Neki trenuci nas oblikuju i zauvek nam ostaju u sećanju. Prvo držanje za ruke, učenje vožnje bicikla, Mijatova prečka (prokleta mu frizura i srebrne kopačke)... Neki od tih momenata za moju generaciju bili su i opsedanje svakog PC računara, obično u kancelariji ili školi, na koji je neko od nas starijih i sa poznavanjem kompjuterske alhemije potpuno strane matorcima, koji su za tim računarima i radili, instalirao 3D pucačke igre.

Quake, Doom i Duke Nukem ostaće zauvek pohranjeni u kolektivnoj psihi nekoliko generacija koje su devedesetih godina prošlog veka uživale u plodovima za mnoge zlatnog doba razvoja igara. Zato ne čudi poplava naslova koji gađaju pravo u nezaštićeno, mekano meso nostalgije, neki manje a neki više uspešno. Sada smo dobili igru koja ne samo što pogađa, već pomenuto meso pretvara u mesne prerađevine u oblaku krvi uz neprimeren komentar. Legende – 3D Realms, koji stoje iza nezaboravnih naslova kao što su Duke Nukem 3D, Max Payne i Pray, angažovali su Voidpoint LLC da na originalnom Build Engine naprave svoj prvenac – retro pucačku igru Ion Maiden, pardon Ion Fury. Naime, legende teškog metala ili neko iz njihovog marketinškog tima uspeli su da pronađu „sličnosti” sa likom (glavna junakinja po njima predstavlja alter ego ili nešto već) alfe i omege benda – Stiva Herisa, maskote Edija i sličnih čudnih detalja. Kompromis je nađen u promeni imena (verovatno jedina realna kočnica) i razvoj igre je nastavljen. Još jedno „parče trivije”, Build Engine poslužio je za razvoj igre PowerSlave (Exhumed u Evropi) iz 1996. godine, čiji naziv je naklon istoimenom albumu benda Iron Maiden. U to vreme ovo očigledno nije predstavljalo problem, štaviše – verovatno im je imponovalo.

Ion Fury predstavlja klasičnu run and gun pucačinu dobrih starih devedesetih, ali je u pitanju kompletno nova igra. Zaplet, ako možemo tako da ga nazovemo, jeste očekivan. Nešto je trulo u Neo D.C. i Shelly „Bombshell” Harrison (inače junakinja manje uspešne igre nazvane po njenom call signu) je zamenila svoj humanistički zanat demontiranja eksploziva za tepački arsenal i došla da izbaci đubre. Nakon serije kratkih stripskih sekvenci, bacate se pravo u vatru. Horde kibernetičkih kriminalaca Doktora Jadusa Heskela zaposele su grad, a na našoj junakinji je da im promeni agregatno stanje i idejnog vođu podseti šta se dešava sa naučnicima koji odluče da „unaprede svet”, održavanjem kratkog kursa anatomije i Njutnovih zakona.

Ovako se prave igre! Izuzetno glatko izvođenje, brižljivo dizajnirani nivoi i muzička podloga koja je deo scenografije i savršeno se uklapa u simfoniju razaranja i sve to u samo 100 megabajta! Iz vremešnog enginea je znalački izvučeno sve što se izvući može i Ion Fury ne izgleda kao bilo koja namerna retro mamipara, već kao moderna igra koja igrom slučaja ima grafiku iz vremena kada su se fotografije još uvek razvijale. Ukoliko ste igrali bilo koji 3D shooter, odmah ćete pohvatati sve. Kroz prozore i prolaze se jasno vidi dubina perspektive i nema nalepljenih tekstura, svaki predmet ili deo okoline koji vam se učini da je upotrebljiv ili lomljiv – upravo i jeste, i hvala nebesima što nema osvetljivanja niti bilo kakvog obeležavanja, pa morate (malo) da masirate vijuge. Svaka zona sastavljena je iz povezanih celina u kojima ćete skakati po krovovima, pentrati se po njima i zavlačiti se i plivati po cevima i podzemnim tunelima velikih infrastrukturnih projekata. Razvojni tim je vratima za koje je potreban ausvajs, terminalima, liftovima i skrivenim tunelima, dodao i specifične bafove, mozgalice, lomljiva stakla, kao i realna ogledala. Naprosto na svakom ćošku imate neki interaktivni deo mape koji se izdvaja i čini igranje zanimljivijim.

Sve ovo koristićete za sticanje pozicione i taktičke prednosti nad protivnikom koji ima višestruku brojčanu nadmoć. Kako je priroda vašeg posla teška i sanitarna, protivnici će biti brojni, raznovrsni i neumoljivi. Napadaće vas sa zemlje, ispod zemlje i iz vazduha, a i neki delovi mapa biće smrtonosni. Na sreću, ovo je malo ozbiljnija igra, te su zamke opasne po sve i uživaćete kad uspešno „navučete” naivčinu na ekspres liniju za čistilište.

Za obračun je neophodno i svijetlo oružje i, u skladu sa žanrom, mnogobrojno je i raznovrsno. Kako je Shelly pripadnik snaga reda i zakona osnovno, oružje su joj pištolj i pendrek. Ipak, ne bilo kakvi pištolj i pendrek. Revolver sa tri cevi i dvorednim burencetom (takve skalamerije su zapravo postojale) služi za brzo zasipanje protivnika na skoro svim daljinama, a ima i mod preciznog pogađanja sa dva metka ukoliko metu držite na nišanu par sekundi. Palica, pored osnovne funkcije augmentacije, može i da elektrifikuje. Svako oružje ima alternativnu funkciju, bilo da je u pitanju različita municija, zona rasturanja ili drugačiji vid paljbe. Tu je i „maskota” igre – prateća bomba! Protivnici su jednako raznovrsno naoružani i sasvim dobro koordinisani. Na sve bolje ili lošije deluje određeni „pelcer” pa ćete stalno šaltati kroz oružje. Dodatni šmek igri dodaje grimasa glavne junakinje pored merača preostale životne energije koja će se menjati, dok će lice biti izubijano i krvavo. Takođe, kad odlučite da odustanete, igra će vam se rugati kako ste kukavica, komentarisati koliko loše nišanite i slično. I pored izgleda i starijeg enginea, igra neće raditi na Pentiumu 2 i ipak zahteva 64-bitni procesor, modernu integrušu i pola giga video-memorije za rad, dok će na svemu jačem blještati u svojoj pikselizovanoj neonskoj raskoši.

Ion Fury je redak svetli primer igre koja uspeva da bude omaž starim vremenima sa neskrivenom udicom za nostalgičare koja je pritom dovoljno moderna i, što je najbitnije, stabilna i neće brzo dosaditi ili frustrirati igrača. Naprotiv, kombinacija fluidne akcije, prelepih nivoa, muzike i tempa i dosta sadržaja garantuju da igrač ovom naslovu može da se vrati, a razvojni tim svesrdno podržava modove, što će igri dodatno produžiti životni vek.

Danilo LUKINOVIĆ