Ovo nije igra, ovo je bombonjera! Ultimativna geostrateška korpa s kolačima na temu Drugog svetskog rata, divno kompleksna, zarazna i istorijski verodostojna simulacija najvećeg sukoba u istoriji čovečanstva. Naslov za sve sobne Romele, Staljine i Manštajne širom sveta, ljude sa potencijom i apetitom za osvajanje. Bog im dao zdravlja.

Hearts of Iron 2 predstavlja krunu jedne ideje, zvezdani trenutak malog evropskog tima koji je pre pet godina bio gotovo potpuno anoniman. Paradox Entertainment zaista ima razloga za otvaranje Dom Perinjona: čak mu je i mračna warez scena ukazala dužno poštovanje, odbivši da piratuje igru u prve dve nedelje izlaska na tržište (kada se proda gro tiraža), bez obzira na to što originalni CD s igrom ne poseduje nikakav tip zaštite! There is honor among thieves after all...

Poludekadna evolucija Europe Universalis završila se ovim naslovom i slobodno možemo reći da je koncept doveden do (ograničenog) savršenstva. Savršenstva u datom engineu, sistemu pravila i načinu igranja jer je teško zamisliti da se oni mogu poboljšati bez suštinskog redizajniranja. Hearts of Iron 2 ima mnogo sličnosti sa prethodnim delom, ali taman toliko izmena da bi dvojka iz sufiksa imala smisao. U stvari, čoveku dođe da se zapita zašto kec nije bio ovako dobar. Sve što tamo nije valjalo ili nije imalo logike ovde je u potpunosti izmenjeno, dopunjeno i ispeglano. Najviše nas raduje gotovo potpuno odsustvo bagova: originalni HoI je inicijalno bio skoro potpuno neigriv zbog konstatnog iskakanja igre u Windows (između ostalog). Zakrpe su ga popravile, ali ne u potpunosti, što je verovatno bio uzrok za izdavanje Platinum verzije godinu i po dana posle premijere osnovne. Hearts of Iron 2 nema ozbiljnih problema tehničke prirode, osim povremene nestabilnosti koja svakih 4-5 sati može da uzrokuje izlazak iz igre, a koja je rešena već u prvom patchu. U stvari, svima preporučujemo da pre ozbiljnog zaranjanja igru unaprede u verziju 1.1. Balansiranje gameplaya i ispravljanje nekih borbenih nelogičnosti više su nego vredni ubogih 6 MB downloada.

Za one koji nikada nisu probali neku Paradoxovu igru, evo kraćeg preseka funkcionalnog modela. Hearts of Iron 2 počinje 1936. i završava se 1947. godine. U tom vremenskom periodu treba da učinite sve što je u vašoj moći da granice svoje države proširite u maksimalnoj mogućoj meri. Kontrolišete proizvodnju, istraživanje, spoljnu i unutrašnju politiku, trgovinu, naoružavanje, ratovanje, sklapanje saveza i primirja... Sve što spada u domen jednog šefa države. Vodite računa o desetinama relevantnih faktora, čije pažljivo balansiranje uz inherentni strateški instinkt koji (možda) posedujete predstavlja dovoljni i potpuni uslov za pobedu. Iako vam igra dozvoljava da se oprobate u ulozi gotovo svih država koje je Društvo naroda priznavalo 1936. godine, igranje ima smisla samo s nekim mejdžorom koji je imao glavnu ili bitnu ulogu u definisanju politike koja je dovela do rata. To ne moraju biti samo Amerika, SSSR, Nemačka ili Japan. Italija, Kina, Velika Britanija ili Francuska nude još veći nivo izazova zbog drugoligaškog statusa među velikim silama. Naravno, igranje s Jugoslavijom, Avganistanom, Bugarskom ili Argentinom nema nikakvog smisla, osim kao ilustracija za teoretski potencijal igre. „Male” zemlje nemaju (niti mogu da dostignu) potreban industrijski i naučni potencijal koji bi na kraju odneo prevagu. Realno mogu samo da posluže velikima kao ekstra skor ili materijal za osvajanje ili aneksiju. Sklapanje i održavanje savezništava je pravi uslov za pobedu: svet je podeljen na Saveznike, Sile Osovine, Kominternu i „nesvrstane”, a pristupanje velikom paktu (ili njegovo iniciranje) može da vam drastično olakša neke stvari. Na primer, ako igrate u ulozi SSSR-a i rešite da svetske komuniste ujedinite pod jednu zastavu, u slučaju rata svi staju na vašu stranu.

Osnovna mehanika igre je samo naoko ista kao u prvom delu. Kao prvo, interfejs je potpuno redizajniran: istraživanje, proizvodnja i diplomatija su strogo podeljeni i svedeni na po jedan ekran, što drastično olakšava snalaženje. Do novih tehnologija više ne dolazite alociranjem industrijskog kapaciteta, već zadatke dodeljujete specijalnim naučnim timovima (uz utrošak novca kao jedinog resursa). Dotični timovi predstavljaju istorijske ličnosti ili institute s odgovarajućim sposobnostima u nekoliko kategorija, što morate uzeti u obzir prilikom alokacije projekata. Na primer, ako igrate u ulozi Nemaca, Verner fon Braun će biti logičan vođa tima za istraživanje raketnih tehnologija, dok će Krup ili Rheinmetal biti kao stvoreni za dizajniranje novih tipova tenkova i artiljerije. Osim tehnologije, dominantnu ulogu ima i dizajn borbenih doktrina: general Hajnc Guderijan, na primer, predstavlja logično rešenje za analizu Blitzkriega i koncepta Kampfgupe, što će vam doneti bonuse u kopnenom ratovanju. S američke strane, možete angažovati jednog Ajzenhauera da pripremi teoretsku bazu za amfibijska iskrcavanja ili Čestera Nimica da razradi koncept borbene upotrebe nosača aviona...

