Poznati dizajner stare garde, Piter Molino, počinio je ozbiljan marketinški lapsus tokom razvoja Fablea za Xbox. Nesmotreno je obećavao brda i doline, idući tako daleko da svoje još nerođeno čedo proglasi najboljom RPG igrom ikad. Kada se ispostavilo da Fable nije ni blizu onome što je Molino opisivao, pukla je bruka. Svet koji Fable dočarava nije bio potpuno nelinearan, otvoren i dinamičan univerzum u kojem se igrač nadmeće s drugim herojima u potrazi za večnom slavom. Ukratko, Fable nije bio novi Morrowind. Ako se nerealna očekivanja pak ostave po strani, dobija se akcioni RPG sa relativno prosečnom pričom, raskošnom scenografijom i obiljem šarmantnih detalja koji igru čine jedinstvenom.

Verzija za PC donosi i određenu količinu novog sadržaja, zaradivši tako podnaslov The Lost Chapters. Prevedena u igru, izgubljena poglavlja odnose se na devet novih lokacija, uz očekivani garnirung novih čudovišta, oružja, magija i questova. Ove dodatne zanimacije produžiće vreme provedeno uz igru za koji sat, ali će poseta Albionu za većinu igrača trajati tek nekih 15-18 sati (sa sve opcionim questovima), što je prema standardima žanra zbilja malo. S druge strane, bajkovita okruženja kroz koja ćete protrčati veoma su bogata tako da se maltene iza svake okuke može naći neka nova zanimacija. Albion je krcat neobičnim i naizgled površnim detaljima koji omogućavaju da dublje uronite u njegov svet.

Igru započinjete kao dečačić koji u svom seocetu živi svoj mali život i sanjari o velikim podvizima. Nema odabira pola (što je pomalo šteta budući da ništa u samoj konstrukciji igre ne isključuje ovu mogućnost), kao ni rase, klase ili bilo koje druge RPG konvencije. Do klasifikacije dolazi tek mnogo kasnije, kada kroz sopstveno delovanje postepeno budete izvajali svog avatara. Bezbrižno detinjstvo naprasno se završava jedne večeri kada banda plaćenika sravni selo sa zemljom. Dečaka od zle sudbine spasava misteriozni stranac koji ga odvodi u esnaf heroja da ga tamo poduče herojskim veštinama. Tokom trenažnog perioda (koji može potrajati i sat-dva, u zavisnosti od vaše temeljitosti), igra će vas naučiti osnovama interakcije, borbe i magije, posle čega stasavate u mladog heroja spremnog da se zaputi u beli svet.

Fable od samog početka baca težište na moralnu odgovornost igrača za njegovo delovanje u Albionu. Mada će većina questova nuditi jasno razgraničenu „dobru” i „zlu” putanju, pravi alignment gradi se vremenom, delimično kroz questove, ali dobrim delom i kroz ponašanje vašeg avatara. NPC likovi pamte vaša (zlo)dela i dobro su obavešteni o vašim podvizima, pa shodno tome reaguju na vašu pojavu. Ugled je od suštinske važnosti u igri, a na vama je da ga izgradite kako hoćete. Prilikom preuzimanja nekog questa možete se, recimo, hvalisati i prihvatiti opkladu da ćete ga rešiti samo u svojim gaćama! Zauzvrat dobijate veći ugled i više exp bodova, ali pazite da ne zaradite nadimak koji vam ne odgovara (autor ovih redova je, posle nekoliko sesija veselog šutiranja pilića, jedno vreme bio oslovljavan kao chicken chaser).

Igra nudi fleksibilan sistem koji omogućava intuitivno prelaženje nivoa i razvijanje lika u željenom pravcu. Forsiranje određenog stila borbe donosi najviše bodova u toj sferi, pa će tako mačevaoci najbrže napredovati u veštinama koje se tiču bliske borbe, dok će revnosno korišćenje magija brže otključati moćne ofanzivne spellove. Tri glavne putanje su relativno izbalansirane, ali će se uporni spell casteri naći u blagoj prednosti kada nauče napredne razorne magije, dok će ratnici i dalje morati da srljaju u naručje trolovima vitlajući mačem. Miks bliske borbe i pomoćnih magija će se ovde pokazati kao dobro srednje rešenje. U krajnjem slučaju, Fable nije teška igra tako da nećete biti penalizovani zbog svojih odluka.

Bazična makljaža i skoncentrisano napredovanje kroz priču su sasvim OK, ali je sporedni sadržaj zapravo najzanimljiviji deo celog iskustva, koji može znatno da produži vaš boravak u Albionu. Fable nudi čitavu plejadu aktivnih i pasivnih elemenata preko kojih utičete na krajnji izgled svog heroja. Odeća nije samo procesija progresivno jačih oklopa, nego uključuje i otmenu odeždu, pa čak i ženske haljine. Slična stvar važi i za frizure, kojih ima u svakoj varijanti, od ćelavog looka do masnih zulufa, a tu su i brojne tetovaže. Svaki od ovih detalja utiče na vaš krajnji rejting koji prati koliko ste privlačni odnosno zastrašujući. Igra takođe sadrži čitav niz simboličnih gestova pomoću kojih komunicirate sa NPC likovima. Iako ova interakcija ne ide posebno duboko, sasvim je moguće zavesti nekoga i oženiti se, pa čak i kupiti kuću.

Nesmotrena borba zaradiće vam trajne ožiljke po licu, starenje donosi bore, dok će vam nalivanje medovinom (pored povraćanja) doneti višak kilograma. Povrh svega ovoga, iz vašeg lika će vremenom početi da isijava njegov karakter: u ekstremnoj formi, dobricama će lebdeti oreol iznad glave sa sve pratećim leptirićima, dok će zloćama izbiti rogovi, uz prateći roj muva. Nevezano za questove, Albion je pun propratnih zanimacija poput demonskih vrata koja vam postavljaju zagonetke ili kovčega koje je moguće otključati samo uz posebne srebrne ključeve. Možete da pecate (čuva se statistika o vašem najvećem ulovu, uz brojne druge podatke varirajuće blesavosti), kopate za blagom ili da se priključite svojevrsnom Fight Clubu kada padne mrak (uzgred, smena dana i noći u igri je posebno lep efekat).

Audio-vizuelnoj oblandi u koju je Fable umotan nema šta da se zameri. Dizajn celog sveta je raskošan i maštovit, dok se na muzici nije štedelo (uvodnu numeru komponovao je Deni Elfman). Jedan momenat ipak može ozbiljno ugroziti uživanje u igri: tipično konzolaški sistem snimanja pozicije, u sprezi sa povremenom tendencijom iskakanja na desktop, može vas naterati da iznova prelazite neke questove, što ume da bude izuzetno neugodno.

Đorđe NAGULOV