Finalna ekspanzija za Galactic Civilizations II na skladan način zaokružuje Dreadlords storyline iz prethotnog nastavka, paralelno donoseći moćan „upgrade” mnogih strateških segmenata osnovne igre. Najveća dopuna osnovnog koncepta svodi se na kompletan redizajn tehnoloških grana svake civilizacije u igri: za razliku od prethodnih nastavaka, sada svaka rasa, pored solidnog broja unikatnih tehnologija, poseduje i potpuno drugačije postavke pri inicijalnom istraživanju. Ovo u praksi znači da ratoborne rase nalik Drenginima imaju početno fokus ka borbenim tehnologijama, dok za razvoj diplomatskih moraju da ulože neuporedivo više truda nego Terran Alliance. Ovo dodatno profiliše „rasnu diversifikaciju” u igri, čineći svaki izbor civilizacije manje-više jedinstvenim. Izmene u sferi balansa, dizajna flota, špijunaže i interfejsa takođe su veoma obimne, mada će većinu biti u stanju da primete samo dugodišnji ljubitelji serijala.

Grafički engine igre takođe je dodatno „ispeglan”, prvenstveno uvođenjem dodatnih nivoa detalja, koji se pre svega ogledaju u neuporedivo složenijim modelima brodova i mnogo detaljnijim opcijama za njihovo samostalno dizajniranje u in-game editoru (a pogotovo u sferi opcionih, kozmetičkih vinjeta, uz pomoć kojih vaša flota može da izgleda potpuno drugačije od početnog AI predloška).

Neizbežna in-house komparacija GalCiv II sa Sins of the Solar Empire (obe igre izdao je Stardock), modernijim predstavnikom 4X koncepcije, koji umesto poteznog koristi real-time mehaniku, ni u kom slučaju nije fatalna za „staromodnog” predstavnika. Galactic Civilizations II: Twilight of the Arnor, zahvaljujući gotovo savršenom dizajnu koji totalno kapitalizuje sve prednosti poteznog načina igranja, može da ostvari uspešnu tržišno-fanovsku kohabitaciju čak i sa ultimativnom svemirskom strategijom kakva je SotSE. Kom carstvu ćete se privoleti nije pitanje koje treba postaviti, jer obe igre, svaka na svoj način, predstavljaju dva savršena pola izuzetno moćnog magneta.

Miodrag KUZMANOVIĆ