Kada neko, u novije vreme, uzme da „doradom obogati” neki kamen temeljac zapadne književne zaostavštine, uglavnom dobijemo nešto tipa „Gordost i predrasude i zombiji”, dok se ostvarenja koja uspešno koriste klasike kao odskočnu dasku daleko ređe viđaju. Igre su po pitanju ovog trenda verovatno još gore od književnosti i filma, a odrednica „prvenac indie studija” je u sličnom rangu sertifikacije kvaliteta kao i moderna igračka reinterpretacija književnog remek-dela. Zamislite naše iznenađenje kada je mali razvojni tim Golden Glitch uspeo da svoju ingenioznu premisu iznese na najbolji mogući način i potpuno opovrgne sve pomenute klišee i trendove.

U svakom poduhvatu treba ići na veliko, što je i ovaj put dokazano. Elsinore je utemeljen, ni manje ni više, nego u najpoznatijem delu fikcije u istoriji zapadne kulture – Šekspirovom „Hamletu”. U čuvenu tragediju je integrisan zaokret u vidu osnovne premise filmskog megahita „Dan mrmota” (možda je ipak bliži „Happy Death Day”). Radnja se odvija unutar zidina Elsinora, zamka iz Hamleta po kom je igra nazvana, a igrač je stavljen u ulogu Ofelije koja, kao što svi koji su pazili na srpskom u srednjoj znaju, fatalno skonča. Igra stvarno počinje kada se Ofelija ponovo budi u vremenskoj liniji koja odgovara početku drugog čina drame i shvata da je zarobljena u vremenskoj petlji. Kako bi se izbavila, naša heroina mora da pohvata niti kompleksnih međuodnosa i interakcija između ostalih likova kako bi rešila sijaset misterija Elsinora i prokljuvila kako može da predupredi fatalne posledice po svoje bližnje.

Ovo je detektivska avantura u pravom smislu te reči, igra je poprilično izazovna, zahteva dosta razmišljanja i planiranja, a juriti više tragova u isto vreme po vremensko-prostornoj ravni će namučiti i zabaviti čak i najzahtevnije igrače. Manje ambiciozni će juriti jednu po jednu misteriju, što produžava igru i goni vas da pregurate brojne smrti i dosta vremena provedete čekajući (srećom, tu je fast forward). Igra vas apsolutno ne vuče za rukav i u svakom trenutku možete do mile volje istraživati svaki kutak impresivno konstruisanog zamka, prisluškivati neku od bezbroj interakcija likova ili pričati sa njima na neku temu. Nelinearnost ipak nije apsolutna, već se iza mehanike tragova krije dobro osmišljen tok priče koja se otkriva kako rešavate misterije. Dijalozi su koncipirani u vidu saznanja koje delite sa likovima, nakon čega sledi njihova reakcija. Ovde treba koristiti zdrav razum, jer zaista ne treba biti genije pa pretpostaviti šta će da se dogodi ako Klaudiju kažete da znate da je ubio brata. Svaka opcija tokom dijaloga za sobom povlači posledice i ponašanje likova zna iz korena da se promeni. Tako da pojedinačne petlje mogu biti radikalno različite, a svojim delovanjem možete onemogućiti odvijanje događaja koji su vam bitni za neki trag. Timeline interfejs vam omogućava da vidite šta može da se desi u trenutnoj vremenskoj liniji. Dosta mozganja i nelinerane zabave smeštene u briljantno napisan mikrokosmos poznate drame čini da ovo bude jedna od inteligentnijih, aktivnijih i inovativnijih avantura generalno.

Tvorci igre su u poznate okvire „Hamleta” dodali nove ženske likove, od kojih su neki stvoreni potpuno od nule, dok su drugi genderswap verzija postojećih likova iz Šekspirove drame. Tako su, na primer, Gilderstern i Rozenkranc žene. Pored promene pola, njima i glavnoj junakinji izmenjena je i boja kože, verovatno radi „inkluzivnosti”. Ovaj potez je donekle očekivan ako poznajete zapadnu indie zajednicu, ali ako je moguće da se likovima iz skandinavskog miljea poveća nivo melanina u koži, onda je Elsinore primer toga. Tako je rasa menjana sporednim likovima, a njihove pozadinske priče kojih se Šekspir nije doticao napisane su tako da njihov izgled ima smisla. Pažnja koja je čak i u ovom slučaju vidljiva još je očiglednija kada se u obzir uzmu druga odstupanja od izvorne drame, koja su neophodna zbog narativne mehanike igre, pošto istražujete i strane Elsinora koje su izvan fokusa drame. Ako vas je oduvek zanimalo šta radi Gertruda dok joj sin divani sa lobanjama, to sada ne samo da je moguće, već je verovatno i obavezno tokom vaše detektivske avanture ka izbavljenju. Sve izmene i proširenja su izvedene tako da izgledaju verodostojno u kontekstu izvornog dela, što je zaista impresivno imajući u vidi broj varijabli. Centralna premisa se idealno uklapa u motiv Ofelijinog spontanog sunovrata u ludilo prikazanog u drami. Remek-delo derivativne umetnosti, što nikako nije tvrdnja koju bismo dali paušalno, pogotovo zato što je u pitanju „Bard sa Ejvona”.

Vizuelni stil je jasno utemeljen u slikarstvu vodenim bojama, sa grublje predstavljenim pozadinama kako bi stilizovani detalji došli do izražaja na likovima i portretima koje vidimo tokom dijaloga. Igre svetlosti i jarkih boja (ipak je više Dizni nego Rembrant) su prelepe, dok noć i pojedine lokalitete krasi daleko svedeniji i mračniji prikaz. Glasovna gluma je ograničena na kratke opaske prilikom započinjanja dijaloga, što ponekad nervira, a svakako ostaje žal što sav tekst igre nije u potpunosti odglumljen. Muzika se, sa druge strane, sastoji od melodija kakve su se i slušale na prelazu renesanse u barok, kada je Šekspir stvarao.

Ako ste fanatični poklonik opusa Viljema Šekspira, koji baš voli da optereti svoje sive ćelije, onda kao ocenu slobodno možete uzeti čistu stotku pošto je ovo igra koju ste čekali celog života i čije mane nećete ni primetiti. Većini igrača, koji ne spadaju u pomenutu kategoriju, Elsinore ostaje izazovna, inventivno sklopljena i pametno napisana avantura, što i dalje nije za bacanje.

Srđan BRDAR