Baš kao i svim ljubiteljima video igara koji se nekim slučajem, rekreativno ili (polu)profesionalno, bave tenisom, i autoru ovih redova izlazak svake nove elektronske reprezentacije „belog sporta” predstavlja praznični dan. Ipak, 2K Sportsov Top Spin 3 je igra koja se u teniskim krugovima očekivala sa više želje, entuzijazma i očekivanja nego obično. Objašnjenje za takvo stanje stvari ne treba tražiti samo u izazovu koji je na sto bacio Segin Virtua Tennis 3, ili u činjenici da u našoj zemlji trenutno vlada opšta pomama za jurcanjem žute loptice, već u sadržaju koji su autori obećali.

Top Spin 3 nije pickup & play igra – to mora da vam bude jasno pre nego što odlučite da se mašite novčanika. U pitanju je ozbiljna simulacija tenisa koja je prvenstveno namenjena okorelim ljubiteljima ovog sporta, onima koji žele apsolutnu kontrolu nad izvođenjem udaraca i ostalim važnim aspektima igre. Implementirani upravljački sistem zato će biti prava noćna mora za pobornike Virtua Tennis 3 tabora, ali i za ljubitelje sportskih igara koji su navikli na casualne upravljačke forme (neko je viknuo EA Sports). U PAM Developmentu (razvojnom timu koji je oblikovao igru za 2K Sports) na ovom polju nisu pravili kompromise i ono što su najavili isterali su do kraja. Istina je, na početku se možete služiti layoutom safe udaraca („iks” je ravan, „kvadrat” je slajs, „krug” je spin, a „trougao” lob/drop udarac), ali, ukoliko ne želite da sa protivnikom „balonirate” lopticu dok ne svane ili da budete „počišćeni” sa terena od strane utreniranog oponenta, moraćete dobrano da se namučite i oznojite. Tako se držanjem tastera ’L2’ „pozivaju” riskantni udarci, ’R2’ znači više snage, dok ’L1’ i ’R1’ respektivno služe za sprintanje do sredine osnovne linije i hitro istrčavanje na mrežu radi odigravanja voleja. Dobro, pomislićete, malo vežbanja i stvari će leći na svoje mesto. E, nije baš tako, pošto autori u vreći trikova imaju još dosta toga da ponude. Pre svega, igrači su (pre)naglašeno inertni – zaboravite na mahnito čupanje po deset smečeva zaredom iz uglova terena, spektakularne bombe od udaraca iz svih pozicija na terenu i ostale arkadne elemente jer ih ovde nema! Svaki poen mora se konstruisati kao da je poslednji, morate paziti koji je udarac protivnik odigrao, kojom brzinom loptica leti, pod kojim uglom pada, gde se vi nalazite, pa tek onda odlučiti šta ćete odigrati, sa kolikim zamahom i sa koliko snage. Verujte nam na reč, biće vam potrebno prilično vremena dok ne savladate mehaniku igranja. Dalje, igrači se tokom dugih razmena udaraca umaraju (pre servisa videćete mali kardiogram koji će vam otkriti u kakvom su stanju „gladijatori”), što deluje na sigurnost prilikom odigravanja udaraca i broj generisanih grešaka. Da stvar bude još ozbiljnija, čak će i važne situacije u meču igračima ubrzavati puls, te je takve poene potrebno odigravati sa posebnom pažnjom da ne bi došlo do poklanjanja poena. Kako meč napreduje igrači se sve više znoje, a to se vidi i na licu, ali i na majicama. Cool!

Kampanja, kao osnovni režim igranja, umnogome se razlikuje od onog što forsiraju programeri kompanije Sega. Doduše, na početku ćete biti u mogućnosti da virtuelnog pulena oblikujete po svom nahođenju, ali tu prestaju sve sličnosti. Top Spin 3 ne donosi mini-igre, nema akademiju na kojoj možete boostovati karakteristike igrača, a, takođe, ne postoji ni akumuliranje umora nakon odigranih nekoliko vezanih turnira. Iskustveni poeni zarađuju se isključivo odigravanjem zvaničnih mečeva (raspoređujete ih samostalno kroz osam kategorija – forhend, bekhend, servis, volej, brzina, izdržljivost...), ali se njihov broj unapred generiše i ne zavisi od, recimo, vrste udaraca koje koristite ili postignute uspešnosti u tom procesu (možda smo nešto propustili). To kampanju čini pomalo dosadnom, ali se u svakom trenutku možete okrenuti odigravanju egzibicionih mečeva/pojedinačnih turnira u lokalu ili online multiplayeru koji je, za razliku od Virtua Tennisa 3, implementiran u punoj raskoši.

