Samsung ML-1640 i Hewlett-Packard LaserJet P1005

Laserski štampači oduvek su bili sinonim za brzu, pouzdanu i jeftinu štampu teksta. Međutim, kako im je cena dugi niz godina bila nepristupačna za prosečnog kućnog korisnika, većina se zadovoljavala ink-jet štampačima. Ubrzanim razvojem tehnologije, kao i niskim cenama proizvodnje u azijskim zemljama, stvorila se mogućnost da proizvođači ponude crno-bele laser štampače čija je cena tek malo veća od cene prosečnog ink-jet modela. Na testu imamo jedan samsung i jedan HP koji predstavljaju osveženu verziju najjeftinijih modela ova dva proizvođača.

Samsung ML-1640

Samsung ML-1640, koji je naslednik modela ML-1610 (SK 3/2006), dolazi odeven u plastiku bledocrne boje i klasičnog je pravougaonog oblika, bez ikakvih pokušaja da se njegov dizajn učini zanimljivijim. Plastika od koje je izrađen mekana je i deluje jeftino, ali je dobro uklopljena. Sa prednje strane nalazi se držač ulaznog papira, koji je moguće sklopiti kada se štampač ne koristi. Upravo ovo je deo koji je najproblematičniji, jer se veoma teško izvlači, pa u kombinaciji sa lošom plastikom ostavlja negativan utisak. Doduše, većina će ga prilagoditi A4 papiru i ostaviti tako, ali se koriste i manji formati, pa postoji potreba za čestim podešavanjem dužine papira, što predstavlja nedostatak. ML-1640 prima maksimalno 150 listova, dok na izlaznu tacnu staje 100 listova. Na gornjoj strani uređaja nalaze se dva LED-a, jedna lampica signalizira nedostatak tonera, dok druga prikazuje eventualni problem u radu. Sa zadnje strane uređaja su konektor za napojni kabl, prekidač za startovanje štampača, kao i konektor za USB 2.0 vezu.

Što se tehničkih specifikacija tiče, procesor radi na 150 MHz i u štampaču se nalazi 8 MB memorije koju nije moguće proširiti. Rezolucija štampe iznosi 1200 x 600 tpi. Kertridž koji dolazi uz štampač može da napravi 700 otisaka, dok kupljeni štampa 1500. Vreme potrebno za zagrevanje štampača iznosi oko 20 sekundi, a prva strana izlazi posle 15 sekundi. Štampač je deklarisan na 16 strana u minutu i bez problema dostiže tu brzinu. ML-1640 se pokazao tihim u stand-by režimu, dok je buka pri štampi malo veća od očekivane, ali prihvatljiva. Drajver je inicijalno podešen na rezoluciju od 600 tpi, a pri podizanju rezolucije na 1200 tpi ne dobija se uočljiva razlika u kvalitetu otiska. Uzevši u obzir da je tada potrošnja tonera duplo veća, 600 tpi je logičan izbor. Naravno, tu je i opcija Toner save koja omogućava smanjivanje potrošnje tonera, uz neminovnu bleđu štampu. Kvalitet odštampanog teksta je odličan, dok se kod štampanja grafike primećuje manji broj horizontalnih linija na tamnim površinama, kao i nepravilnosti u gradijentu. Samsung, kao i većina proizvođača, reklamira mogućnost „manuelne obostrane štampe”, koja olakšava štampanje knjiga i sličnih dokumenta. Naime, ukoliko se ova opcija uključi u drajveru, štampač će odštampati prvo neparne strane, a zatim će na računaru izbaciti sliku kako treba okrenuti papir da bi se odštampale i parne strane dokumenta. Drajver takođe nudi i mogućnost da se odredi posle kog vremenskog intervala će štampač otići u režim power save čiji je raspon od 5 do 120 minuta.

