Ratovi patenata

U poslednje vreme dlanove trljaju zadovoljni advokati, savetnici i izvršioci nove epizode velike IT sage – rata patenata

Razvoj informacionih tehnologija prošao je nekoliko faza – od novih nada i imperija koje uzvraćaju udarac do povratka velikih ratnika iz prošlosti (Stiv Džobs i njegova druga vladavina u kompaniji Apple). Onima sa jeftinijim ulaznicama možda se čini da sve funkcioniše savršeno i da smo dostigli win-win poziciju u velikoj trci proizvođača i potrošača.

Poslednjih nekoliko meseci svedoci smo nezapamćenog broja tužbi velikih i ne toliko velikih kompanija, zasnovanih na navodnoj povredi patenata. Neretko kompanije jedna drugu tuže za povredu patenata, a takvi slučajevi najčešće se završe međusobnim licenciranjem, uz velike troškove suđenja, koji gotovo po pravilu isključivo idu u ruke advokata. Postavlja se pitanje šta to nije u redu sa sistemom patentiranja tehnologije, da li ga je potrebno menjati i na koji način? Nekako se nameće da je sam patentni sistem postao negativna verzija sebe – umesto da podstiče inovacije, on ih guši. Da bismo u potpunosti razumeli probleme s kojima se svet tehnologije suočava u pogledu patenata, moramo se vratiti na sam početak.

Ideja patentiranja

Uprkos mišljenjima mnogih, patentski sistem nije samo prost metod podsticanja inovacija. Njegova osnovna uloga je u razmeni vrednih, razvojnih informacija između proizvođača i potrošača. Naime, izumitelj u zamenu za vremenski ograničeni monopol nad sopstvenom inovacijom mora u potpunosti da „otkrije” izum (u skladu sa specifikacijom patenta). Dodatnu obavezu za izumitelja predstavlja i ona u kojoj je dužan da dostavi potpunu specifikaciju svog izuma nakon isteka navedenog monopola. U patentnoj specifikaciji, izumitelj je dužan da dostavi detaljno objašnjenje koje će biti dovoljno svakoj osobi sa „prosečnim sposobnostima u oblasti” da istu stvar može da replicira. Dodatno, potrebno je dostaviti i najbolji način da se pomenuta tehnologija iskoristi. Sada je jasno da je sistem patenata zapravo usmeren ka „otvaranju” velikog broja znanja i tehnologija, od čega javnost, kao i drugi izumitelji imaju samo koristi. Nakon isteka monopola, patent prelazi u javni domen i ostali mogu u potpunosti da koriste svaki detalj iz izrade nekog od ovih patenata. Upravo to i jeste najvažnija stvar kod patenata – neki od najznačajnijih izuma u istoriji planete tako su postali javno dostupni i omogućili razvoj novih rešenja, koja su bazirana na delu ili čak na čitavom rešenju. Ukoliko sistema patentiranja ne bi bilo, to bi trajno usporilo, ako ne i zaustavilo, razvoj noviteta u industriji koja, s druge strane, svoj razvoj umnogome duguje upravo patentima.

Ipak, ne treba zaboraviti na to da i sam sistem patenata ima mane. Pre svega, postavlja se pitanje gde je granica koju treba povući između previše generalizovanog patenta i onih koji su precizni i jasni. Jasno je da se mora težiti preciznijim i konkretnijim patentima koji ne ugrožavaju ne samo budući razvoj već i postojanje konkurencije. Ne zaboravimo, konkurencija je jedini garant da ćemo mi kao potrošači imati kvalitetnu ponudu, i to po razumnoj ceni. Zamislite samo situaciju u kojoj bi pre nekoliko godina MySpace patentirao društvenu mrežu. Da se tako nešto desilo danas, svakako ne bismo imali Facebook ili Google+. Možda bi nekome takva stvarnost i odgovarala, ali nemojmo smetnuti s uma to da je upravo popularnost Facebooka dovela do ubrzavanja potrebe za razvojem kvalitetnijeg softvera sa zanimljivijim i prijemčivijim korisničkim interfejsom.

Više patenata – više suđenja

Novinske članke u poslednje vreme pune tačno određene kompanije, pre svih Apple, Samsung, HTC, Nokia i Google. Jasno, radi se o kompanijama koje su (između ostalog) do lakata u mobilnim tehnologijama. Sve ove kompanije međusobno su se tužile ili će se tužiti u narednom periodu. Njihove tužbe će blokirati prodaju nekih uređaja poput, recimo, (privremenog) zaustavljanja prodaje Samsungovog Galaxy Taba 10.1 u Evropi (sem u Holandiji) zbog tužbe kompanije Apple. Neke tužbe će dovesti u pitanje čitav „ekosistem”, poput slučaja Oraclea i Googlea, gde je Oracle, nakon kupovine kompanije Sun, stekao prava i na Java patente kojih, kako se čini, unutar Androida ima poprilično.

