Huawei P9

Od stidljivog klinca iz trošnog kućerka na kraju ulice, kome su druga deca lupala čvrge i otimala klikere, Huawei je dogurao do respektabilnog dase u kraju. Za proizvođača koji može da priušti dva rasna flegšipa u roku od mesec dana svakako se može reći da je preležao sve dečije, tinejdžerske i adolescentske bolesti. Krcati samopouzdanjem, Kinezi su i drugom nogom kročili na crveni tepih i posle Matea 8 (v. opis u prošlom broju) predstavili P9, opak smartfon sa moćnim hardverom, taze softverom i kamerom koja pomera granice.

Kada je reč o kameri, još od pojave Nokijinog modela 808 PureView proizvođači se utrkuju ko će napraviti bolji mobilni fotoaparat. Videli smo sve i svašta, od optičke stabilizacije, preko laserskog fokusiranja, do ultrapiksela i 3D snimanja. Ipak, Huawei je uspeo da iznenadi kreativnim rešenjem, koje je realizovao u saradnji sa renomiranim nemačkim proizvođačem Leica. Cilj je jasan: napraviti, kako specijalisti za marketing vole da kažu, „ultimativni telefon za fotografisanje”. U srži novog pristupa nalazi se ideja o dvostrukoj kameri sa (dva odvojena sočiva i senzora), slična onoj koju Apple tek planira da ovaploti u sledećoj generaciji Ajfona.

Uprkos svojoj veličini, P9 se u ruci ponaša krotko i može udobno da se koristi jednom rukom (spada u red najkompaktnijih telefona s ekranom većim od 5 inča), samo treba voditi računa o glatkoj poleđini koja je sklona proklizavanju. Mehanički tasteri su raspoređeni na desnoj ivici, na dnu je audio port, sada već standardni USB-C i spoljni zvučnik, dok se na vrhu nalazi samo dodatni mikrofon za eliminaciju šuma (IC port je iz ovog modela neopravdano izostavljen). Sa leve strane nalazi se hibridna fioka za dve nanoSIM kartice, odnosno nanoSIM i microSD. Ono što na poleđini prvo pada u oči su, naravno, dve kamere, odnosno dva sočiva sa dvotonskim LED blicem i Leica logotipom, a tu je i poznata crna traka preuzeta iz Huaweijevog Nexusa 6P. Ispod kamera nalazi se čitač otiska prsta koji radi besprekorno, brzo i precizno kao na Mateu 8 (Level 4 rezolucija), a može da se programira da aktivira neke osnovne funkcije kao što su provera poruka, skrolovanje sličica u albumima i drugo.

Ekran dijagonale 5,2 inča ima vrlo malo „mesa” sa strane, a kada je ugašen izgleda kao da se prostire do same ivice kućišta. Opremljen je standardnom IPS LCD matricom, koja je za ovu priliku unapređena tako da uverljivije prikazuje crnu boju, skoro na nivou AMOLED ekrana. Rezolucija nije povećana (1080p), što se može navesti kao nedostatak, ali i ne mora – konkurenti sa 1440p ekranima nisu napravili bitnu razliku, osim možda na planu VR aplikacija, koje su ionako još u povoju. Uz odličan kontrast, ekran nudi i besprekornu oštrinu i jake, dobro definisane boje.

Što se brzine tiče, Huawei P9 je upregao Kirin 955, Huaweijevu uzdanicu nove generacije koja je slična modelu 950 iz Matea 8, s tim da A72 jezgra imaju nešto brži „puls” (2,5 spram 2,3 gigaherca). Za grafiku je i dalje zadužen potentni Mali-T800 MP4, a uz tri ili četiri gigabajta memorije o eventualnim problemima sa igrama i zahtevnim aplikacijama ne treba razmišljati ni u teoriji. Kvalitet zvuka u slušalici je vrlo dobar, prijem signala takođe, a ni spoljašnji zvučnik nije za bacanje, mada nije baš ni za zlatnu medalju (HTC je i dalje „tata” u ovom segmentu). Opcije za povezivanje uključuju sve mobilne i bežične varijante, dok je za žičnu vezu predviđen novi USB-C simetrični konektor, koji će se postepeno nametnuti kao novi standard u svim kategorijama. Lepa mogućnost, koja nije uvek prisutna u najskupljim modelima, odnosi se na opciju za proširenje memorije microSD karticama kapaciteta do 128 gigabajta. Međutim, nije podržana funkcija Adoptable Storage u okviru Marshmallow Androida (mogućnost da se memorijski prostor na kartici adresira kao sistemska memorija), a razlog za ovakvu odluku – koja je svakako razočaravajuća – je donekle razumljiv: proizvođač jednostavno želi da preventira negativan uticaj sporih kartica na performanse telefona.

