Internet provajderi, podaci, reklame i Google

Kako će nova odluka američkog kongresa uticati na tržište i korisnike

Krajem marta Senat SAD je ukinuo uredbu Federalne Komisije za Komunikacije (FCC), koja obavezuje internet provajdere (ISP – internet service provider) da preduzmu dodatne mere prilikom čuvanja informacija svojih klijenata i traže njihovu saglasnost ako sa nekim žele da podele te podatke. Sada provajderi imaju odrešene ruke da podatke prodaju marketinškim stručnjacima i da na tom blatantnom gaženju korisničke privatnosti zgrnu milijarde, što je uznemirujući razvoj događaja. Provajderi poseduju neverovatnu količinu informacija o korisniku (neuporedivo više od bilo kog internet servisa). Njih marketinške firme žele da se dočepaju. Na osnovu tih podataka mogu saznati sve navike korisnika, podatke o zdravstvenom i finansijskom stanju, gde i šta kupuje... Mogućnosti za ciljano reklamiranje su enormne, ali i mogućnosti za zloupotrebe, ako podaci padnu u pogrešne ruke, a istorija je pokazala da će se to pre ili kasnije desiti.

Izvor sveg zla

Vilijam Džeferson Klinton, rođen 19. avgusta... nismo mogli da odolimo. Doći ćemo i do Bila nakon malog uvoda u priču. Građanima Srbije (i regiona) neki od sporova američke dnevne politike intuistički su jasni, npr. klimatske promene, istopolni brakovi, religija u školama… Spoljna politika SAD nam je veoma poznata, ali nije najjasnija. A neka pitanja, često ekonomska, ostaju potpuna misterija. Republikanci se zalažu za ograničenu vladu koja sve prepušta silama slobodnog tržišta, a demokrate su voljne da državu uključe u usmeravanje značajne privredne grane (npr. infrastrukturne) u javnom interesu. Tako da se prošlog veka u vitalnim segmentima privrede vodio spor između opšte deregulacije i strogo kontrolisanih monopola. I jedni i drugi su krajnje korumpirani (ne uvek u šićardžijskom, balkanskom smislu, već sam sistem tako funkcioniše), a u poslednje vreme su, podmazani donacijama, uspeli da načine kompromis u vidu neregulisanih monopola.

Klinton je 1996. predložio Akt o Telekomunikacijama, navodno iz najbolje namere kako bi potrošači dobili bolju uslugu po nižoj ceni. Akt je ukinio razne anti-trust uredbe koje su ograničavale oligopole u korišćenju svog privilegovanog položaja (ekskluzivan pristup telekomunikacionoj infrastrukturi), što je bilo suprotno javnom interesu. Zbog monopolizacije, AT&T korporacija je 1982. razbijena, a delatnost delova firme ograničena, što je dovelo do rasta cene usluga, pa su verovali da će cene pasti nakon rezanja propisa. Akt je prošao oba doma skoro jednoglasno, što je pokrenulo lavinu korporativnih spajanja i agresivne kupovine lokalnih telekomunikacionih kompanija i medija. Par megakorporacija kontroliše sve, cene su skočile, a usluga se pogoršala. Veliki internet provajderi, koje kritičari od milošte zovu Kartel, efektivno su podelili tržište kako ne bi bili jedni drugima konkurencija, npr. Comcast je u San Francisku, Time Warner u Los Anđelesu. Dok je stisak države popuštao, oni su pojačavali stisak nad tržištem i zaradili veliku količinu novca. Deo toga su prosledili lobistima, pa sad mogu da obaraju i krajnje zdravorazumske propise.

Ujka Seme, kako Google sme, a ja ne smem?

Pošto neko opravdanje mora da postoji da bi za te poslanike i dalje neko glasao, zastupnici provajdera su došli na ingenioznu ideju da se pozovu na praksu internet servisa, odnosno na to kako oni mogu da prodaju informacije, a provajderi ne, uz to slikajući internet servise kao grebatore koji koriste infrastrukturu provajdera da bi mlatili pare, računajući na mržnju američke javnosti prema onima koji žive od tuđeg rada.

Ova promena će uneti haos na tržište internet marketinga jer se čelnici marketinških firmi dugo bune na duopol Google-Facebook i traže druge načine kupovine podataka. Želja im se ispunila, ali su uz (po njima) zle monopolistički nastrojene korporacije dobili nešto još gore – monopolističke korporacije.

Google ISPašta

Pošto će marketinške firme podatke o aktivnosti korisnika moći da dobiju iz neposrednog i sveobuhvatnog izvora, očekivano je da će profitna margina Googlea i Facebooka stradati kako se provajderi budu etablirali na tržištu podataka.

Google se već našao u problemu sa reklamama. Mnoge velike kompanije povukle su svoje reklame sa Googlea zbog toga što ih je Google reklamirao na sajtovima terorističkog sadržaja, što je navodno štetilo ugledu kompanija. Google je najavio da će uskraćivati reklame sajtovima neprikladnog sadržaja, iznad čega opet lebdi spektar cenzure i demonetizacije tvoraca sadržaja sa kojim se Google ne slaže. Kao rešenje pominjao se i algoritam koji preciznije uparuje ciljne grupe sajtova i reklama, ali ako ste išta naučili čitajući naše tekstove, znate da ni to nije bezazleno rešenje. Google je sada finansijski primoran da cenzuriše, što mu daje podsticaj i opravdanje za zavođenje potpunog nadzora i gušenje izražavanja disidentskih stavova.

Google ima još sukoba sa provajderima. Google Fiber je posle blistavog starta doživeo zastoj, pošto su lokalni zakonodavci pod pritiskom ISP korporacija bacali ključeve u mehanizam razvoja ovog servisa. Iako su planovi za dalju ekspanziju stavljeni na čekanje, u sredinama gde je uveden, Fiber radi odlično i svima pruža sliku radikalno različitu od od internet ponude ISP korporacija. Postoji i teorija da je Fiber zamišljen kao demonstracija sile prema ISP kompanijama kako bi Google ojačao pregovaračku poziciju za npr. unapređivanje usluga.

Interakcije bahatih provajdera, popustljivih kongresmena i Googlea ubrzo će ponovo doći u središte pažnje povodom net neutrality uredbe, koju Ažit Pai, novi direktor FCC-a, želi da ukine, dok je Google podržava.

Srđan BRDAR