Ovakve tužbe mogu da potražuju i milijarde dolara, što je novac koji bi neku od kompanija (koja izgubi) obogaljio ili u potpunosti naterao da promeni način na koji se odnosi prema izumima. Naposletku, broj izgubljenih slučajeva je preveliki i pitanje je da li bismo u budućnosti čuli za ime Android. Bilo kako bilo, jasno je da je za onog ko poseduje patente to dobra stvar, ali je pitanje da li od toga koristi ima konkurencija ili takmičari iz drugih kategorija koji, naposletku, donose korist nama potrošačima.

Neretko će neka od kompanija koja poseduje (uslovno rečeno) veliki broj patenata zbog problema sa likvidnošću staviti svoju imovinu (pa i patente) na aukciju. Otkupom ovih patenata neka kompanija (ili više njih) steći će novu zalihu aduta za borbu protiv konkurencije, njeno uništavanje i potencijalni monopol.

Nemojmo se zavaravati, sve kompanije potajno su veoma zainteresovane za monopolističku poziciju, jer samo tada mogu maksimalno da profitiraju. Slučaj propasti kompanije Nortel Networks je veoma karakterističan. Google je bio jedan od pominjanih partnera u konzorcijumu koji je trebalo da otkupi 6000 vrednih patenata u oblasti mreža i prenosa podataka. Ipak, „ekipa” koja je otkupila 4,5 milijardi dolara vrednu zalihu patenata sastojala se od samih zvezda (Apple, Microsoft, RIM, Sony, Sony Ericsson i EMC), ali bez kompanije Google. U toj trci, u nekom trenutku, Google je odlučio da igra sam, ali je njegovu ponudu od četiri milijarde konzorcijum nadmašio. Javnosti je poznat nastavak – gigant je optužio konzorcijum za „udruženi napad na Android”. Ma kako to izgledalo, nemojte pomisliti da najbolji svetski internet pretraživač zna o čemu govori. Na svom blogu napisali su da je pokušaj da se otkupe patenti kompanije Nortel bio značajan jer bi kompaniji to donelo mirnu budućnost u smislu slobodnog razvoja Android platforme. Istaknuto je i to da je Google prilično mlada firma, sa znatno manjim portfoliom patenata od konkurencije, i da bi im 6000 Nortelovih patenata izuzetno značilo u borbi da se Android učvrsti na mestu na kom se i sada nalazi. Google je doskora imao samo 754 patenata, ali je svoj portfolio (sve u cilju ojačavanja nezavisnosti platforme Android) povećao kupovinom 1000 patenata od kompanije IBM, uglavnom iz oblasti relacionih baza podataka, objektno-orijentisanog programiranja i poslovne logike, ali i delove portofolija kompanija Widevine, Verizon, Exbiblio, Metaram i Myrian Group. Poređenja radi, Microsoft uživa u portfoliju od oko 18.000 patenata, dok je IBM ponosan na svojih 50.000.

Kako zavladati svetom

Da li ste se ikada zapitali kako su Microsoft, Google i Apple jače kompanije nego one koje se bave proizvodnjom hardvera? Kako je moguće da giganti poput Motorole, Samsunga, LG-ja, Sony Ericssona i sličnih konstantno zavise od operativnih sistema i da moraju stalno da igraju u ritmu softverskih kompanija kako bi opstali na tržištu? Verujte nam, to su pitanja koja se već dugo postavljaju u svetu informacionih tehnologija, posebno u onom delu koji pripada mobilnim tehnologijama. S jedne strane, imamo mnoge kompanije koje proizvode uređaje koje su doživele da su im softverske kompanije preuzele tržište. S druge strane, neke kompanije (posebno Oracle), iako ne prave pametne telefone niti tablične računare, poseduju značajne patente, kojima i te kako dobro uslovljavaju druge kompanije u igri. Na kraju, umesto da se novitetima bore među sobom, kompanije kupuju patente drugih i ulaze u sudske procese kako bi zaustavile konkurenciju u pohodu. U najavi je još jedna velika kupovina. Portfolio od oko 8800 patenata kompanije InterDigital Inc. sledeći je na redu. Apple, Samsung, Google su od početka u priči, a odskora se priključila i kompanija Microsoft. Ukoliko se kompanija iz Redmonda udruži sa kompanijom Apple (a najverovatnije će biti tako), Google će „izgubiti” još jednu bitku za veoma bitnu grupu patenata koji se koriste u velikoj meri u iOS-u, Androidu i BlackberryOS-u, pa je jasno koliko je značajna.

