Battlefield: Bad Company polazi od ove dobitne premise: nudi kvalitetan singleplayer, koji predstavlja mnogo više od pukog mamca za navlačenje igrača na multiplayer. Kao prva igra ove drevne MP franšize koja poseduje suvisli sadržaj za jednog igrača, BF: Bad Company tradiciju ranijih naslova prekida i na jednom „neveselom” polju: preskakanje PC platforme i izdavanje igre isključivo u verzijama za Xbox 360 i PlayStation 3 sa pravom se neće dopasti legiji originalnih fanova, koji su upravo na PC-u proslavili ovaj popularni multiplayer trejdmark. EA Games strikes again... Sama akcija sledi klasičnu skriptovanu formu, akcionu metodiku koju su Call of Duty naslovi planetarno proslavili: Bad Company donekle produbljuje koncept fiksnih zadataka u lineranom sledu misija, dajući igraču otvoreniji teren koji ne forsira jedan jedini pristup ispunjavanja zadatka. Pored klasičnog pešadijskog napucavanja, Bad Company unosi borbena vozila kao ravnopravni akcioni element: tenkovi, džipovi, nekoliko vrsta oklopnih transportera, jurišni helikopteri i ostali hardver daju smisao širokim mapama, istovremeno bivajući ekstremno zabavni za kros-kontri i razulareno razaranje. Kad smo se već dotakli teme razaranja, valja istaći i to da 3D engine koji pogoni igru dozvoljava ograničenu mogućnost demoliranja eksterijera: paljbom iz teškog naoružanja (pa čak i granatama) možete obarati drveće, delimično rušiti zgrade, bušiti rupe u zidovima i slično. Sistem, nažalost, nije savršen jer nijednu kuću ne možete do kraja sravniti sa zemljom – potporni zidovi ostaće da stoje bez obzira na količinu pirotehnike koju istresete na njih. Mnogobrojni kvaliteti igre, a pre svega solidna akcija prošarana humorom i dijalozima četvorice simpatičnih bolida, donekle stoje u senci svojevrsne mikrodebilizacije izazova koji se stavljaju pred igrača. Kao prvo, ne trpite apsolutno nikakve penale ukoliko poginete: ako vas „umlate”, jednostavno ćete se rematerijalizovati na tački prethodnog autosavea, a neprijatelji koje ste eliminisali ostaće mrtvi, što čak i najteže deonice čini trivijalnim. Drugo, popunjavanje linije zdravlja svodi se na ubrizgavanje neke injekcije, posle koje ste kao novi; ona se upotrebom ne troši i ima cooldown od nekoliko sekundi, što igru, u kombinaciji sa prethodnim faktorom, čini ekstremno lakom, a misije prostom šetnjom u parku (osim onih koje imaju vremenski limit ili one u kojoj za zadatak imate da pratite tenkovske kolone). Multiplayer segment igre, nekada dominantna crta Battlefield igara, ovde ima sekundarni karakter. Igra poseduje samo jedan MP mod (Gold Rush) i osam mapa, uz klasičan konzolni limit od 24 igrača na obe strane. Gold Rush predstavlja klasičan attack/defend scenario, u kojem napadački tim ima za zadatak da rasturi kovčege sa zlatom koje defender tim mora da odbrani. Klasičan BF mod, sa zarobljivanjem i odbranom strateških tačaka na mapi, ovde ne postoji, mada Dice i EA Games obećavaju da će biti dostupan za skidanje posle nekoliko meseci. Ne znamo da li će biti besplatan, pogotovu zbog šuškanja da EA Games namerava da igračima naplaćuje download novih primeraka naoružanja. Bilo kako bilo, ostaje činjenica da BF: Bad Company ne treba kupovati ukoliko vas interesuje isključivo multiplayer. Srećom, superiorna singleplayer kampanja predstavlja mnogo više od običnog bonusa, jer daje snažnu motivaciju za eventualnu nabavku igre. Miodrag KUZMANOVIĆ | |||||||||||||
|
Home / Novi broj | Arhiva • Opisi igara | Korak po korak | Šta dalje? | Netgames | Opšte teme • Svet kompjutera Svet kompjutera Copyright © 1984-2018. Politika a.d. • Redakcija | Kontakt | Saradnja | Oglasi | Pretplata • Help • English | |
SKWeb 3.22 |