snimci su, međutim, jako loši. ISO osetljivost je tada 400 i javlja se veliki broj svetlih tačkica na fotografiji (greške na CCD senzoru). Međutim, s obzirom na to da je maksimalno trajanje ekspozicije ipak kratko (1/5 sekunde), o pravim noćnim snimcima nema ni govora, već su ta podešavanja dovoljna samo za pravljenje snimka u izuzetno slabo osvetljenoj sobi.

Ova tri aparata koja smo isprobali imaju bliske rezolucije i približno slične mogućnosti, a različite cene. Epson PhotoPC-L400 je fotoaparat skromnih mogućnosti namenjen amaterima. Iako ga rezolucija senzora smešta u ozbiljniju klasu, a isporučeni ispravljač i cena ga čine primamljivim izborom, on boluje od brojnih problema koji mu ozbiljno smanjuju upotrebljivost. Kodak EasyShare DX4530 bi po imenu trebalo da spada u naprednije Kodakove fotoaparate, ali se radi o uređaju izuzetno ograničenih mogućnosti namenjenom isključivo amaterima. Što se kvaliteta fotografija tiče, Kodak je odradio dobar posao, međutim ne bismo se složili da se kvalitet fotografija slaže sa cenom ovog uređaja. Kod Premiera DC5382 situacija je obrnuta. Iako se radi o uređaju od pet megapiksela, cena odgovara znatno slabijim konkurentskim aparatima. Međutim, niska cena u ovom slučaju ume da prevari, a, kao što smo već (više puta) naglasili – nije sve u megapikselima.

Ivan ČABRILO