Većina patenata o kojima govorimo su hardverski patenti, mada ne treba potcenjivati ni udeo softverskih. Ipak, one softverske vrlo je teško dobiti. Problem sa njihovim usvajanjem leži u samoj osnovi patentnog sistema zapadnog sveta, koji je ustanovljen mnogo pre no što je softver preuzeo dominaciju u svetu informacionih tehnologija. Zahvaljujući toj činjenici, ali i potcenjivačkom odnosu u ovoj oblasti prema softveru, danas postoji relativno mali broj softverskih patenata u odnosu na broj onih koji je podnesen. Godine 2000. izvršni direktor Amazona javno je podneo predlog da se izmeni sistem patentiranja softvera, koji bi mogao da bude pun pogodak. Vreme kada je nosiocu patenta dozvoljen monopol smanjio bi se na tri do pet godina, što bi motivisalo sve učesnike trke da redovno ulažu u razvoj kako bi svakih (maksimalno) pet godina imali šta da ponude patentnom zavodu, a to bi osiguralo da mogu da profitiraju na svojim pronalascima. No, zamislimo samo situaciju u kojoj već dominantne softverske kompanije dobijaju sve veći broj patenata u svom portfoliju. Stiče se utisak da one baš i nisu najbolji vladari.

Google kupuje Motorolu zbog...

Jedna od najbombastičnijih vesti na Internetu u poslednjih nekoliko meseci (možda i godina) svakako je kupovina Motorolinog odeljenja Mobility od strane kompanije Google. Zbog čega je Google platio 15,5 milijardi dolara za kupovinu kompanije koja je do sada pravila uređaje zasnovane na operativnom sistemu Android i bila jedan od vrednijih OEM saveznika? Iako se u posebnom testu bavimo i drugim aspektima te kupovine, jedan od odgovora je jasan – patenti.

Uprkos natpisima na blogu kompanije Google gde su se zaposleni zaduženi za odnose sa javnošću svojski potrudili da eufemizmima ukrašenom pričom ubede javnost da je ova kupovina usmerena ka „ojačavanju Android ekosistema”, svakom ko je imalo upućen u priču jasno je da je primamljiviji deo kolača koji je Google kupio zbirka od 12.500 usvojenih patenata i više od 7000 u proceduri. Postavlja se pitanje zašto Google nije kupio samo licence ili patente već čitavu kompaniju? Prema izjavama iz kompanije-kupca, Motorola će biti vođena kao zasebna kompanija, mada je jasno da ne treba očekivati da će nova Motorola imati ravnopravnu poziciju sa drugim Android OEM kompanijama. Ova kupovina svakako će imati ozbiljne posledice na svet mobilnih tehnologija, i to na neke već postojeće bitke, ali će otvoriti i neke nove frontove. Motorola odranije ima spor sa kompanijom Apple, koji traje dosta dugo i nije blizu rešenja, ali će svakako novac koji Google ima (a Motorola ga je sve manje i manje imala) biti veliko pojačanje. Naposletku, treba očekivati još jedno mirno razrešenje koje će rezultovati razmenom licenci, ali svakako ne u skorijoj budućnosti. Motorola odranije ima i spor sa Microsoftom. Kompanija iz Redmonda je Motorolu tužila, a onda je (kao po pravilu) usledila kontratužba i uoči ove kupovine očekivalo se da će dva giganta ostvariti dogovor oko uzajamnog licenciranja. I tu će biti potresa, naročito sada kada je u priči Google. S obzirom na to da HTC, jedan od najznačajnijih Android OEM-ova, već plaća Microsoftu licence za svaki Android telefon koji napravi, biće zanimljivo videti kako će Google iskoristiti akviziciju Motorole da pokuša da napadne ovu činjenicu. Ono gde treba očekivati najveću „pomoć” Googleu od novih patenata jeste pomenuti spor sa kompanijom Oracle. Do sada je situacija koja se tiče Googlea izgledala potpuno bledo. Oracle ima validnu tužbu, potpomognutu dokazima iz srca Googlea, unutarkompanijskim mejlovima koji dokazuju kršenje Java patenata, koja bi unazadila Androidov ekosistem za koju godinu razvoja. Kupovinom Motorole, Google stiče veliki broj patenata iz dvorišta u kom Oracle igra, iz oblasti mreža i video enkodovanja koji mogu biti taman dovoljan zalogaj za Oracle u nekakvom poravnanju i uzajamnom licenciranju.

• • •

Iz svega navedenog stiče se utisak da se nešto opasno dešava u svetu tehnolgija. Izumi, kvalitet, istraživanje i razvoj, kao i drugi kamenovi-temeljci napretka tehnologije stavljeni su u drugi plan. Naš je posao pre svega da uočimo tu promenu, da pratimo njeno ispoljavanje i da, prema potrebi, reagujemo. Neophodno je da se vratimo osnovama patentnog sistema, da ga razumemo onakvog kakav je postavljen i da se nadamo tome da će u bici patenata pobediti razum.

Momir ĐEKIĆ