Hewlett-Packard LaserJet P1005

HP LaserJet P1005, naslednik modela LaserJet 1010 (SK 10/2003), dolazi u kombinaciji belo-sive plastike i stilski ostavlja mnogo bolji utisak nego Samsungov model. Plastika je primetno kvalitetnija, ali je loše uklopljena. Držač ulaznog papira slično je rešen, ali klizi besprekorno i ostavlja bolji utisak. Kapacitet papira koji ulazni držač prima je 150 listova. Taster za uključivanje uređaja nalazi se s prednje strane i prilično je klimav. Kao i na samsungu, postoje dve signalne lampice, s tim što one ovde imaju drugačije funkcije. Prva signalizira da je štampač uključen, dok se druga uključuje u slučaju problema. Primetili smo da ne postoji lampica koja signalizira nedostatak tonera, kao ni taster za prekidanje zadate štampe, što jesu sitnice, ali sitnice koje mnogo znače u svakodnevnom radu. Sa zadnje strane su konektor za napojni kabl i USB 2.0 konektor za vezu s računarom.

Za razliku od Samsunga, HP je primenio nešto drugačiju konfiguraciju elektronskih komponenti unutar štampača. Procesor radi na 266 MHz, dok memorije ima samo 2 MB a, kao i na samsungu, ne postoji mogućnost proširenja. Rezolucija štampe iznosi 400 x 600 tpi. Inicijalni kertridž koji dolazi u pakovanju takođe pravi 700, a kupljeni 1500 otisaka. Vreme zagrevanja primetno je bolje u odnosu na samsung i iznosi oko devet sekundi. Zahvaljujući bržem procesoru, prva strana se dobija za nepunih devet sekundi. Iako je procesor doneo brži odziv i dobijanje prve strane, mala količina memorije učinila je svoje i štampač postiže 14 strana u minutu, uz povremeno zastajanje pri štampi komplikovanih fajlova. Buka u stand-by režimu na nivou je samsunga, ali u štampi, prilikom povlačenja papira, mehanizam proizvodi prilično glasan zvuk. Mehanizam povlačenja papira rešen je maltene identično kao i na starijem modelu LaserJet 1010 koji ovaj problem nema, ali nismo imali drugi primerak da bismo utvrdili da li je to problem konkretnog primerka ili su svi takvi. Odštampani tekst je, kao i kod samsunga, odličnog kvaliteta. Kod štampe grafike veliki crni delovi izgledaju ravnomernije pokriveno nego kod samsunga. Međutim, gradijent je lošiji, uz vidljive bele ivice na prelazima između nijansi. HP-ov drajver takođe nudi mogućnost „manuelne obostrane štampe” kao i kod Samsungovog.

Na kraju, dolazimo do cene i pitanja šta je bolji izbor. Oba modela su po kvalitetu odštampanog teksta i grafike na sličnom nivou. Samsung nudi brži rad pri štampanju veće količine materijala, dok HP nudi brži start i dobijanje prve strane. Samsung ima lošiji kvalitet plastičnih delova, ali nudi dve funkcije više – indikator nedostatka tonera i tastera za prekid štampe. U slučaju korišćenja originalnih kertridža, Samsung bolje stoji, jer je njihova cena 10 odsto manja u odnosu na HP-a. Kod reciklaže je stvar drugačija usled manjeg broja servisa koji vrše njihovu reciklažu. Interesantno je napomenuti to da su oba proizvođača redizajnirala kertridže, i smanjila njihov kapacitet za 500 strana u poređenju sa prethodnom generacijom. Samsung je novim modelom doneo poboljšanja u vidu veće rezolucije, kao i veće količine memorije, što je uz sniženu cenu uređaja pravi korak napred. HP je, s druge strane, malo zakomplikovao situaciju jer je LaserJet 1010 dobio dva naslednika. Direktan naslednik je LaserJet P1006, sa ugrađenih 8 MB memorije, tasterom za prekid štampe i brzinom od 16 strana u minutu, dok LaserJet P1005, koji smo imali na testu, predstavlja oslabljenu varijantu. Ovakvim potezom HP je zadovoljio kako one koji traže što jeftiniji štampač tako i one koji žele nešto za nijansu bolje. Cena i garantni rok su ono što pomera tas naše vage u korist samsunga, jer za njega treba izdvojiti oko 70 evra i ima garantni rok od tri godine, dok HP košta 10 evra više uz garantni rok od godinu dana. Uzevši u obzir to da realni konkurent Samsungovog modela po karakteristikama, LaserJet P1006, košta oko 90 eura, jasno je da je Samsung napravio proizvod koji nudi mnogo za malo novca.

Mario PAVIĆEVIĆ