Mit o konzoli Wii kao bezazlenoj igrački u kojoj skakuću samo princeze, zvezdice i retardirani vodoinstalateri potpuno je razbio Rockstar Games – ni manje ni više nego „dečjom” varijantom Grand Theft Auta. Bully: Scholarship Edition je amnestirani hit sa PlayStationa 2 iz 2006. godine, zapamćen po vapajima dušebrižnika, tobože zabrinutih za mentalno zdravlje mladih igrača. U lovu na novog Sotonu najdalje se otišlo u Brazilu, gde je sredinom aprila zvanično zabranjen uvoz, prodaja i reklamiranje Schoolarship Editiona (zbog besplatnog publiciteta, zaposlanima u Rockstaru ponovo kreću suze radosnice).

Siledžija je tipična sandbox akciona igra koja prati GTA kliše i predstavlja parodiju školskog sistema Amerike. Glavni junak je Džimi Hopkins, petnaestogodišnji delikvent koga su staratelji poslali na prevaspitavanje u akademiju Bulvort, instituciju iza čijih se zidina ne dešava mnogo lepih stvari. Džimi će brzo upoznati nekoliko karakterističnih grupa učenika, karikiranih predstavnika uobičajnih školskih staleža (bubalice, džegeri, fenseri, nastavnici i drugi), kako bi demonstrirao bogat repertoar socijalnih „kvaliteta” koji su mu doneli zloglasnu reputaciju. Priča se zatim razliva na niz sporednih misija koje se uvijaju oko linearnog scenarija koji oslikava faze prilagođavanja problematičnog klinca na novu sredinu. Kao u GTA, tempo igre je brz, misije su kratke, konkretne i obogaćene dopadljivim mini-igrama sa školskom tematikom, kao i vožnjom kartinga, skejta, bicikla... Raznovrsnost je na očekivanom nivou, tako da će vam pažnja biti okupirana na duže vreme, pod uslovom da progutate neke nedostatke.

Bully je odlično zamišljen, ali nije najbolje realizovan. Autori se nisu najbolje snašli tokom konvertovanja upravljačkog sistema s Xboxa i, mada su vodili računa o specifičnostima Wii upravljača i uvrstili čitav niz „prostornih” pokreta, nisu postigli zadovoljavajuću brzinu reakcije na zadate komande. Koliko to može da bude neugodno biće vam jasno već u prvoj tuči, kada zbog nedostatka lock-on funkcije za fokusiranje na jednog protivnika počnete besciljno da mlatarate rukama kao vetrenjača. U drugom slučaju, živce će vam brusiti AI likovi zbog čije gluposti ponekad nećete moći da obavite zadatak.

Na audio-vizuelnom planu Bully ne postiže najbolje rezultate. Ni grafika ni zvuk nisu na nivou mogućnosti konzole, štaviše, reklo bi se da pariraju poznim GameCube naslovima (monotoni zvučni efekti, osrednje teksture, kockasti likovi i slično). Čini se da je igra u nekim važnim segmentima osakaćena: nedostaju harizmatični likovi, ozbiljnija vozila i radio (ili bar MP3 plejer koji bi Džimi nosio u džepu), a scenario previše forsira klišee kakvih se klone i najokorelije parodije. Činjenica da se radi o Wii igri koja se najviše približila GTA atmosferi mogima će biti dovoljan argument da Bully uvrste u svoju kolekciju. Probirljivi fanovi sačekaće nešto konkretnije.

Gradimir JOKSIMOVIĆ