Pet godina bilo je potrebno programerima nemačkog Spellbounda da krenu stopama autora Commandosa i odenu svoju najpopularniju igru, akciono-taktičku simulaciju Desperados (SK 5/2001), u 3D ruho. Očekivan potez s predvidljivim posledicama rezultovao je igrom koja, u odnosu na original, nudi više akcionih sadržaja, ali i dobrim delom zadržava prepoznatljiv šmek i atmosferu vestern filma.

Temeljnošću kakva krasi samo nemačkog radnika, autori scenarija uobličili su priču koja bi se mogla iskoristiti kao predložak za film (detalje nećemo otkrivati, dovoljno je reći da je pokretački motiv osveta). Glavni playable protagonisti su opet John Cooper, Kate O’Hara, Doc McCoy, Sam Williams i Pablo Sanchez, a pridružuje im se i Indijanac Hawkeye. Neki od najvažnijih atributa originala – uverljivi likovi, sjajna glasovna gluma i dobri dijalozi – krase i drugi deo igre, koji može da se pohvali i još raznovrsnijim okruženjima (prašnjavi gradovi, indijanska sela, kanjoni i drugo).

Koncept igre je sličan prvom delu: igrač upravlja družinom od šest odmetnika koje treba da provede kroz 20 linearnih misija i šest različitih scenarija nakrcanih krvoločnim, do zuba naoružanim banditima. Pažljivim planiranjem svakog koraka treba pronaći pravu kombinaciju za prelazak od tačke A do tačke B, s glavom na ramenima. Mogućnosti za taktičko kombinovanje su brojne, ali je rešenje najčešće jedinstveno i nije uvek lako uočljivo. Zato treba dobro ovladati kontrolama i upoznati se s mogućnostima likova, raspoloživim alatima i elementima pozadine, koji igraju važnu ulogu. Vešto kombinovanje osobina glavnih junaka, dobar tajming i pronalaženje prave putanje kretanja su tri ključna momenta.

Što se likova tiče, šef ekipe je John, lovac na ucene koji je izuzetno vešt u bliskoj borbi i vrstan revolveraš, ume da skrene pažnju neprijatelja, a s lakoćom prenosi tela onesvešćenih i ubijenih čuvara. Kate raspolaže ubojitim ženskim oružjem – sofisticiranom veštinom zavođenja kojoj prašnjavi kauboji ne mogu da odole; kada se približi žrtvi, posao dovršava otrovnom kozmetikom. Doc ima uglavnom pasivnu ulogu i svoje veštine koristi za vidanje rana saborcima, mada ima i nekoliko aduta za borbu s većim brojem bandita. Sam je stručnjak za eksplozive, dok Sanchez demonstrira kako se tekila koristi u borbi. Novi heroj, Indijanac Hawkeye, koristi ubojiti tomahavk i grlat ratnički poklič koji unezverenim neprijateljima ledi krv u žilama. Svaki od pomenutih likova tokom igre stiče nove osobine.

Izbor junaka koji treba da okončaju misiju obavlja računar (ni u jednom slučaju šest aktera ne mogu da se pojave na istom nivou), što igrača ostavlja bez mogućnosti da kombinuje likove, ali mu istovremeno štedi dosta vremena (uloge su precizno podeljene, a nivoi osmišljeni tako da samo određeni likovi mogu da reše ključne probleme, koristeći se pravom akcijom u pravo vreme). Nivoi su pažljivo konstruisani, izuzetno su raznovrsni, a AI je u većem broju slučajeva dovoljno uverljiv da bi se Desperados 2 mogao uporediti sa slavnim Commandosom. Proces rešavanja nivoa podrazumeva metodološki pristup „pokušaja i pogreške”, što znači da se igrač mora naoružati strpljenjem. Greške su prirodne i ne treba gubiti živce ni zbog više neuspeha u nizu – jednostavno, snimite poziciju i ponavljate akciju sve dok ne „ubodete” ispravnu kombinaciju. Kao i u prvom delu igre, misije se odigravaju po danu, noći ili u sumrak, po različitim meteorološkim uslovima, na otvorenom ili zatvorenom prostoru.

Najvažnija novina u Desperadosu 2 jeste implementacija treće dimenzije, to jest perspektive trećeg lica, koja se pritiskom na taster ’Tab’ u svakom trenutku može vratiti u izometrijsku perspektivu (sve to opet po ugledu na Commandos). Iako se suština igre ne menja ni u jednom pogledu, promenom perspektive stiče se utisak potpuno drugačije igre koja bi se mogla grubo porediti sa igrama serijala Thief ili Splinter Cell. Prednosti 3D okruženja, osim estetskog momenta, ogledaju se i u potpunijem doživljaju i boljoj preglednosti terena neposredno ispred igrača, što je naročito pogodna okolnost kada glavni junak koristi pušku odnosno kada miruje na skrovitom mestu. Glavni nedostatak, zbog kojeg čitav ovaj koncept visi o koncu, jeste nemogućnost pravovremenog uočavanja protivnika tako da je u „šunjalačkim” sekvencama praktično nemoguće proći neopažen.. Osim toga, igrač po pravilu shvati da je opažen tek kada „popije” porciju vrelog olova. Sve u svemu, utisci o novom konceptu su podeljeni – tehnička realizacija je na najboljem nivou, ali praktična upotrebna vrednost nije u očekivanim okvirima.

Sa tehničkog aspekta, Desperados 2 je unapređen u svakom pogledu. Okruženje je uverljivo, kvalitet tekstura i broj poligona po objektu su za svaku pohvalu, animacija je prirodna, a finalni glanc daju odlični svetlosni efekti i veliki broj pozadinskih detalja. S druge strane stoji prilično velika hardverska zahtevnost (1 GB memorije je de facto minimum za udobno igranje) i dugo učitavanje nivoa – u zavisnosti od kompleksnosti mape, učitavanje može trajati i do dva minuta, što strpljenje stavlja na ozbiljan test, nekad i više nego sama igra. Zvučna podloga – muzika, efekti i dijalozi – izuzetna je. Sve u svemu, ljubitelji prvog dela igre imaju dovoljno razloga da se pozabave i ovom igrom.

Gradimir JOKSIMOVIĆ