Filmovi o Divljem zapadu, popularni vesterni - originalni i oni s ukusom špageta – punili su bioskopske dvorane sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, a posteri Džona Vejna, Klinta Istvuda, Elija Valaha, Li Van Klifa i drugih „kauboja” krasili su bezmalo svaki ugao. Danas, u vremenu moderne tehnologije i elektronskih novotarija, uključujući i kompjuterske igre, ta tema gotovo je zanemarena. Igre o Divljem zapadu toliko su retke da se mogu nabrojati na prste. Da u periodu surovih obračuna, neustrašivih junaka i (pre)slobodnih žena skoro niko ne nalazi ideju za FPS (izuzevši Outlaw „LucasArtsa”) ili drugu vrstu akcione ili avanturističke igre, zaista je čudno. Evropski softverski gigant „Infogrames” od nedavno distribuira novi projekat nemačkog studija „Spellbound” (Airline Tycoon), čija se tema oslanja upravo na takve motive.

Desperados: Wanted Dead or Alive je, kako navode autori, prva strateška igra koja kombinuje filmsku atmosferu, radnju zasnovanu na kompleksnom scenariju svojstvenom avanturističkim igrama i dinamične real-time taktičke elemente „Eidosovog” Commandosa. Mada smo svi manje-više skeptični kada su u pitanju ovakve mešavine, za Desperados se može reći da predstavlja izuzetno prijatno iznenađenje kome će se najviše obradovati upravo ljubitelji Komandosa, ali i novajlije koje će se, zahvaljujući sjajnoj atmosferi, uz ovu igru lako „primiti” na žanr taktičkih simulacija.

Igra, slično avanturama, ima glavnog junaka, i to ni manje ni više nego lovca na ucene po imenu Džon Kuper. Železnička kompanija „Twinnings & Co” muku muči s čestim napadima pljačkaša, te angažuje Kupera koji će za skroman honorar od 15000 „šuški” potamaniti gamad. Igra počinje serijom, uslovno rečeno, trenažnih misija u okviru kojih Kuper sakuplja staro društvo za akciju, sačinjeno od pet stereotipnih vestern likova. U međuvremenu, zlikovac koji sebe slikovito naziva El Diablo, kuje plan da fuzioniše nekoliko banditskih grupica u pravu odmetničku vojsku koja bi harala teritorijom Novog Meksika. Tako borba polako prerasta u pravi mali rat, dostojan izazov za svakog dobrog stratega.

Koncept Desperadosa je lako objasniti. Igrač kontroliše družinu od šest desperadosa (Kuper i petoro „tatatatiraca”) koji se na 25 nivoa dugom putu obračunavaju s mnogobrojnim banditama. Cilj svakog nivoa (ili misije, kako vam drago) je pronalaženje prave kombinacije za prelazak od tačke A do tačke B, odnosno ispunjenje zadatka pod imperativom da ne budete uhvaćeni ili, još gore, ubijeni. Mogućnosti za igranje su veoma brojne, ali je rešenje najčešće jedno i otkriva se tek nakon detaljnije analize terena i rasporeda protivničkih jedinica. U praksi to znači da se, pre svega, morate dobro upoznati s kontrolnim sistemom, opcijama i mogućnostima svojih likova, potom sa predmetima koje možete nositi i koristiti i, na kraju, sa pozadinskim elementima koji se gotovo uvek na neki način uklapaju u scenario. Logičko razmišljanje i smisao za rešavanje zagonetki, uz osećaj za taktiku, najbitnije su osobine koje morate posedovati da biste uspešno rešavali probleme koji već od samog početka neće biti jednostavni.

I pored mnoštva novih ideja, najupečatljivija osobina ove igre je avanturistički karakter, odnosno dobra priča i detaljno razrađeni likovi. Članovi ekipe, kao i većina NPC likova imaju jasno definisane karakteristike, ponašanje i „specijalnosti” koje treba znalački iskoristiti. Greške su u ovoj igri sasvim prirodne i ne treba gubiti živce zbog neuspeha - jednostavno, snimite poziciju i ponavljajte akciju dok ne „ukopčate” pravu kombinaciju, pa makar dočekali prve petlove. Okruženje je više nego raznovrsno - misije se odigravaju danju, noću, sumraku, oluji, na otvorenom ili zatvorenom prostoru, u okviru živopisnih lokacija kao što su veliki prašnjavi gradovi, napuštena naselja, tvrđave, rudnici zlata, polja pamuka, močvare, saloni, zatvori, pećine itd. Igri ne manjka ni akcija: pucaćete iz oružja, udarati pesnicama, bacati noževe, koristiti razne oblike diverzije (npr. skretanje pažnje čuvara pomoću muzičkog sata), dinamit, barut, zvečarke (!), hemikalije, zavođenje (!!), pa čak i simpatičnog majmuna... Interakcije s „okolišom” gotovo su neograničene: sedlanje i jahanje konja, sabotiranje instalacija, krađa opreme, puzanje između stena, otvaranje vrata, skrivanje u objektima, šunjanje u visokoj travi, sakrivanje tela omamljenih ili ubijenih protivnika i drugo.

Tehničke karakteristike su u samom vrhu kvaliteta za ovu kategoriju igara - za 2D igru to je najviše što možete dobiti. Grafika je detaljna, a preglednost je izuzetna, pogotovo u visokoj rezoluciji (1024x768 tačaka). Tu je i opcija za zumiranje, tokom koje se pojavljuje nešto izraženija pikselizacije, ali i ona je u očekivanim okvirima. Uvrštena je i podrška za 3D zvuk, a na listi pohvala nalazi se još i AI protivnika. Svaki neprijatelj je ličnost za sebe, jer predstavlja kombinaciju desetak karakteristika kao što su inteligencija, hrabrost, preciznost itd.

U mane bismo svrstali nemogućnost kretanja s oružjem u ruci (protivniku se morate najpre prišunjati, pa tek onda izabrati oružje, naciljati ga i okinuti - za to vreme lako možete postati žrtva svoje sporosti) i često nehotično aktiviranje trčanja, umesto upotrebe nekog oruđa, što vas može koštati glave.

Gradimir JOKSIMOVIĆ