Tamna strana medalje kod Huaweijevih telefona obično se nalazi u softveru. Android v6.0 Marshmallow je svakako najvažnije unapređenje, kao do sada najbrža i najpouzdanija verzija ovog sistema. Tu je i novi EMUI interfejs v4.1, dopadljiv, vrcav i – nepotreban. Naime, iako se Huawei potrudio da smanji doživljaj sa Emotion skinovima, i dalje stoji utisak da je interfejs prenapregnut, tj. da se glazura koja Android čini neprepoznatljivim održava većom količinom procesorskog vremena koje neprimetno konzumira sistemske resurse. Da ne bude zabune, to se u radu ne oseća, ali prosto negde čuči utisak da sve te promenljive pozadine, prečice, meniji, opcije za upravljanje plejerom i druge zezalice neprestano drže procesor u stavu mirno (na kraju krajeva, to mu je i posao). No, kad je već tu, EMUI nudi i neke zgodne mogućnosti, kao što je prilagođavanje ekrana korišćenju pomoću samo jedne ruke – ako prst preko trake prevučete nalevo, ceo ekran će se smanjiti i pomeriti na levu stranu (ili na desnu, ako prst prevučete nadesno). Takođe, tasteri na traci se mogu prerasporediti, a može se ubaciti i dodatni taster za pozivanje panela s obaveštenjima. Izbor preinstaliranih aplikacija je pametno sveden, tako da nema previše onih za koje se može reći da su nepotrebne. Pored raznovrsnih tema koje menjaju praktično sve elemente interfejsa i pomenutog smanjivanja ekrana, P9 nudi mogućnost snimanja ekrana dvostrukim kuckanjem zglobom prsta po ekranu.

Ono po čemu je P9 postao poznat i pre nego što je ugledao svetlost dana su njegove dve kamere. Obe kamere su opremljene Leica Summarit optikom i Sony IMX286 senzorima rezolucije 12 megapiksela, s tim da je jedna ima uobičajen senzor u boji, dok je druga monohromatska, odnosno beleži samo informacije o nijansama sive. Crno-bela kamera, zahvaljujući tome što u svom sastavu nema Bajerov mozaični filter, propušta i do tri puta više svetla na senzor, što stvara preduslove za daleko bolje performanse u uslovima slabijeg osvetljenja. Osim toga, dvostruka kamera omogućuje i bokeh efekat profesionalnog kvaliteta, odnosno dubinsku neizoštrenost pozadine (zamućenje onih delova fotografije koji nisu u fokusu, što pojačava efekat dubinske oštrine karakterističan za DSLR fotoaparate, kod kojih se ovaj efekat postiže promenom otvora blende). Dve kamere bokeh postižu naknadnim fokusiranjem (koje omogućuje i live preview bokeha i pre okidanja), što daje više nego dobre rezultate – štaviše, mnoge fotografije koje smo napravili tokom testiranje mogle bi da stanu rame uz rame sa onima iz DSLR aparata. Ograničenja svakako postoje, tako da je za pun efekat potrebno da objekat koji je u fokusu ne bude udaljen od sočiva više od dva metra, što je optimalno za portetisanje. Vanserijsku brzinu u radu obezbeđuju dva zasebna Kirinova čipa (ISP i DSP), koji su zaduženi za obradu fotografija.

