.rs

SBB-u odobreno preuzimanje – novi pregled 4G mreže

Komisija za zaštitu konkurencije je uslovno odobrila SBB-u preuzimanje IKOM-a (goo.gl/1oPbcB). SBB će u zadatom roku morati da proda paralelnu sekundarnu mrežnu infrastrukturu na teritoriji Beograda, gde trenutno i SBB i IKOM imaju infrastrukturu. Rešenjem su određeni i uslovi koji se odnose na obavezno redovno izveštavanje o eventualnim promenama maloprodajne cene osnovnog paketa usluge medijskog sadržaja SBB-a, kao i o uzrocima i intenzitetu tih promena, tokom dve godine od dana pravosnažnosti rešenja. Ujedno, bivšim korisnicima IKOM-a ponudiće se ili ugovor na neodređeno ili određeno vreme sa važećim promotivnim uslovima. U međuvremenu, SBB je počeo tehničku integraciju. Sada je sasvim izvesno da imamo duopol u distribuciji medijskih sadržaja: SBB i MTS.

Ratel je objavio izveštaj o stanju pokrivenosti Srbije signalom mobilne telefonije na kraju prošle godine (goo.gl/WFSRoP). Trenutno je najzanimljiviji status uvođenja 4G signala, ali i pokrivenost 2G i 3G signala je veoma zanimljiva. Priložene mape su odličnog kvaliteta, a, iako su izvor operateri, mape su pripremljene po istom kriterijumu, pa svakome preporučujemo analizu za njemu zanimljive lokacije.

Industrijska organizacija FTTH (Fibre to the Home) Saveta Evrope svake godine pravi listu zemalja sa optičkim pristupom internetu do krajnjih korisnika. Ove godine su se na listi pojavile Austrija i Srbija. Kriterijum za uvrštavanje na listu je da zemlja ima bar 200 hiljada domaćinstava i 1% FTTH korisnika.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i kompanija „Majkrosoft” pokrenuli su projekat uvođenja besplatne bežične Wi-Fi mreže u školama u ruralnim područjima Srbije. Pored brze Wi-Fi mreže, 40 osnovnih i srednjih škola, sa više od 17.000 učenika i 2.000 nastavnika, dobiće visok nivo sigurnosti i kontrolu korišćenja sadržaja na internetu kroz namenski portal. Pomenimo da postoji i projekat povezivanja svih osnovnih i srednjih škola na akademsku mrežu.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pokrenulo je, u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, inicijativu za uvođenje besplatne Wi-Fi internet mreže na najvećim stajalištima duž koridora 10 i 11 kroz Srbiju.

Iako ovi projekti ulivaju optimizam, najnovija analiza Svetske banake kaže da je internet u Srbiji među najskupljima u Evropi. Ujedno, napominje se i nedostatak servisa koji se oslanjanju na internet.

Saga o elektronskim zdravstvenim knjižicama još uvek traje. Ukratko: provera da li je kartica izrađena na linku goo.gl/HdA2yJ, od juna testiranje sistema u kome će se umesto papirnih koristiti e-knjižice i ujedno ukidanje overe knjižica. Od leta treba da zažive i e-recepti, a do sada nešto više od pola miliona ljudi nije ni podnelo zahtev za izdavanje e-knjižice.

Na sajtu e-uprave dostupna je nova usluga. Oni koji se prijave putem kvalifikovanog sertifikata imaju mogućnost da podese obaveštenja o isticanju pet dokumenata koje MUP izdaje, i to do 30 dana unapred.

Podrška Nemačke za unapređenje državne uprave u Srbiji u najnovijem paketu iznosi 1,5 milion evra, a uskoro slede još dva projekta, pa će iznos biti i veći. Ova pomoć će omogućiti punu implementaciju Zakona o opštem upravnom postupku.

Personalizovane „Busplus” kartice za javni gradski prevoz mogu se dopuniti i preko interneta, i to za ceo ili pola meseca, a moguće je dopuniti i godišnju kartu. Naravno sve to na sajtu Busplusa uz platne kartice. Komercijalna banka je uvela Komepay uslugu (www.kombank.com/komepay). Reč je o NFC plaćanju na Android uređajima za vlasnike Visa kartica.

Ponovo se aktuelizuje priča da će se online fiskalne kase uvesti do kraja godine. I stručnjaci i privreda su protiv toga zbog troškova i nejasnog progresa, kada je državni budžet u pitanju.

MUP je podneo krivičnu prijavu protiv dve osobe, preuzeo sajt i zaplenio opremu. Reč je o sajtu serije.rs, koji je u dužem vremenskom periodu kršio autorska prava i njihovim nosiocima naneo finansijsku štetu omogućavajući gledanje domaćih i stranih serija.

Crnoj Gori domen .me je od 2008. godine doneo više od 20 miliona evra. U Bosni i Hercegovini je objavljen tender za drugu fazu digitalizacije TV signala, a zatim sledi treća faza. Podsetimo se da je svetski rok za digitalizaciju bio sredina 2015. godine.

Dušan DINGARAC