Čitali ste u prošloj godini...

Kao što je uobičajeno, kraj godine je vreme da se sumiraju utisci, rezultati i dešavanja iz prethodnog perioda, pa ćemo kratkim tekstom pomenuti neke od najbitnijih i najzanimljivijih događaja iz sveta slobodnog softvera.

Hladan početak godine nije smetao zajednici, naprotiv, bilo je prilično „sparno” pošto je Valve objavio Steam klijent za Linux i krenuo u aktivno portovanje igara i promociju nove filozofije igranja koja aktivno uključuje slobodne sisteme i koju je prihvatio ne mali broj kompanija pa su vesti o novim naslovima igara dostupnim korisnicima Linuxa gotovo svakodnevne. U uslovima povišene temperature skuvane su i nove verzije Fedore i Red Hata, a BackTrack je postao Kali Linux. Ulje na vatru dodao je Microsoft koji nastavlja da pravi probleme FLOSS zajednici svojim (prvobitno neobjavljenim) izveštajima o neisplativosti uvođenja slobodnog softvera u državnu upravu, kao i UEFI Secure Boot zahtevima. Prijavljeno je, čak, da na određenim laptop računarima dolazi do trajnog „brikovanja” uređaja uzrokovanog kvarenjem firmwarea, ali je kasnije Linux oslobođen krivice pošto je isti problem reprodukovan i na windows sistemu. The Linux Foundation je potom objavila potrebne ključeve pa je i ovaj pokušaj MS-a rezultirao neuspehom. Istovremeno se šuškalo o portovanju MS Office paketa na Linux što je kasnije (srećom?) demantovano, mada je verzija za Android sve izvesnija.

Vest koja je pomalo uzdrmala ekosistem slobodnog softvera bila je da Alan Cox, drugi čovek Linuxa i jedna od vodećih ličnosti FLOSS-a, napušta zajednicu iz porodičnih razloga (ovo, nažalost, nije bio kraj lošim vestima jer smo tokom godine izgubili nekoliko važnih FLOSS ličnosti). Razvoj Linux kernela nije trpeo pa je dosegao verziju 3.0 da bi potom „prestigao” Windows 3.11 i stigao do trenutno aktuelne verzije 3.12, a počele su da pristižu i procene različitih kompanija o povećanju tražnje za radnom snagom sa znanjima slobodnih tehnologija. Ovo je uzrokovano nespornom dominacijom i daljim povećanjem upotrebe Linuxa u biznis sektoru, što je dobrim delom podstaknuto projektom OpenStack, slobodnom cloud platformom, a Linux je stigao i u svemir, nakon što je NASA računare na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) prebacila na ovaj slobodni sistem.

Dominira i Ubuntu nad ostalim distribucijama i pri tome izaziva dosta diskusija i polemike, a nakon što je napustio Wayland izgleda da je našao (svoj) Mir. Ostale distribucije ne zaostaju što su pokazali svojim novim izdanjima OpenSUSE, Mint, Magea i drugi, te „deda” Debian koji je nakon dve decenije razvoja dosegao verziju 7, a celokupna zajednica ne gubi na dinamičnosti nastankom novih i nestankom pojedinih projekata. Iz mase bi trebalo izdvojiti sve popularniju ARM scenu (predvođenu projektima Raspberry Pi i Arduino) koja je izrodila gomilu uređaja i softverskih rešenja baziranih na Linuxu i drugim slobodnim tehnologijama. O Androidu ne treba ni trošiti previše reči, situacija na tržištu i zastupljenost istog dovoljno govori, a srodni projekti koji bi uskoro mogli da dodatno razdrmaju scenu prenosnih i specijalizovanih uređaja su Tizen i Automotive Linux.

Svet kompjutera se u rubrici koju trenuto čitate trudi da, koliko je to moguće, isprati tekuća događanja i na pravi način vas uvede u svet slobodnog softvera, a nastavićemo i dalje. Da li je famozna „godina Linuxa” došla ili ne nije toliko ni bitno, slobodan softver stalno napreduje i razvija se i polako osvaja nove teritorije tako da slobodno možemo da kažemo da je svaka godina upravo – godina Linuxa.

Goran STRIČIĆ