RogueKiller 11 | Istrebljivač onlajn štetočina |
Da li je dovoljno koristiti anti-virusni paket kako biste obezbedili ulazna vrata od pošasti koja vreba iz online pomrčine? Naravno da nije! Na sistemu je potrebno imati barem još neki od istrebljivača malware sadržaja, koji su, po mišljenju mnogih, znatno gori od običnih virusa. RogueKiller je jedan od najpoznatijih programa za tu namenu i možda nije najbolji i najlepši, ali nudi širok dijapazon mogućnosti. Radi pod svim verzijama Windowsa (uključujući tu i XP/Desetku), portabilan je, postoji i u 32-bitnoj i u 64-bitnoj varijanti, a na raspolaganju je i besplatna verzija...Program koristite po potrebi, što znači da ne dolazi ni sa kakvom rezidentnom zaštitom i podrškom za monitoring sistema u realnom vremenu. Štaviše, besplatna verzija ne omogućava pristup sekciji sa podešavanjima tako da se na proces detekcije malicioznog sadržaja uopšte ne može uticati. Programu, za posledicu, ne možete da kažete koju vrstu štetočina da traži i gde, pa skeniranje sistema može da potraje prilično dugo. Konstatacija dobija na težini kada se zna da RogueKiller prepoznaje klasičan malver, Rootkit komplemente, PUP’s i PUM’s sadržaje, snalazi se i sa gnjidama koje se „lepe” za MBR, a ume i da u večna lovišta potera obične „crviće”. Tokom rada skenira pokrenute procese, pretresa rad internet pregledača, češlja registar bazu, taskove, Hosts datoteke, baš kao i sumnjive fajlove i foldere. Kao što možete da vidite, dijapazon delovanja više je nego širok, pa nije nikakvo čudo što smo konstatovali da skeniranje ume da potraje. Potencijalne pretnje izlistavaju se na glavnoj radnoj formi i sortiraju po gorenavedenim oblastima (predstavljene su komandnim jezičcima). Pored toga, dobijate putanje do fizičkih lokacija datoteka, kao i kratku definiciju otkrivene štetočine. Rezultati se lako bistre i sve je dovoljno pregledno, ali u tome i leži najveći problem RogueKillera. Naime, on ne omogućava automatizovan obračun sa malware sadržajem, već od korisnika zahteva da prođe kompletnu listu, čekira one unose koje smatra opasnim i tek kada se sve to obavi moguće je pritisnuti taster Delete. S jedne strane ovo je izvrsna stvar, jer se uzde koje kontrolišu ponašanje programa čvrsto drže u rukama i retko ćete doći u situaciju da obrišete iteme koji dolaze sa false positive aromom i tako rad programa i samog operativnog sistema dovedete pod znak pitanja. S druge strane, da bi se te iste uzde držale u rukama i bičem švićkalo po opcijama potrebno je određeno predznanje jer se u suprotnom može napraviti još veća tarapana na sistemu. Tu je još jedna stvar – besplatna verzija programa ne nudi mogućnost „menadžerisanja” koncentracionog logora za smeštanje štetočina. Na vraćanje slučajno obrisanih itema u ovom slučaju zaboravite, ali i na pobliže upoznavanje sa njegovim sadržajem. Za iskusne korisnike, RogueKiller dolazi kao melem na ranu – upotrebljavaju ga kada god im zatreba i kada god to požele. U kombinaciji sa komercijalnom verzijom projekta to rezultuje munjevitim obračunom sa nesrećnim sadržajem koji se drznuo da vas napadne. Takva kontrola i ustrojstvo rada i te kako prija, ali podvlačimo da je ipak rezervisana za one koji se malo više doznaju u tematiku. Downside može da predstavlja i registracioni harač koji se inicijalno može činiti minimalnim (15 zelenih novčanica), ali treba znati da je to iznos godišnje pretplate koja se mora obnavljati. Serviseri koji požele da RogueKiller ponesu sa sobom i utiču na radne parametre u pokretnoj radnoj konstelaciji, prošli su još gore – za njih godišnja pretplata iznosi čak 45 dolara. Iz tog razloga predlažemo da stisnete zube, ovladate osnovnim terminima i zakonitostima u oblasti i potom iskoristite resurse programa dostupnim u njegovoj besplatnoj iteraciji. To se na duge staze uvek najviše isplati. Vladimir PISODOROV | | |
