![]() | ![]() |
![]() |
| ![]() |
| ||||||||||
„Hardverzije”
S obzirom na tempo rasta dolara, sasvim je moguće da ćemo uskoro dolare i evre prepisivati, odnosno računati koliko jednih toliko i drugih, i to bez PDV-a. Ne upuštam se previše u finansijske prognoze, ali me zaista plaši mogućnost da i novembar bude obeležen stalnim rastom vrednosti dolara u odnosu na evro i dinar. Od početka godine dolar je ojačao za više od 30 odsto, a 20 odsto samo u proteklih mesec dana, zbog čega su po prvi put, posle ne pamtim koliko meseci i godina, cene hardvera počele da rastu! Redovan pad cena, na koji smo svi navikli godinama unazad, stao je za sve nas koji finansije računamo prvo kroz evre pa onda kroz ostale valute, uključujući tu i dinar. Da li je moguće da propast američkog tržišta nekretnina i banaka ima toliki uticaj na nas?
Ipak, sa srednjom i višom klasom, onim što se moderno naziva Performance, situacija je još komplikovanija. I ovog meseca stiglo je nekoliko modela kojima i nVidia i ATI pokušavaju da zakrpe nekoliko preostalih mesta u ponudi. Oba proivođača osvežila su gornji deo ovog tržišng segmenta: AMD je predstavio Radeon HD 4870 sa 1 GB GDDR5 memorije, dok je nVidia „osvežila” GeForce GTX 260, i u ovom segmentu nas ostavila bez jasne preporuke. U sledećoj nižoj kategoriji, GeForce 9800GT i 9800GTX+ teško izlaze na kraj sa nekoliko verzija Radeona HD 4850. Sjajnu prodaju ovih kartica još će poboljšati odluka većine ATI-jevih partnera da na tržište izbace blago overklokovane verzije ovih kartica. Do našeg tržišta stigli su Gainward HD 4850 512MB Golden Sample, Gigabyte GV-R485OC-1GH, Sapphire TOXIC HD 4850 512MB GDDR3 PCI-E i PowerColor AX4850 512MD3-PPH. Dodatne performanse, dodatna vrednost, tako da se ATI nada i pokojem kupcu više. No, Kanađanima ni to nije dovoljno. Da bi bili potpuno sigurni da će se samo okoreli „zeleni” odlučiti za model GeForce 9800, predstavili su i Radeon HD 4830. Referentni uzorak stigao je i do nas, pred samo zaključenje broja, pa ste o našim utiscima već imali prilike da čitate. Što se tiče tržišta procesora, tu se i dalje čeka Nehalem. Zna se da će Intel predstaviti tri modela u seriji Core i7: 920, 940 i 965 Extreme Edition. Poznate su i performanse, kao i to koliko su novi Core i7 procesori brži od prethodnika, ali se zbog NDA (Non Disclosure Agreement) ugovora o tome još ne sme javno pisati. Imali smo prilike da ga probamo i utisci su sjajni, mada ne i iznenađujući. Nekih 30 odsto ubrzanja u odnosu na modele Core 2 Quad na istom taktu predstavlja impresivan rezultat, ali ništa manje nismo ni očekivali. Sva tri modela trebalo bi da budu dostupni odmah po zvaničnoj promociji, koja je nedavno sa 17. pomerena na 3. novembar. Da je promocija bila samo dva dana ranije, mogli bismo već u ovom broju da predstavimo i Core i7 i čipset Intel X58 koji ga prati. Birokratija, šteta. Teši nas činjenica da ipak ne propuštate previše – kada se pogledaju najavljene cene, jasno je da procesori sa jezgrom Nehalem još dugo neće biti prodavani u značajnijem broju. S obzirom na to da je u pitanju potpuno nova arhitektura, Core i7 procesori traže potpuno novi čipset, zbog čega se Intel odlučio i za novo podnožje. Do polovine sledeće godine ovi procesori biće podržani samo na matičnim pločama, sa čipsetom Intel X58. Poznato je da ploče sa Intelovim eXtremnim čipsetovima nikada nisu bile jeftine, pa će tako komplet ploča+CPU sa najjeftinijim Core i7 920 procesorom koštati preko 650 dolara! Za to vreme AMD je najavio podelu firme na AMD Design i AMD Foundry, koji će biti