Istorijska lekcija koju opsesivni kapitalisti uvek propuste da nauče je sledeća: maltretiranje radne snage uvek se eksplozivno obije o glavu. Kada sindikalna borba protiv poslodavca ne urodi plodom, obespravljeni radnici, naoružani čekićima i bacačima plazme, obično uzimaju stvar u svoje žuljevite ruke i u revolucionarnom žaru ruše stari poredak, njegove simbole i represivni aparat. Intenzitet klasne borbe biva eksponencijalno umnožen ukoliko između tlačitelja i potlačenog postoji nacionalni/etnički jaz: vojno-industrijski konglomerat sa Zemlje i marsovska kolonijalna sirotinja mogu da koegzistiraju samo u slučaju da jedna strana drugoj slomi kičmu i izbije zube.

Istorijat radničkih buna na Marsu, obrađen u Volitionovim Red Faction igrama, dobija novu dimenziju u trećem nastavku serijala poznatog po tehnološkim inovacijama i vezanim za implementaciju efekata paljbe i eksploziva na okruženje. Druga generacija GeoMod engina, impresivnog 3D motora koji pokreće igru, predstavlja najupečatljivije tehničko dostignuće igračke produkcije u 2009. godini. Igra u kojoj možete srušiti, raskomadati i razbucati svaki objekat u gameworldu (sa izuzetkom terena) jeste izuzetno osvežavajući otklon od dominantnog Unreal 3 enginea/standarda koji pokreće 90 odsto budžetnih igara današnjice. Sledeći, možda i važniji evolucioni momenat igre jeste promena forme i perspektive: nakon dva relativno standardna FPS nastavka, treći Red Faction biva uobličen kao GTA sandbox, gameplay mod, kojim je Volition prikupio dovoljno iskustva radeći na dva nastavka franšize Saints Row.

Pozornica je, barem s tehničke strane, spremna za okršaj Davida i Golijata. Literarna razrada igre, predstavljena kroz perspektivu Aleksa Mejsona, minera (Demolition Engineer) klase C, kome snage EDF-a (Earth Defence Force / Bad Guys) neposredno nakon emigracije na crvenu planetu ubijaju brata i time ga bacaju ga u naručje pobunjenika, najslabiji je elemenat igre. Borba za slobodni srpski Mars utopljena je u seriju klišea i prepuna je jednodimenzionalnih junaka i antiheroja, čiji postupci i sudbine slede milion puta viđene obrasce. Red Faction: Guerrilla je igra koju niko neće igrati zbog zapleta ili naklonosti prema ne preterano rečitom, ali slobodom zadojenom mladom radniku, koji od života nije tražio ništa osim prilike da minira stene, ali ga je gorka sudbina oterala u šumu da pravi društvo Matiji Gupcu.

Ono što će se bez rezerve dopasti svakom igraču jeste nikada ranije viđen potencijal za demoliranje i razaranje. Na polju uništavanja imovine i lica, Red Faction: Guerrilla je princ destrukcije, igra u kojoj čekićem, raketama ili rudarskim eksplozivom možete delimično ili potpuno rušiti vojne baze, industrijske komplekse, istraživačke stanice i druge man-made objekte. GeoMod 2.0 formiran je u skladu sa postulatima fizike (tj. građevinske statike), omogućavajući nelinearne forme oštećenja objekata u zavisnosti od vrste i intenziteta primenjene sile. Na primer, visoku stražarsku kulu ili stambenu zgradu možete parče po parče razoriti do temelja, a možete joj razbiti noseće zidove i uštedeti eksploziv i znoj uz postizanje istog rezultata. Osećaj koji dobijate frenetičnim mlaćenjem rudarskim čekićem po zidovima, mesu ili vozilima EDF vojnika prava je adrenalinska bomba. Tako, igru mirne duše možemo preporučiti kao terapeutsko sredstvo labilnim ili nervoznim osobama, kojima će svaka igračka sesija doneti olakšanje poredivo sa onim nakon udaranja u bokserski džak.

Oslobađanje Marsa podeljenog u šest zona vršićete standardnim gerilskim metodama sabotaže i prepada, bilo u formi nasumičnog razaranja bilo ispunjavajući obavezne i opcione misije u svakoj zoni. Oslobađanje svake pojedinačne regije zahteva da oborite stepen EDF kontrole na nulu, nakon čega vam se otključava finalna story misija, a nakon nje čitavu operaciju treba ponoviti na sledećoj teritoriji. Sandbox karakter igre omogućava priličnu dozu slobode u načinu na koji ćete to ostvariti, ali igra u većoj meri nagrađuje igrača koji umesto anarhije i mahnitosti ispunjava misije. Sakupljanje salvagea (otpadni metal), koji u manjoj meri ostaje iza srušenih objekata a u većoj dolazi kao nagrada za kompletiranje misije, potreban vam je za kupovinu, tj. otključavanje novih primeraka oružja i opreme, a njega ćete lakše i brže sakupiti u kooperaciji sa snagama Red Factiona. Ono što malčice razočarava jeste tipiziranost opcionih misija: dolaze u svega nekoliko kategorija (raid na EDF, odbrana Red Faction uporišta, demoliranje objekata uz ograničene resurse, otimanje vozila...) i do kraja igre sigurno će vas (jedna ili više vrsta) smoriti.

Kašnjenje PC verzije u odnosu na konzolne (koje su stigle pre više od tri meseca) imalo je i pozitivne efekte. PC-ekskluzivni dodaci 3D engineu (ultranapredni efekti svetla i senčenja), za koje će vam biti potrebni DirectX10 operativni sistem i moderna 3D karta, ovu verziju čine daleko lepšom od konzolnih (tu je, razumljivo, i opcija za više rezolucije). Takođe, PC verzija dolazi u paketu sa Demons of Badlands DLC-om, koji se odvojeno prodavao na servisima PSN-u i Xbox Live i koji donosi kratki (i teški) prolog dešavanjima u osnovnoj igri.

Miodrag KUZMANOVIĆ