Kada bi se u industriji video igara delile nagrade za doslednost i integritet, Telltale Games bio bi ponosni vlasnik bar tuce takvih za svoj rad u proteklih nekoliko godina. U svetu u kome je odlaganje izlaska izvikanih naslova (ili potpuno ukidanje pojedinih) postalo uobičajena pojava, ova fabrika 3D avantura nesmanjenom žestinom izbacuje svoje projekte, i to u potpunosti operisana od mimoilaženja obećanih datuma. Mesečni ritam epizodnog objavljivanja i ovog puta je ispoštovan i igrači koji ne žele da čekaju još tri meseca da „sastave” i odigraju komplentu igru u prilici su da sada gustiraju Monkey Island S05E02 – The Siege of Spinner Cay.

Nakon uspešnog bekstva sa ostrva Flotsam, neustrašivi Gajbraš Tripvud zaputiće se put mini-arhipelaga Jerkbait Islands u potrazi za lekom koji će poništiti prokletstvo koje je šarmantni šeprtlja oslobodio na Flotsamu i zarazio, čini se, sve pirate širom Kariba. Ponovni susret sa Elejn, humanizovani Le Čak koji insistira na činjenju dobrih dela i pomaganju našem junaku, nekoliko ljutih pirata zaraženih boginjama sa Flotsama, potraga za tri predmeta i pripadnici drevnog sirenolikog naroda koji ljubomorno čuvaju ritual za nalaženje La Esponja Grandea, artifakta koji će rasterati baksuznu bolest, čine okosnicu onoga što vas očekuje u drugoj epizodi.

Činjenica da se priča ne samo nastavlja tamo gde je prekinuta prošli put već da po džepovima imate i predmete koje ste imali i po završetku Screaming Narwhala potvrđuje da peti deo Majmunskog ostrva predstavlja odstupanje od koncepta zasebnih epizoda, koji karakteriše ostale Telltaleove avanture. U svim ostalim aspektima Spinner Cay izgleda, zvuči i deluje kao logičan deo celine koju će jednog dana činiti svih pet epizoda. S tehničke strane, nastavak donosi očekivano dopadljivu i maksimalno izbrušenu 3D grafiku, simpatične likove, vanserijske glasove i odličnu muziku. Zagonetke su razumne težine i dobro su osmišljene, a ne zahtevaju ni previše „glavomućkanja” ako se obrati pažnja na sve dostupne tragove i ako se rešavanju problema pristupi primenom zdrave logike. Jedina zamerka (koju nismo pomenuli u opisu prethodne epizode) tiče se pomalo rogobatnog upravljačkog sistema koji onemogućava kretanje po terenu jednostavnim kliktanjem levog dugmeta miša (ovo pali samo kada se klikće po predmetima i likovima). Nekonvecionalna i neudobna metoda upravljanja putem kursorskih tastera, koji pokušavaju da se izlaktaju još od vremena Grim Fandanga, ovde je prilično ublažena kombinacijom WASD tastera i selektovanjem mišem (uz mogućnost upravljanja isključivo mišem – konstantnim držanjem levog tastera, što zapravo predstavlja imitaciju kontrolnog mehanizma sa konzole Wii).

Aleksandar DINIĆ