Konačno, recimo nešto i o igračko/turnirskom rosteru, pošto je to tema koja će dugo biti highlights žučnih rasprava između fanova. Kada su turniri u pitanju, nema mesta zamerkama. Ima ih ukupno 45, a prisutne su gotovo sve veće teniske manifestacije – Australijan Open, Rolan Garos, Vimbldon, US Open, Indian Vels, Majami, Rim, Barselona, Hjuston... Znači, grend slemovi, turniri iz masters serije, prva kategorija, izmišljeni turniri... Ono što nas mnogo više brine jeste prilično nespretan izbor igrača i izostanak naših vedeta. Muškarce predvodi Rodžer Federer, a tu su još i Rafael Nadal (samo u verziji za PlayStation 3), Endi Rodik, Džejms Blejk, David Nalbandjan, Endi Marej, Tomaš Berdih, Tomi Has, Mario Ančić i Gael Monfis. Na čelu ženskog dela karavana su Marija Šarapova, Žistin Enen (koja se u međuvremenu penzionisala), Ameli Moresmo, Svetlana Kuznjecova, Nikol Vajdišova i Karolina Voznjacki. Posebnu grupu čine igrači koji se odavno ne bave profesionalnim tenisom: Bjern Borg, Monika Seleš, Mark Filipusis i Boris Beker. Ovo je svakako osvežavajući dodatak, ali činjenica da igri nedostaju svetski broj tri u muškoj (Đoković) i svetski broj jedan i dva u ženskoj konkurenciji (Ivanović/Janković), nešto je što će mnogi igrači teško progutati. Autori su ostavili mogućnost naknadnog preuzimanja novih tenisera sa PSN-a, što će se dodatno plaćati, ali već sada se zna da Rafa nije u planu za Xbox 360 verziju. Ekskluziva?

S vizuelnog aspekta, Top Spin 3 prava je bombonica. Realistična animacija pokreta (mada, nisu svi igrači urađeni podjednako verno), bogato renderovane teniske arene, 3D publika, mnoštvo elemenata na i oko terena... Detalji... Stvarno, kad „sa strane” pogledate ekran, dođe vam da počnete da aplaudirate dizajnerima na uloženom trudu. Verujemo da je ovo blizu maksimuma koji se trenutno može izvući iz multiplatformskog naslova u žanru. Muzika u menijima nije loša, soundtrack uključuje numere izvođača Jamiroquai, Stone Roses, Franz Ferdinand, Boys Like Girls... S druge strane, zvučni efekti nisu naš najubedljiviji – publika je previše anemična, udaranje loptice ne podiže adrenalin, „ječanje” igrača nakon izvođenja udaraca nekako je plastično, a najviše od svega zameramo, opet, to što nisu ubačeni komentatori.

Igru smo odlučili da „pečatiramo” sa 82 poena, baš kao i Virtua Tennis 3, svojevremeno. S obzirom na to da su u pitanju ostvarenja namenjena potpuno drugačijoj publici, potpuno različitog poimanja teniske igre, pravu komparaciju apsolutno je nemoguće načiniti. Jasno je da Top Spin 3 nudi najrealističnije tenisko iskustvo do sada, ali daleko od toga da je u pitanju savršena igra koja će samo zbog toga oduvati konkurenciju. Treba misliti i na one kojima je zabava ispred „dubine” igranja, a time Virtua Tennis 3 igrače obilato zasipa. Upravo zbog toga, naš zaključak je da na polju teniskih igara trenutno imamo pat poziciju, a da li će se nešto uskoro promeniti, saznaćemo pošto se na rafovima prodavnica pojavi next-gen verzija Smash Court Tennisa 3.

Vladimir PISODOROV