prodat. Dogovor je već napravljen, ali je u svim transakcijama ovog obima, posebno kada su u pitanju američke firme, neophodno da se za taj „dil” dobije saglasnost nebrojeno mnogo vladinih agencija. Pretpostavlja se da će biti potrebno više od godinu dana da AMD postane još jedan u nizu „fabless” (bez fabrika) proizvođača na tržištu računara i komponenti, poput kompanija nVidia, SiS, VIA, IBM, ATI (dok je poslovao samostalno) itd. Dok finansijsko odeljenje razmišlja o ovoj temi, inženjeri se spremaju da predstave 45-nanometarske naslednike procesora Opteron i Phenom, od kojih se mnogo očekuje. Jezgra Shangai i Deneb najavljena su za kraj ove i početak sledeće godine i trebalo bi da već u početku dostignu takt od 3 GHz, čime bi novi Phenomi i Opteroni mogli lako da se uključe u borbu sa procesorima Core 2 Quad i Xeon. Procesori iz familije Core i7 teško su dostižni, ali, s obzirom na cenu, teško da će ih iko razmatrati pre leta 2009. godine, kada Intel planira da ih spusti u niže segmente tržišta. Problemi nVidije se nastavljaju, kako sa faličnim grafičkim procesorima u prenosnim računarima tako i na tržištu standardnih grafičkih kartica, gde se pritisak Radeona ne smanjuje. Ova kompanija je u velikoj krizi i izgleda da je potrebno omanje čudo da bi se izvukla. CUDA? možda. Veliki Adobe usvojio je ovu tehnologiju i načinio je sastavnim delom svoje nove generacije profesionalnih aplikacija CS4. Mnoge operacije i filteri u Photoshopu, Premieru, After Effectsu i ostalim prograima u familiji CS4 podržavaju nVidijine grafičke procesore, a pomoću CUDA ekstenzija smanjuju vreme potrebno za izvršavanje aplikacija. Adobe je defitinivni lider na polju obrade podataka i apsolutno svi profesionalci u „kreiranju sadržaja” koriste njegove programe ili su makar upoznati s njima. Čak me je nekolicina ovdašnjih poznanika iznenadila serijom pitanja o CUDI, njenim zahtevima i mogućnostima za njenu upotrebu. Adobe i nVidia očigledno su odlično odradili prezentaciju i marketing, jer je kompjuterska javnost, makar ova „profesionalna”, vrlo zainteresovana. Nažalost, nema informacija o potrebnom hardveru, pa ne znamo da li svaki GeForce može da ubrza CS4 Premiere i Photoshop ili je za to potrebne Quadra ili čak Tesla kartica. To ćemo verovatno saznati vrlo brzo. I dok se osnovni hardver poput procesora, grafičkih kartica i čipsetova menja sve većom brzinom, veličina monitora i dalje ne prelaz 24 inča. Cene padaju usled preplavljenosti tržišta, pa se modeli dijagonale 22” mogu naći za manje od deset hiljada dinara, a oni manji od 15,4”, 17 i 19” za još koju hiljadu manje. Naravno, na ovim modelima nećete naći DVI priključak, ali su cene pale na maltene smešan nivo. Nisam siguran kuda vodi ovaj trend pada cena LCD panela, jer je 22 do 24” realan maksimum za monitor koji može da stoji na stolu. Nešto što je veće od toga više nije monitor već televizor. Doduše, i televizori se mogu dobro iskoristiti, čime ćemo se pozabaviti već u sledećem broju, ali to su prvenstveno televizori. Bez obzira na sve, ako vas svrbe pare, 22-inčni monitori trenutno su najbolja kupovina. Nažalost, veliki proizvođači najavljuju smanjivanje obima proizvodnje, a to uz rast dolara lako može da dovede do skoka cena ovih uređaja. Saša UZELAC | |||||||||||||
![]() | |
![]() | ![]() |
Home / Novi broj | Arhiva • Opšte teme | Internet | Test drive | Test run | PD kutak | CeDeteka | WWW vodič • Svet igara Svet kompjutera Copyright © 1984-2018. Politika a.d. • Redakcija | Kontakt | Saradnja | Oglasi | Pretplata • Help • English | |
SKWeb 3.22 |