HTC 10

Kako biste reagovali da ljudi stalno kritikuju vaš rad, koliko god da se trudite i kvalitetno radite? Ne bi li vam zbog stalnih komentara tipa – „da si uradio ovo ili ono”, „fali ti samo ovo” ili je pak bilo „previše onoga” – naprosto svega bilo dosta? HTC tako već dve godine ne nailazi na razumevanje korisnika koji, delom opravdano a delom po navici, jadikuju zbog svega i svačega. Međutim, Tajvanci su konačno odlučili da stave tačku na tu praksu i dokažu da ih naziv pionira industrije pametnih telefona ne prati badava: napravili su telefon pred kojim će i najbolji podviti rep.

HTC 10 je nešto najbolje što je ikad napustilo fabričke pogone kompanije iz Novog Tajpeja. To nije samo jedan od najlepših i najkvalitetnije sklopljenih telefona, sa moćnom baterijom, impresivnom kamerom i interfejsom fluidnijim od planinskog potoka; to je trenutno najmoćniji komad džepne gvožđurije čija brzina prevazilazi sva očekivanja. Osim upečatljivih specifikacija, Desetka ima i „nešto” što je čini posebno prijemčivom i poželjnom (nažalost, to nije njena cena).

Dizajn i kvalitet izrade nikad nisu bili problem HTC-ovih uređaja, pa se i HTC 10 ističe kao jedan od estetski najbolje uobličenih telefona na tržištu. Jednoličan dizajn prethodne dve iteracije osvežen je taman koliko treba (odnosno nije pogoršan), a najvažniji detalj predstavlja iskošena poleđina zahvaljujući kojoj telefon u ruci leži kao saliven. Zbog veoma tanke ivice, palac ima više prostora za manevrisanje, pa se gotovo sve operacije mogu obavljati jednom rukom, što je za telefon s ekranom od pet i kusur inča veoma važno. Prednju stranu telefona gradi jedan komad Gorilla Glass 4 stakla koji se prema ivicama lagano savija, radi sigurnijeg „gripa”. Kontinuitet stakla narušen je samo na mestu gde se otvara zvučnik i u zoni Home tastera, u koga je inkorporisan skener otiska prsta.

Najveći deo prednje strane zauzima odličan Super LCD 5 ekran sa Quad HD rezolucijom (564 ppi). Reprodukcija boja i kvalitet slike nije sasvim na nivou Super AMOLED ekrana koje Samsung ugrađuje u svoje Galaksije, ali HTC je ionako nije sve karte stavio na kvalitet boja, već na kvalitet tačskrina. HTC 10 koristi senzorski sloj sa neverovatno brzim odzivom – latentni period je kraći i od onog kod novih Ajfona, pa manipulisanje ekranskim sadržajima teško da može biti prijatnije i prirodnije. Zapravo, interfejs je „mekši”, precizniji i „živahniji” od svih varijanti koje smo do sada probali.

Poznavaoci HTC telefona odmah će primetiti da na ivicama nedostaju uobičajene rešetke BoomSound zvučnika, ali to nije razlog za brigu. HTC je sproveo temeljnu rekonstrukciju audio sistema, tako da novi BoomSound sa sufiksom „Hi-Fi Edition” umesto identičnih stereo zvučnika sada koristi prema napred orijentisani visokotonac (smešten u otvoru slušalice) i vufer koji je postavljen pri dnu kućišta. Oba zvučnika imaju sopstvena pojačala, a postoji treće pojačalo u priključku za slušalice, tako da je sve optimizovano za zvuk 24-bitne rezolucije. Poslednji deo audio slagalice je, uz podršku za Appleov AirPlay striming (HTC 10 je prvi Android sa ovom opcijom), tzv. Personal Audio Profile, odnosno opcija za prilagođavanje zvuka individualnim karakteristikama uha svakog korisnika. To se postiže kratkim testiranjem praga čujnosti na različitim frekvencama, na osnovu koga softver podešava sistem da pruža optimalnu jasnoću zvuka na svim frekvencama. Audiofilima ostaje preporuka da zaborave na sve druge opcije, jer HTC 10 na ovom planu konkurenciji bukvalno skida meso s kostiju. Za kompletan doživljaj preporučuju se ergonomski oblikovane hi-res slušalice koje HTC prodaje odvojeno.

Kamera je uvek bila stavka oko koje se marketinški tim najviše naradi. Svaka nova generacija obećavala je sve bolje fotografsko iskustvo, ali je tokom protekle dve godine izgubljen korak s konkurencijom. Ovoga puta inženjeri su ispunili ono što su njihove kolege iz PR-a obećale i ponudili kameru koja ozbiljno konkuriše za naslov najbolje u klasi. Glavna kamera opremljena je senzorom od 12 megapiksela, optičkom stabilizacijom i sočivom od šest slojeva koje je pokriveno safirnim staklom, otpornim na ogrebotine. UltraPixel oznaka je i dalje tu, ali samo radi kontinuiteta u brendiranju. Po svemu ostalom, kamera je potpuno nova priča: fotografije su impresivne, boje zasićene i verodostojne, oštrina besprekorna, a poboljšane su i performanse pri snimanju u mraku (novi 1,55-mikrometarski senzor prima više svetla kroz f/1.8 sočivo). Na testiranom primerku uočili smo i nekoliko manjih nedostataka, kao što su problematično fokusiranje bliskih objekata, povremena tendencija blica da „spali” sve na udaljenosti jednog metra (verovatno softverski problem s ekspozicijom). Prednja kamera od pet megapiksela nije ništa lošija, takođe ima f/1.8 sočivo, optičku stabilizaciju (trenutno jedina selfi kamera sa ovom funkcijom na tržištu), a u mraku ima pomoć ekrana koji sasvim korektno obavlja funkciju blica.

HTC je konačno izbacio gotovo sve svoje aplikacije koje predstavljaju (lošije) duplikate postojećih Guglovih rešenja – eliminisani su pregledač, galerija, kalendar, notes (ako vam ovi programi budu baš toliko nedostajali, naći ćete ih na Pleju). Preostale aplikacije su više nego korisne, a posebno pohvaljujemo Boost+, alatku za optimizaciju sistemskih resursa koja, između ostalog, nudi i mogućnost redukcije ekranske rezolucije na 1080p tokom igranja, čime se smanjuje potrošnja baterije.

Kad je o brzinskim performansama reč, zaključak je kratak: HTC 10 je novi kralj, trenutno najbrži smartfon na planeti. Sledi logično pitanje da li je baterija dorasla razigranom Snapdragonu 820? Moraćemo da vas uskratimo za odgovor na ovo pitanje, jer testiranje nije trajalo dovoljno dugo da se uverimo u navode o prosečnoj autonomiji od dva dana uobičajenog korišćenja. Utisak je svakako da svojih 3000 mAh baterija ume da razvuče na nešto više od jednog dana, što se može dodatno popraviti posle više ciklusa dopunjavanja, kada se i kapacitet nešto povećava. Možda važnije od same autonomije je Quick Charge 3.0 podrška, odnosno brzo punjenje (od 0 do 50% kapaciteta baterija se puni za samo pola sata).

Gradimir JOKSIMOVIĆ