Ne dajte se zavarati. Ova igra se možda reklamira kao mešavina akcije, role-playa i strategije, ali se ispod velikih reči krije jednostavna pucačina čiji je sadržaj kvalitativno jednak kakvom šerveru. First Battalion u sebi nema ni „s” od strategije, a pomenuti role-play se, možda, odnosi na povremene komentare vaših saboraca tokom misije. Kada se kreativna žanrovska interpretacija zanemari, sve što na kraju ostaje jeste vaš tenk koji se kotrlja kroz evropski krajolik tokom Drugog svetskog rata i puca na sve što se miče. Ideja je sama po sebi privlačna, ali su stvari ozbiljno zakazale kod izvedbe.

Mada First Battalion na prvi pogled izgleda kao daleki rođak neke ozbiljne tenkovske simulacije, autori su uspešno ignorisali sve što bi moglo da zakomplikuje doživljaj. Samo upravljanje tenkom je najteži aspekt cele igre: kada se jednom naviknete na nezavisno rotiranje kupole u odnosu na kretanje vozila, sve ostale kockice padaju na svoje mesto. Misije se svode na vožnju od jednog do drugog checkpointa i uništavanje opozicije na koju naiđete usput. Mape su prostrane i naizgled dozvoljavaju punu slobodu kretanja, ali su nivoi zapravo potpuno linearni. Čak i ako biste hteli da malo istražujete okolinu, minska polja će vas ubrzo obeshrabriti tako da ste u suštini ograničeni na relativno uzak „hodnik” koji vodi od jednog do drugog akcionog čvorišta.

Stići do sledeće skriptovane borbe predstavlja mali test igračevog strpljenja pošto se vaš tenk vuče kao puž. Dizajneri su ubacili sekvence poput niskih preleta aviona i dramatičnog bombardovanja terena tik ispred vas kako bi putovanje učinili nešto zanimljivijim, ali ovaj trik uspeva samo prvih nekoliko puta. Scenografija je selektivno podložna igračevim rušilačkim nagonima: možete gaziti ograde i rušiti drveće, ali su zato neki drugi objekti potpuno otporni na vaše granate (ili pak vaš tenk prolazi pravo kroz njih).

Tenkova ima svih vrsta i oblika, bilo pod vašom kontrolom ili ispred vašeg nišana. Sveukupan utisak je svejedno štur pošto ćete većinu oklopnih vozila i artiljerije uništavati na srednjim distancama, gde ionako svi izgledaju isto. Obično ćete pored sebe imati još barem dva tenka da pruže vatrenu podršku, kojima možete izdati jednostavne komande. Tenkovi bi trebalo da imaju različitu debljinu čelika napred, sa strane i pozadi, ali ovo u praksi uopšte ne utiče na mehaniku igranja pošto nijedan protivnik ne izdrži više od dva do tri hica. Pogađanje protivnika ume da bude naporno jer kupola kasni pri praćenju bržih pokreta vašeg nišana.

First Battalion pruža identično iskustvo iz misije u misiju, tokom tri različite kampanje, što već posle druge misije postaje monotono. Stiče se utisak kao da je neko u Dreamcatcheru odigrao deonicu u kojoj vozite tenk u Call of Duty i odlučio da od toga napravi celu igru. Ali, za tako nešto jednostavno nema dovoljno materijala.

Đorđe NAGULOV