Apple bez Stiva Džobsa

Iz zdravstvenih razloga, Stiv Džobs je morao da napusti čelo kompanije Apple. Čitav IT svet se pita može li ostatak ekipe da proda sledeću uspešnu iStvar

Kada je kompanija Disney ušla u svoju „post Volt” fazu, problemi su počeli odmah. Godinama je jedina strategija rukovodstva bila recikliranje starih ideja i sadržaja. U svakoj situaciji, svi su se pitali Šta bi ON sada uradio. Pri donošenju odluka rukovodioci su se trudili da razmišljaju kao Volt Dizni, ali to niko nije mogao. Sve što su smislili bilo je još porodičnih sadržaja i još zabavnih parkova.

Ovaj klasičan primer iz sveta biznisa veoma je izražen i u IT industriji. Microsoft posle odlaska Gejtsa već deset godina stoji u mestu kada je vrednost kompanije u pitanju. Twitter je grcao bez svog osnivača Džeka Dorsija, Intelov razvoj stagnira od kada je Endi Grouv napustio kompaniju... I Apple je umalo bankrotirao kada je Džobs otpušten 1985. godine posle „puča” u upravnom odboru.

Stiv Džobs, nesumnjivo najpoznatiji izvršni direktor na svetu, vizionar i perfekcionista koji se smatra tvorcem današnje tabletomanije, povukao se sa svoje pozicije, najverovatnije zbog teške bolesti. Džobs će sasvim sigurno ostati prvi čovek kompanije Apple, neko ko vuče konce, naravno koliko mu to njegovo zdravlje bude dopuštalo. Međutim, okolnosti su takve da se sve više razmišlja o budućnosti najvrednije firme na svetu onda kada je Stiv više ne bude vodio.

Džobsov odlazak samo je priznavanje realnosti – zbog bolovanja on već neko vreme ne vodi Apple na dnevnom nivou. Njegov lično odabrani naslednik Tim Kuk u međuvremenu se pokazao savršeno sposobnim da brine dnevne brige kompanije na najbolji način. Međutim, teško da neko deli viziju Stiva Džobsa, čoveka koji nije donosio predvidive odluke i koji je uspeo da napravi čudo, bez obzira na to što su, bar prvih godina posle povratka u kompaniju, mnogi analitičari praktično ismevali njegove poteze.

Džobs je jednostavno uspeo da izgradi zatvoreni tehnološko-virtuelni ekosistem koji funkcioniše dobro i koji je spakovan u savršenu kutiju. Čovek je perfekcionista, futurolog i vizionar – neko ko živi u budućnosti i ko čvrsto veruje da je donosi ljudima danas. Dizajn Appleovih proizvoda, koji je zaslužan za to što se oni odlično prodaju uprkos njihovim cenama, jeste refleksija pomenutih Džobsovih osobina.

Ovaj čovek je, u skladu s tim, prodavac kakvog IT industrija nije videla. Već više od jedne decenije on uspeva da prodaje uređaje koji možda lepše izgledaju od konkurencije, što je individualna kategorija, ali ne moraju da budu uvek bolji, što je objektivna stvar. Ipak, milioni kupaca čvrsto veruju u to da kupuju apsolutno najbolji proizvod, a da su alternativa daleko inferiorniji uređaji. Za neke je čak sramota da imaju neki uređaj koji nije Apple.

Zato je Apple brend sa najvećom lojalnošću kupaca. To znači da se retko ko odlučuje za iProizvode, a da potom pređe na nešto drugo. Džobs možda ima smisla za dizajn, on jeste odličan direktor i poslovni čovek, ekspert za tehnologije od hardvera do Weba, ali ništa od toga ne objašnjava fanatičnu lojalnost usmerenu prema ovoj kompaniji ili ovom čoveku (a teško je odrediti gde kompanija prestaje, a on počinje).

Džobs se, naime, ne koristi „normalnim” metodama da bi prodao nešto i da bi održao Apple na vrhu. Dobar primer za to je MacBook Pro iz 2006. godine. Ovaj odlični notebook nije nešto što morate da imate, niti je ikada predstavljao bilo kakvu revoluciju. Međutim, Apple ga je, kada se pojavio, reklamirao kao uređaj koji ne čini jedan već tri velika skoka napred.

Prema rečima ljudi iz Applea, tada su u budućnost „skočili” procesor, grafička i I/O port. Procesor je Intelov, grafička AMD Radeon, a o bilo kojim modelima da se radi (u slučaju CPU-a Intel Core i5 ili i7), oni su, naravno, naširoko dostupni korisnicima i kod drugih proizvođača. Za Apple su ovo, ipak, „tri skoka napred, sa grafikom koja pomera granice”.