Diplomatija je takođe potpuno redizajnirana. Pregovori s određenom državom sada dozvoljavaju mnogo više opcija: od prostih trgovačkih sporazuma za razmenu ili prodaju resursa, preko uticanja na unutrašnju politiku, iniciranja puča, predlaganja sporazuma o nenapadanju ili alijansi, do razmene tehnologija (samo sa saveznicima), garantovanja nezavisnosti, ultimativnog zahtevanja dela teritorije... Ovo poslednje je vezano za istorijski model teritorijalnih pretenzija: na primer, Nemci mogu da zahtevaju Alzas i Lorenu od Francuza, Sudetsku oblast od Čehoslovačke, Gdanjsk od Poljaka, ali sa jednom Danskom ove opcije nema.

Međunarodna zajednica je sada mnogo osetljivija na nasilje: napad na pripadnicu neke alijanse ili na zemlju kojoj neka velika sila garantuje nezavisnost sada bezuslovno inicira objavu rata s njihove strane, što u polarizovanom svetu očas izazove lančanu reakciju i opšti rat. Rat povlači raskidanje trgovinskih ugovora sa svim zemljama s kojima protivnik ima dobre odnose, što se može pogubno odraziti na ekonomiju (ako uvozite neki resurs koji ne proizvodite dovoljno). Naravno, uspešno osvajanje donosi resursni plen, čime kompenzujete raskid robne razmene.

Resursni model je takođe redizajniran: privreda i rat sada troše struju, metal, naftu, zalihe i novac (deficitarni kaučuk je izbačen), a priliv resursa zavisi od zemlje s kojom igrate, industrijskog potencijala i broja fabrika koje ste izgradili, kao i od trgovine i eventualnog osvajanja. Detaljnije objašnjenje uzročnih i posledičnih veza na ekonomskom planu imate u tutorijalu: stvar je prilično monotona za raspredanje u ovom časopisu...

Najveći broj izmena tiče se vođenja rata: vaše jedinice sada napadaju u pokretu, a ne prostim dolaskom na teritoriju na kojoj su protivničke snage. Trupe na susednim teritorijama se mogu uključiti u bitku u ulozi podrške, čime ne napušaju položaje. Formacijski odvojene grupe jedinica možete sinhronizovati pri napadu, čime obezbeđujete maksimalni efekat i koncentraciju sile na određenoj tački. Na primer, ako s jedne teritorije napadate tenkovima i motorizovanom pešadijom, a s druge forsirate reku običnom pešadijom, brži će sačekati sporije i udariti istovremeno. Lovačko-bombarderskim eskadrilama sada možete zadavati tipske i vremenski ograničene zadatke (bombardovanje jedne teritorije tokom mesec dana, na primer), bez potrebe da postupak ponavljate pri svakom napadu. Dizajniranje divizija je poboljšano opcionim dodavanjem „attachment brigade”, što joj diže proizvodnu cenu ili i pozitivno modifikuje borbenu vrednost u određenoj kategoriji. Na primer, oklopnoj diviziji srednjih tenkova (Panthera, na primer) možete dodati i brigadu Tigera ili JagdPanther tank destroyera. Pešadiji možete dodati standardnu ili samohodnu artiljeriju, protivvazdušnu brigadu, protivtenkovske topove. Sve to radite imajući u vidu dispoziciju protivnika, tip i snagu njegovih armija i teren na kojem planirate ofanzivu. Dopuna jedinica je automatska i zavisi od alociranog procenta industrijskog potencijala, čime se borbeni gubici lako i automatski poništavaju (naravno, industrijska proizvodnja novih snaga će trpeti zbog akcenta na popuni gubitaka). Proizvoljan broj divizija sada možete organizovati u korpuse i armije, čime se olakšava snalaženje na bojnom polju. Svim vojnim formacijama možete odrediti i komandanta iz generalskog poola, čije (istorijski verodostojne) sposobnosti mogu drastično da utiču na uspeh u borbi. Ovo je posebno značajno za skupe tenkovske divizije, koje pod neadekvatnom komandom lako i brzo gube potencijal.

Hearts of Iron 2 je veoma složena igra za čije je puno razumevanje obavezno uložiti priličnu dozu vremena i truda. Tutorijali nude razradu osnovnih elemenata, dok je za „sitna crevca” potrebno detaljno iščitati pisano uputsvo ili mukotrpno eksperimentisati ako ga ne posedujete. Ovo, naravno, može da smeta samo nestrpljivim igračima kojima igra nije ni namenjena.

Jedina realna mana igre jeste vremenski limit: u 1947. godini, kada se zavesa konačno spusti, većina igrača će biti blizu vrhunca ostvarenja zacrtanih planova, ali će potpuna dominacija planetom svakako izostati. Nećete stići da osvojite ceo svet, niti ćete imati vremena da „nakarikate” solidan atomski arsenal i napravite vagnerovski Gottamerung. Čak i da se pojavi neoficijelni patch koji ukida limit, tehnološko drvo ima svoje ograničenje, posle kojeg nema napred. Ovo je ogromna šteta, ali i bonus za fanove koje ni zemljotres ne bi odlepio od monitora.

Miodrag KUZMANOVIĆ