Svi smo gledali crtane filmove u kojima Tom pokušava da nadmudri i uhvati Džerija, a Kojot da stigne Pticu Trkačicu. Posebno oduševljenje (bar kod pisca ovih redova) oduvek su izazivale scene u kojima su akteri crtaća osmišljavali i sprovodili komplikovane kombinacije raznih predmeta čija bi međusobna dejstva, poštujući fizičke zakone (manje-više), trebalo da dovedu do željenog cilja. Međutim, na nesreću „fizičara”, njihove mašinerije su im se najčešće bukvalno obijale o glavu.

Momci iz softverske firme Sierra, poznatiji po dosadnim avanturama (auh, ovo će izazvati polemiku), rešili su da naprave nešto znatno zanimljivije. The Incredible Machine je igra u kojoj na milion nivoa (nadam se da me ne shvatate bukvalno – ja samo pokušavam da napišem duhovit tekst) treba da pronađete odgovarajući odnos između predmeta, tako da izvršite postavljeni zadatak. Na svakom nivou imate početnu kombinaciju nepovezanih objekata (predmeta i životinja) koje sopstvenom inteligencijom, znanjem fizike i korišćenjem nekoliko dodatnih predmeta treba da pretvorite u mehanizam koji će ispuniti dati zadatak. Objekte zadate na početnim pozicijama ne možete pomerati, ali ih možete stavljati u pogon na raznorazne načine, u zavisnosti od toga o čemu se radi.

Položen test vremena Ovako smo o igri pisali u rubrici „Test of Time” u junu 2004. godine: Nekada davno logičke igre bile su znatno popularnije nego danas. Tada se umesto CS-a ili Warcrafta igrao The Incredible Machine, igra za svakoga – ko razume. Pomoću najrazličitijih predmeta potrebno je pokrenuti razne skalamerije kojima je cilj da izvrše zadatu operaciju. Pored toga što pruža dobru zabavu, uz ovu igru može dosta toga da se nauči jer sve mašine funkcionišu po zakonima fizike. Logika i mala doza snalažljivosti dovoljne su za početne zadatke, dok je za najkompleksnije potreban nadljudski napor. Sierra je kroz The Incredible Machine prikazala kako se pokreću moždane vijuge na izuzetno zabavan način. Prava je šteta što danas igra nema nikakve naslednike. Konstantin MILUTINOVIĆ

Ekran koji bi se mogao nazvati glavnim menijem sadrži ikone za regulisanje zvuka, restart nivoa, kreiranje novih nivoa i izlazak u DOS. Pojedine cake koje se pojavljuju u igri su za divljenje, a prelazak nekih nivoa predstavlja izuzetan test inteligencije. Tako je, na primer, kad majmuna na biciklu treba da naterate da vrti pedale i pokrene zupčanike vezane za pedale postavljenim kanapom tako što ćete skloniti papir koji sprečava majmuna da spazi bananu koja je prikačena za štap ispred njega, a sve da bi zupčanik pomerio pokretnu traku koja će odneti lopticu do ivice s koje će se ova sunovratiti ka makazama koje će...

Sad bih ja mogao još mnogo da pišem i hvalim The Incredible Machine i zaradim gomilu novca za more, ali igra je toliko dobra da je mnogo interesantnije igrati je nego pisati o njoj.

Goran KRSMANOVIĆ