Ako ste zavedeni naslovom očekivali neku priču iz grčke ili keltske mitologije (a niste pročitali ništa u „Prvim utiscima” iz prethodnog broja), prevarili ste se. S obzirom na to da je u prvom Rise of Nations obrađena kompletna istorija čovečanstva, programeri Big Huge Gamesa odlučili su da radnju smeste u fantazijski svet zvani Aio kojim podeljeno vladaju tri potpuno tehnološki-kulturno različite grupe ljudi, tačnije – humanoida. Te civilizacije se zovu Vinči, Alin (ljudi) i Kuotl („vanzemljaci”, što bi se reklo na Zelenom vencu). Kao i u ostalim varijantama RTS-a sa više različitih civilizacija, i ovde svaka civilizacija ima svoje specifičnosti, oružje, čak i ekonomiju. Svaki poseg za suštinskom originalnošću nosi veliki rizik, a izdavači poput Microsofta retko rizikuju. Varijanta preuzimanja kvalitetnih detalja koji su u drugim projektima dobro prošli i njihovo doterivanje daleko su sigurnija taktika pa tako cela igra izgleda kao da je sastavljena od detalja Warcrafta, Starcrafta, Heroja, Warhammera i Total War serijala. Međutim, kvalitet izrade je vrhunski i detalji su jako lepo uklopljeni pa se na deja vu sindrom može zažmuriti bez problema.

Pomalo konfuzna priča počinje sa mladim naučnikom rase Vinči, poznatim kao Đakomo, mlađim bratom Petruza, lorda države Miane. Sve polazi nizbrdo po pronalasku čudnog objekta u rudnicima na granici Miane, kada Petruzo gine od ruke dužda (titula koju je nosio mletački vladar) u pokušaju da osvoji navedeni objekat. Misterija se produbljuje tokom Đakomovog progona bratovljevih ubica kroz pustinje kraljevstva Alin, gde dolazi u sukob sa više vekova mrtvim zlom koje je nekako pristiglo u sadašnjost. Ispostavlja se da iza svega stoje misteriozni bogovi iz džungli kraljevstva Kuotl pa se i finalni sukob vodi između njih i druge dve rase (naravno, priča je mnogo kompleksnija kada se uđe u dublje detaljisanje). Ponuđene tri kampanje, zbog toga, moraju se igrati unapred određenim rasporedom: Vinči, Alin, pa Kuotl kampanja, a glavni protagonista od početka do kraja je, zna se, Đakomo.

Igra se sastoji od dva segmenta. Prvi, strategijsko-poteznog tipa, vodi se na mapi sveta Aio, a drugi, akcioni, na teritorijama država ili regija. U prvom segmentu planirate osvajanja odnosno kretanja armije, kao i raspodelu bonusa koje osvojite tokom borbi. Postoje četiri vrste takvih bonusa kojima se pojačavaju građevine, sposobnosti heroja, naoružanje ili jedinice u pratnji samog Đakoma. Potrebno je malo uhodavanja kako bi se pronašla prava strategija u cilju adekvatnog vođenja misija u prvom segmentu. Drugi segment je klasičan, veoma sličan Warcraft/Starcraft serijalu. U većini misija potrebno je istovremeno razvijati bazu, prikupljati novac ili energiju kao prvi resurs, kopati rudu timonium kao drugi resurs, stvarati jedinice i heroje i usput voditi borbe. Postoji takođe i upadljiva analogija između rasa. Vinčiji su rasa sledbenika tehnologije Leonarda da Vinčija, svi redom imaju italijanska imena i njihove mašine koje rade na paru pune su zupčanika, od robota i pauka na satni pogon, do helikoptera sa spiralnim elisama. Upadljivo podsećaju na rasu Terrana.

Druga rasa ljudi su Alin, koji se bave magijom umesto naukom, žive u pustinji i regrutuju bića iz arapsko-persijske mitologije poput džina ili vatrenih anka-ptica kakve smo videli u Herojima. Razmišljajte o njima kao o rasi Zerg iz Starcrafta. Vanzemaljska rasa Kuotl svojim energetskim štitovima i superiornom tehnologijom podseća na rasu Protoss, ne sakuplja novac, već generiše energiju. Snaga rasa je manje-više izbalansirana i zavisi najviše od toga koja vam rasa najviše leži. Iz misije u misiju susretaćete nove heroje koji će vam se priključivati i čije će sposobnosti biti ključne kod težih deonica. Novina je to što ovde možete osvojiti građevine bez potpunog uništavanja, a onda ih nakon popravke koristiti za sebe. Tako pod svoju komandu dobijate protivničke jedinice ili resurse. Takođe, svaki teren ima karakteristične pogodnosti kao što su mogućnost primirja, ubrzanje regrutovanja, pozivanje saveznika i slično. Tvorci projekta su se svojski trudili da koliko je moguće umanje neizbežnu jednoličnost misija pa u nekim misijama, kao što je oslobađanje saveznika iz zatvora ili prolazak kroz pustinju otrovnih halucinogenih isparenja, nećete ništa graditi, već samo vojevati. Ipak, ne savetuje se igranje preko tri-četiri sata odjednom jer će sigurno postati dosadno.

Grafika je izuzetna, lepih boja i detaljnih tekstura, a nije preterano zahtevna, sasvim lepo ide i na prosečnim konfiguracijama. Igra je stabilna na 1 GB RAM-a, ali sa manje memorije moraćete da spustite nivo detalja ako niste zaljubljeni u plavi ekran. Zvučni efekti su solidno dobri, ali je muzička pozadina prilično prosta i neupečatljiva i zasigurno neće biti korišćena kao pozadina meteoroloških izveštaja poput muzike iz Heroja III. Na listi mana igre na prvom mestu je teško nalaženje jedinice koja vam trenutno treba jer je mini-mapa nepregledna, nemoguće je dovoljno udaljiti pogled ni u extended varijanti, a korišćenje prečica sa tastature sigurno nije pravo rešenje. Treba pomenuti i neubedljivu konfigurisanost terena pa vam često neće biti jasno gde je planina, a gde prolaz. Dakle, nije bilo pomaka u odnosu na prvi nastavak i to je svakako za osudu.

Previsoka očekivanja su prokletstvo. Dok svi zavide programerima koji prave igre poput Rise of Legends, niko im ne zavidi kada se pojavi nastavak. Možda jesmo očekivali više, ali u svakom slučaju dobili smo dosta. Rise of Legends će se najviše dopasti ljudima koji se kroz nju sreću sa serijalom Rise of Nations.

Marin NESTOROV