Logično, bez najboljeg marketinga koji novac može da kupi, Apple nikada ne bi mogao debelo da naplati logičnu i sasvim predvidivu evoluciju prenosivih računara i tehnologije za komunikaciju i deljenje sadržaja. Najbolji primer je svakako reklama iz 1997. godine, snimljena u vreme kada se Džobs vratio u Apple, a koja svoju viziju i način razmišljanja poistovećuje sa 17 velikana 20. veka, koji su nekako svi stali u skup minut reklamnog vremena. Ako je Gandi razmišljao drugačije i ako Džobs razmišlja drugačije, ko smo mi da ne kupimo njegov Mac?

Povratak Džobsa, vidna promena dizajna nabolje, novi pravac kojim je Apple krenuo i novi marketing stvorili su nešto što obično ne nalazimo u svetu biznisa, a naročito u IT industriji. Stiv je postao Apple evangelista, tehnološki mesija, čovek koji ne samo što je spasao kompaniju, već je ustoličio brend na sam vrh uspešnih kompanija iz kalifornijske Silicijumske doline.

Džobs zna šta da kaže i kako to da kaže. On je trgovac osećanjima i idejama. Svi stručnjaci za marketing zajedno nisu uspeli da izgrade imidž kompanije. To je Stiv uradio sam, u skladu sa svojim talentima i intuicijom, dok svi ostali trčkaraju oko njega i samo „dopunjuju praznine”. Zato je Apple u opasnosti – centralizovane imperije uvek su podložne urušavanju, jer niko posle kralja nije sposoban da nosi krunu.

Jednostavno, morate da budete više od biznismena da biste odlično prodavali uređaj koji ne podržava Flash ili nema USB, uz objašnjenje da ti tehnološki standardi nisu potrebni. Biće veoma zanimljivo posmatrati Apple kako se nosi sa ovakvim „nelogičnim” odlukama kada Džobs prestane da vodi kompaniju. Naravno, Apple ima dosta vrednih ljudi i vrhunskih stručnjaka koji dobro razumeju ovakve odluke. Oni znaju kojim pravcem Apple treba da se kreće, ali bez one-man-marketing-agencyja u vidu Džobsa, komunikacija sa spoljnim svetom može dosta da pati, a ona se u slučaju Applea ispostavila kao najvažnija.

Zato je kompanija na prekretnici. Nemoguće je naći novu harizmatičnu ličnost. To znači da je promena u marketinškom pristupu neophodna i da od toga mnogo štošta zavisi. Naravno, Apple u svojim redovima ima i druge zvezde, ali niko nije sposoban da pokrije najširi neophodni spektar za koji je Džobs bio zadužen.

Naime, ovaj čovek ima dar koji ljudi prepoznaju i zbog koga ga prate. Ako primenimo klasičnu sociološku analizu na odnos prema Džobsu i ponašanje ljudi prilikom njegovih nastupa, videćemo mnoge sličnosti sa religioznim događajima. Delovanje kolektivne svesti i simbolička identifikacija su procesi kakve nalazimo u crkvi.

Nedavno istraživanje potvrđuje ove pretpostavke. Za potrebe dokumentaraca o superbrendovima BBC je organizovao zanimljivo istraživanje. Neurolozi su skenirali mozak najzaluđenijih Apple „fanbojeva” da bi uporedili moždanu aktivnost kada razmišljaju o svom omiljenom brendu sa ponašanjem sive mase religioznih ljudi izloženih verskom stimulansu. Mozak je, pogađate, izgledao isto.

Naravno, to ne znači da je Apple religija, a Džobs njen prvosveštenik, niti da su svi korisnici iUređaja deo hipnotisane gomile. Recept za uspeh je jednostavniji nego što izgleda, jer je Džobs unovčio urođenu osobinu ljudi da se pod odgovarajućim uticajem rukovode iracionalnim principima, što je zabrinjavajući pokazatelj za budućnost. Zamislite koliko bi onda ljudi mogli da obožavaju donosioca nekog proizvoda koji je višestruko bolji i korisniji od svega što danas znamo.

U svakom slučaju, na novom direktoru je ogromna odgovornost. Kompanija je zabeležila skok profita od 125 procenata u poslednjem kvartalu (kada je Kuk upravo i zamenjivao Džobsa) i rast prihoda od 80 odsto. Takođe, Apple je jedna od kompanija kojoj se vraća najviše novca na uloženi dolar. Ona je i veoma disciplinovana, jer nema ni cent duga.

Kompanija raspolaže sa 28 milijardi dolara realnog novca (u kešu) i sedi na još 75 milijardi dolara vrednosti. Uprkos liderskoj poziciji koju ima Android na trenutno najvažnijem tržištu i za Apple i za Google, ovaj džin godinama zaredom beleži rast prodaje.

Istina, ništa od ovog bogatstva ne može da kupi novog Džobsa, ali čovek nije mogao da ostavi bolju zaostavštinu iza sebe. Ušuškao je i obezbedio Apple, a na kompaniji je da troši ovaj novac na najbolji način – na istraživanje i razvoj. A dok Džobs bude bio negde u blizini, dotle će i Jabuka biti zdrava i zrela.

Ivan VESIĆ