Da nije tužno, bilo bi smešno: novi IL-2 Sturmovik, pored verzija za Xbox 360 i Playstation 3, dolazi i u portabl varijanti namenjenoj Sony PSP-u, ali ne i PC-u. O, tempora, o, Dolores!

Svako ko bi prokomentarisao da nema ničeg čudnog u adaptaciji hard-core PC franšiza u veselu i neopterećujuću konzolnu formu i pri tom upro prst u evoluciju Mech Warriora u Mech Assault promašio bi poentu usled neinformisanosti o detaljima ovog specifičnog slučaja. You see, Birds of Prey nije ništa manje tvrdokoran od legendarnih prethodnika: igra poseduje (gotovo) sve elemente simulacije kao i drevni PC predak, s tom razlikom što oni nisu aktivirani po defaultu. Kada kresnete konzolu i odradite početni tutorijal, igra automatski uskače u Arcade mod, koji funkcioniše kao svaka budžetska avio-arkada (Secret Weapons over Normandy, Blazing Angels, HAWX...), dozvoljavajući vam da plešete macabre ples vazdušnog demona, uništavate Wehrmacht poput mravojeda koji je njuškom probio gnezdo termita i dobro se zabavite neopterećeni fizikom, avio-mehanikom, gorivom, flapsovima, municijom i sličnim zamornim momentima. Realistic i Simulation modove igre otključavate kompletiranjem dva dodatna tutorijala, nakon kojih igra svlači masku klovna i pokazuje svoje pravo lice: izbrazdanu facu veterana sa ožiljkom i tompusom, iscerenu u zluradi smešak narednika koji zna kako ćete reagovati na osamsto sklekova nakon 200 kilometara forsiranog marša.

IL-2 Sturmovik je prva ozbiljna simulacija letenja za igračke konzole, čiji su autori odradili sjajan posao u navođenju igrača na mod igre koji njemu odgovara, i sa početnim podešavanjima namenjenim igračima kojima su Pokemoni vrhunac virtuelne kompleksnosti. Za to su imali nekoliko veoma dobrih razloga, od kojih je ciljna publika prvi i najlogičniji. Jači razlog za stavljanje bočice sa lekovima na policu van domašaja dece, to jest za „maskiranje” simulacionih elemenata, vezan je isključivo za hardverska ograničenja konzole, njenog kontrolera i ekrana na kome ćete doživljavati ovu ratnu avanturu. Međutim, zalećemo se, hajdemo od početka...

Arkadni mod, sličan svakom drugom arkadnom modu svake poštene avio-makljaže, nudi sve ono što očekujete od takvog načina igre u maksimalno opraštajućoj varijanti: akcioni letački model (u kom je nemoguće pasti u spin ili kovit i u kom oštećenja ne utiču na letne karakteristike), neograničeno gorivo i municiju, crvene markere koji označavaju protivnike u borbenoj zoni, asistenciju u nišanjenju, ogromnu otpornost na pogotke, mogućnost za šaltanje pogleda na akciju (iz kabine, u trećem licu, u prvom licu bez instrument-table)... Realistični mod donosi realnu letačku fiziku, u okviru koje letenje bez padanja u fatalni stalling postaje pravi izazov, a uz ukidanje asistencije pri nišanjenju. Simulacioni mod ide korak dalje od toga: pored svega što važi za prethodni mod, pogled na akciju zakucava vam na onaj iz kokpita, eliminiše markere vezane za jedinice u okruženju i dozvoljava da kontrolišete flapsove zarad finesa u vazdušnim manevrima. Sve ovo zvuči super-duper, zar ne?

U teoriji da, u praksi ne. Komandovanje letelicom u svim modovima osim arkadnog prava je tortura vlasnika konzole ukoliko (kao 99,99 odsto) akciju kontrolišete džojpedom. Recimo, osvrtanje oko sebe, koje je apsolutno neophodno u simulation modu (gde nema eksternih pogleda), ostvarujete pritiskom na desni thumbstick, uz njegov otklon u željenom pravcu, što je supermučno na duge staze. Konzolni džojstici, naravno, postoje, ali je broj njihovih vlasnika zanemarljivo mali, što napredne modove igre čini pravim ispitom za živce za najveći procenat igrača sa standardnom opremom. Sledeći kamen spoticanja jeste ekran. Čak i na HD televizoru (igra radi u „native” 720p) uočavanje sopstvenih i razgraničavanje sopstvenih i protivničkih snaga bez crvenih i plavih markera (simulation) praktično je nemoguće, osim ako se ne nacrtate na 10 centimetara od ekrana i fokusirate pogled na pojedinačne piksele. Čemu onda da se nada 50 odsto igračke populacije aktuelne generacije konzola koja i dalje koristi katodne SD televizore? Njima će i arcade mod biti prilično bljuzgavo iskustvo.

Na posletku, vredelo bi se osvrnuti i na formu igre. IL-2 Sturmovik: Birds of Prey sadrži standardnu linearnu kampanju sa fiksnim brojem misija, u okviru kojih ćete preuzimati ulogu britanskog, sovjetskog i američkog pilota tokom kompletnog toka Drugog svetskog rata. Bitka za Britaniju, Staljingrad, invazija na Siciliju, Korsunski džep, bitka u Ardenima i ofanziva na Berlin predstavljaju fini presek WWII iz perspektive lovačkog i jurišnog pilota, sa misijama koje variraju od presretanja, podrške trupama na zemlji i bombardovanja. Na ovom polju igra ne probija nikakve posebne granice: „posnost” misija, tačnije nedostak protagonista i drame Wing Commander kalibra (koju bi čovek očekivao od igre namenjene najširoj publici koja će igru igrati u Arcade modu), kompenzovan je uzbudljivom akcijom, odličnim specijalnim efektima (pogotovo dima koji kulja iz uništene borbene tehnike) i, generalno, sjajnom grafikom.

Miodrag KUZMANOVIĆ