Priča o upravljačkom softveru kamere ide u drugom tonalitetu. Interfejs je prilično kompleksan, i u nekim situacijama bespotrebno iskomplikovan, pa će biti potrebno nekoliko dana za privikavanje (ko je imao privilegiju da se druži sa Leica aparatima verovatno razume o čemu se radi). Do opcija za manuelno upravljanje kamerom dolazi se gestovima, odnosno povlačenjem prsta po ekranu, što je neprecizno i često dovodi do neželjenog aktiviranja kamere. No, strpljenje će biti nagrađeno bogatom paletom opcija za rad u različitim režimima, kao što su HDR, noćno i panoramsko snimanje, ubacivanje vodenog žiga, poigravanje svetlosnim efektima... Od opcija u manuelnom režimu izdvajaju se podešavanje ISO vrednosti, brzine zatvarača, trajanja ekspozicije i ručnog fokusa. Batrgajući prstima po ekranu naći ćete i opcije za promenu rezolucije, prikaz fotografske rešetke, geopozicioniranje itd.

Kvalitet fotografija snimljenih u idealnim uslovima je prosto savršen (prevazilazi i one koje pravi Galaxy S7 ili G4), a slično je i kada se snima krajem dana i predveče: količina detalja i oštrina su na najvišem nivou, uz besprekoran dinamički opseg, čak i kada HDR nije aktiviran. Korak sa drugim top modelima Huawei P9 gubi tokom snimanja u mraku, kada glavnu reč vode otvor blende i površina senzora – modeli koji na tom planu nude više (Galaxy S7 i HTC 10) ipak lakše izlaze na kraj sa manjkom svetla. Blic je odličan, ravnomerno osvetljava bliske objekte, a može da dobaci do tri metra. Što se „samoslikanja” tiče, prednja kamera pruža solidne mogućnosti za izradu lepih selfija, kao i tonu agresivnih filtera koji će od svakog lica napraviti lutku iz izloga (uz silne opcije za peglanje, sužavanje, zatezanje i druge metode virtuelnog ulepšavanja).

Što se snimanja videa tiče, nedostatak optičke stabilizacije može da rasprši snove o savršenim snimcima vesele dečurlije, kučića koji ganjaju golubove po parku i 706-ice koja para zemunski asfalt. S obzirom na cenu i kategoriju u kojoj se bori za šampionsku titulu, P9 je jednostavno morao da ponudi tu mogućnost, bez obzira na brzinu. Drugo, maksimalna rezolucija snimka ograničena je na 1080p, ali osim što će to rastužiti vaš novi 4K televizor/monitor, ne verujemo da će biti veće štete. Sam kvalitet snimka je odličan.

Pošto P9 nudi dovoljno razloga da se duže vreme ne ispušta iz ruku, ostaje pitanje kako je tome prilagođena njegova baterija. Kanister od 3000 mAh je obećavao bolju autonomiju od prethodnog modela, ali je ona, uprkos štedljivom ekranu, na kraju izostala, i to uglavnom zbog žednog procesora. Prosečni korisnik će, uz umerenu upotrebu i bez preteranog „divljanja” s lakoćom sastaviti jedan ceo dan bez punjača, dok će se oni zahtevniji u drugom delu dana dati u potragu za štekerom. Huawei P9 podržava mogućnost brzog punjenja, uz odgovarajući punjač, i ono je otprilike jedan sat brže od uobičajenog. Bežično punjenje ne postoji kao opcija, i zbog toga pišemo još jedan minus.

Sve u svemu, Huawei P9 je mašina koja kupcu nudi pregršt novotarija i krajnje pozitivno iskustvo tokom svakodnevne upotrebe. Velike ambicije reflektovale su se i na cenu ovog uređaja, koja je prilično visoka, ali i dalje nešto manja u odnosu na glavne konkurente. Za te novce očekivali bismo još i vodootporno kućište, IC port i jaču bateriju sa brzim punjačem u prodajnom paketu, ali ni ovo što smo dobili uopšte nije loše.

Gradimir JOKSIMOVIĆ