Mnogima se te jeseni 2008. godine činilo da od koncepta koji je predstavila tada veoma inovativna kompanija Google – neće biti mnogo

Da, verovali ili ne, operativni sistem Android ima već deset godina. Govorili su da je Google kompanija koja u sebi nema potencijal da iznese viziju koja je Androidu bila poverena. No, kao što nam je poznato – sve se to promenilo. Iz naših dlanova nekoliko godina kasnije je praktično nestala Nokia, na vrata slave se ušunjao iPhone i iPad, a Android je, verziju po verziju, uzimao sve veći kolač globalne podele.

Rane verzije Androida su za uzor imale Blackberry, čije su QWERTY tastature bile osnov za unos teksta. Sve dok Apple nije pokazao da svet ipak želi telefone sa ekranima osetljivim na dodir, i Android se mučio sa pravcem sopstvenog razvoja. U vreme kada su vodeće kompanije u svetu mobilne telefonije zaključavale ulazna vrata u sopstveni ekosistem, Google je odabrao strategiju koja će mu doneti ne samo novac, već i poziciju najjače marketinške kompanije u svetu tehnologije. Android je od svog začetka zamišljen kao otvoren operativni sistem, u tesnoj sprezi sa internetom, a u službi plasiranja Google servisa korisnicima širom planete. Setimo se samo koliko je buke bilo oko Google Maps aplikacije na Appleovim uređajima. Zamislite da je Google morao da za svaku svoju aplikaciju pregovara sa ekipom iz kompanija Apple, Microsoft i drugima. Uspešno kreirajući otvoreni sistem, kojeg će u godinama koje slede rado prihvatiti i manji i ne tako mali proizvođači tehnologije, Google je u postavljenoj strategiji pokazao izvanrednu upornost i postojanost.

Među kritičarima ranog Androida, svakako se izdvaja čovek koga će tehnološka istorija više pamtiti kao klovna i zabavljača, nego kao rukovodioca. Stiv Bolmer (Steve Ballmer), nekadašnji izvršni direktor kompanije Microsoft, umeo je poprilično žestoko da govori o Androidu. U proleće 2009. godine, Bolmer je Android otpisao kao ozbiljnog konkurenta, navodeći da Windows Mobile ima stostruko veću podršku i hardverskih proizvođača i telekomunikacionih operatera, a da je prednost Googlea u svetu pretrage kratkotrajna jer je „David ubio Golijata”. Verujemo da je Bing.com, koga je Bolmer video kao Davida u ovoj priči, svoju praćku zagubio i da je još uvek traži. Možda bi mogao da gugla, za promenu.

Rast broja uređaja, tehnoloških partnera i dostupnosti Androida je bio izuzetan. Zahvaljujući, pre svih, Motorola Droid telefonu, Android se upisao u anale računarstva. Druga verzija ovog operativnog sistema pokazala je kritičarima da je Android tu da ostane. Ni pune dve godine nakon prvog izlaska, Android je bio vodeći operativni sistem po broju uređaja na kojima je bio instaliran. U međuvremenu, iOS je pomeo konkurenciju iz kompanija Nokia, RIM i Microsoft, očistivši teren za brzopoteznog revolveraša.

Dominacija je Androidu donela puno toga dobrog, ali mu je ponešto i oduzimala. Setimo se samo problema sa aplikacijama. Pisane za popularni telefon iz Samsungove game, neretko su imale problema na HTC ili LG modelima. Sony bi izdao novi telefon koji bi privukao pažnju, ali bi aplikacije pisane za njega bile nedostupne na Motorola uređajima. Razlike u implementaciji na otvorenom operativnom sistemu su uzimale daha. Dva telefona sa istom verzijom Androida, istim procesorom i količinom memorije, ali različitom rezolucijom ekrana, često su imala veoma različito iskustvo u korišćenju iste aplikacije. Ovi problemi su bili vešto korišćeni od strane konkurencije, pre svega Applea, koji je sa relativno malim brojem uređaja u opticaju uspevao da svoju marginu drži astronomski visokom u odnosu na Google. Ubrzo se i Microsoft vratio u vode operativnih sistema na telefonima i Android je bio pod žestokim pritiskom. Relativno niska margina bila je mamac koji su mnogi videli kao priliku. Kao što nam je poznato, Microsoft je svoj pokušaj da (p)ostane bitan u svetu pametnih telefona neslavno završio. Apple je prestao da pravi telefone male dijagonale ekrana. Nokia se vratila. A Android? Android danas koristi više od dve milijarde uređaja na ovoj planeti. Pametni telefon više nije njegova jedina postojbina. Tablični računari, satovi i televizori su prvi dobili svoje verzije. Kućna tehnika čeka u redu.

I dok Google gasi pojedine svoje proizvode i linije, a neki njegovi, nekad najbliži partneri, lagano tonu u zaborav – drugi se vraćaju iz ponora. Svetom pametnih telefona danas vladaju proizvođači sa Dalekog istoka. Kao da je sve hardversko znanje u ovoj sferi danas u rukama dalekih azijskih nacija. Softversko, sa druge strane, leži u rukama dve američke kompanije. Jedna ima iPhone i prodaje najskuplje telefone na svetu. Druga ima Pixel, nakon što je imala Nexus, i prodaje naizgled besplatne ili makar jeftine usluge najvećem broju korisnika na svetu.

U kojoj od te dve priče leži kruna budućnosti? Saznaćemo brže no što nam se čini.

Momir ĐEKIĆ