Kada se pre tri godine pojavio prvi deo Mrtve prirode, radilo se praktično o savršenoj horor-triler avanturi. Kvalitetna priča o copy cat serijskom ubici koji modus operandi svojih zločina crpi iz 75 godina starog praškog slučaja stradalih prostitutki, kompleksni i dobro osmišljeni likovi, kao i paralelno istraživanje dva slučaja iz ugla dve generacije porodice Mekfirson ostavili su onomad avanturiste gladne novih sadržaja i odgovora na pitanje ko se krije iza identiteta Gospodina X koji je sejao strah i paniku ulicama grada Čikaga...

Still Life 2 počinje tri godine nakon što je neustrašivi FBI detektiv Viktorija MekFirson, kako se čini, presudila neidentifikovanom manijaku sa zlokobnom izgraviranom srebrnom maskom na licu. Godina je 2008. i gospođica MekFirson se vratila u aktivnu službu FBI, pokušavajući da na široj teritoriji Mejna (Nova Engleska) uđe u trag novom serijskom manijaku koji koristi drugačije metode iživljavanja i ubijanja nesrećnih žrtava. Istraga dobija zamah kada jedna od budućih žrtava East Coast ubice postane TV reporterka Paloma Hernandez, davež koji u svojim izveštajima direktno proziva nesposobnost FBI i same Viktorije, i koja će sada morati da se uzda upravo u njih kako bi izvukla živu glavu. Paralelno sa ovim, proživljavaćete igrive Viktorijine flešbekove iz 2005. godine (na ivici sna i jave) u kojima ćete pokušati da provalite identitet Gospodina X, kao i njegovu opsesiju kasapinom prostitutki iz Praga. Pre navođenja karakteristika nastavka (i dve krupne mane koje donosi), prvo da iznesemo apsolutno divljenje autorima igre zbog gomile detalja i podataka koje su uspeli da ubace u priču, a da sve to i dalje ne deluje prenatrpano i konfuzno. Gomile spisa, dokumenata, fotografija i slika, proširivanja agendi likova koji su ranije samo ovlaš pomenuti... Zadivljujuće konstruisana epopeja puna bola, zločina, izdaje, mentalnih labilnosti, podmićivanja i podmetanja, slikarskih opsesija i zle kobi koja okružuje uglednu američku porodicu Akerman, i to u rasponu od skoro 80 godina, jeste nešto što bi bez problema moglo da se pretoči u visokobudžetnu HBO seriju.

Paralelno igranje iz dve različite perspektive i ovde je prisutno i sada ćete na smenu voditi dva glavna ženska lika, koji, svaki na svoj način, pokušavaju da isprovociraju, odnosno da otkriju grešku kod manijaka koji je kidnapovao baksuznu reporterku. Ovo donekle izaziva konfuziju u smislu da pojedine operacije i predmete nećete moći da odradite kao gđica Hernandez (jer su rezervisane za kasniju Viktorijinu posetu). Dva smenjujuća toka priče najlakške je opisati povlačeći paralelu sa svetom filmske i TV umetnosti. Vodeći Palomu, pokušavaćete da preživite perfidne smrtonosne zamke poremećenog ubice čije rešenje nikada neće biti očigledno (ali je, po pravilu, uvek logično), i ovaj segment igranja neodoljivo podseća na filmski serijal „Saw”, odakle je i preuzeta prepoznatljiva igra superiorne mačke i izgubljenog i na smrt osuđenog miša. Delovi sa Vitkorijom, s druge strane, jasno evociraju epizode serije SCI, jer ćete mesta zločina detaljno češljati gomilom FBI-jevskih forenzičarskih alatki i pokušavati da uđete u trag ubici i njegovom plenu pre nego što bude kasno.

Prva velika (i sasvim nepotrebna) promena u odnosu na original jeste prebacivanje kompletne avanture u treću dimenziju. Zašto su se autori odlučili da odbace dobitnu kombinaciju kvalitetnih 2D prerenderovanih pozadina i fino implementiranih 3D modela misterija je koja bi i gospođici MekFirson zadala glavobolju. Ovde će vas dočekati grubo modelovani likovi kao i siromašni i isprani lokaliteti koji bez problema repliciraju standarde od pre pola decenije (ako je to bila zamisao autora). Izmenjena perspektiva donosi glavobolje i na polju kontrole lika, s obzirom na to da je kretanje kamere prilično živahno, uz ubitačne promene ugla posmatranja, što izaziva čistu frustraciju kada promašite neku stvar ili vrata unutar scene ili, pak, kliknete na nešto deseto. Druga velika zamerka odnosi se na inventar od 16 slotova za smeštanje predmeta, od kojih svaki zauzima određen broj polja. Ovo znači puno prčkanja po slotovima i RPG razmeštanje predmeta, pri čemu one veće morate da ostavite u neki od prisutnih ormara ili sanduka razbacanih po lokacijama. Zaista, čemu ovo cimanje i potreba da se svaki čas preslažu predmeti i trčkara od sanduka do sanduka pre nego što provalite gde je nešto što vam je potrebno (potpuno nepotrebno i stupidno insistiranje na nekakvoj „realnosti”, kada će dva ženska lika koja vodite bez problema u tesne džepove trpati merdevine, macole i aparate za gašenje požara!).

PDA uređaj (novina u ovom delu) sastoji se od odeljaka koji se odnose na sav do tada sakupljen materijal i dokaze (audio zapisi, dokumenti i isečci iz novina, fotografije napravljene na terenu i slično). Pored toga, tu je i spisak trenutno aktivnih zadataka, kao i voice-mail korespondencija sa laboratorijom u Čikagu, gde će vam ponovo pomagati FBI patolog Kler Ešbi. Novina je i CSI kofer u kojem se nalaze alatke za uzimanje dokaznih materijala na terenu (otisci stopala i prstiju, uzorci krvi, dlaka, delića odeće, digitalnih podataka i sl.) i njihovo analiziranje na licu mesta.

Detaljno razrađena priča i činjenica da ćete konačno otkriti identit ubice X retki su redeeming faktori drugog dela igre, koji je mali korak unazad u odnosu na odlični prvenac. Degradirana jurnjava za često nepotrebnim tragovima i previše linearnih, skriptovanih scena, uz nervirajuću grafiku, komande i inventarski sistem preizraženi su elementi koji potvrđuju da je Microids ovog puta ispustio loptu sa serijalom koji je bio na uzlaznoj putanji. Koleginice MekFirson, žalim, javite se u sledećem ispitnom roku.

Aleksandar DINIĆ