Sierra Pro Pilot je rezultat dvogodišnjeg studioznog razvoja i svakako zaslužuje epitet najozbiljnijeg PC sistema za letačku obuku. Velika pažnja je posvećena apsolutnim početnicima, kako bi se kroz Sierra Pro Pilot upoznali sa teorijom i praksom letenja i preskočili Microsoft Flight Simulator kao stepenicu u razvoju. Udžbenik koji se dobija uz originalni program već u startu impresionira ozbiljnošću pristupa kojom korisnika upoznaje sa letačkim procedurama, navigacionim instrumentima i tehnikom navigacije, aerodinamikom i tipovima aviona. Stiče se utisak da ovo štivo daleko prevazilazi okvire samog SPP-a, i dragoceno je za svakoga ko želi da nauči osnovne stvari o letenju uopšte. Da ne bi sve ostalo samo štampano slovo na papiru, tu je i drugi programski CD koji je u celosti posvećen školi letenja.

Naravno, ozbiljnost pristupa logično se nastavlja i na izradu kontrolnih tabli za avione kojima možete upravljati, na kojima je svaki prekidač apsolutno funkcionalan, a procedura paljenja motora i uključivanja električnog sistema u letelici verno odražava stanje stvari u realnom avionu o kome je reč. Na raspolaganju vam je pet modela aviona, počev od školske Cessne 172, zaključno sa poslovnim mini-jet-om Cessna Citation 525. Dakle, za sada, u SPP-u neće biti upravljanja putničkim grdosijama, ali videćemo kakve će dodatke doneti dalji razvoj programa koji se logično očekuje. Mapiranje terena verovatno je najimpresivnija karakteristika SPP-a: pokriven je svaki pedalj teritorije S.A.D., reljefom koji je izrađen na osnovu satelitskih snimaka vegetacije i elevacije terena. Ovo je urađeno sa toliko pedanterije, da je potpuno isključena mogućnost da steknete utisak koji je čest u polovično izrađenim sceneryima MSFS-a, kako su planine samo skup poligona neprirodno bačenih na ravnicu bez ijedne grbe. Kuda god da letite, kontinuitet terena je logičan, planinski lanci se nadovezuju, kotline, jezera, reke, kanjoni prirodno se pomaljaju između njih, a urbana područja ne izgledaju kao jedan novobeogradski blok repliciran hiljadu puta. Međutim, čak i na planu mapiranja terena može se uputiti ozbiljna zamerka da je aerodromska infrastruktura nikakva, kao i da su prilazna svetla i oznake na pistama skromniji nego u MSFS.

Jedan od udarnih slogana Sierrine ekipe vezan za ovaj program je „Realizam i preko 30000 stopa”, koji verovatno aludira na nesrećno rešeno mapiranje pejzaža u MSFS kada ste na velikim visinama, kada teksturirani segment terena iznad koga letite često ima neprirodan kvadratni oblik. Ovakvih pojava zaista nema u SPP-u, odnosno promena vidljivosti sa povećanjem udaljenosti zaista deluje veoma uverljivo, sa izvanrednom izmaglicom iz koje se pojavljuju udaljeni detalji reljefa. Međutim, za razliku od MSFS, vidljivost u SPP-u je konstantna, što znači da ne možete nikako da simulirate letenje u uslovima drastičnije ograničene vidljivosti. Zamerka bi se mogla uputiti i na izgled oblaka, koji ne deluju nimalo „paperjasto”, već izgledaju kao da su krejonima nacrtani na nebu. A i kako bi moglo biti drugačije, kada je prikaz u 256 boja! Imate utisak da to znači da SPP uopšte nema 3D akceleraciju? Niste se prevarili. Ako se za sitne propuste još i može gledati kroz prste, nedostatak podrške za 3D akceleratore, u današnje vreme, teško da se može shvatiti, pogotovo još ukoliko je reč o programu koji ima ozbiljne ambicije da parira FS98. Posledica toga je činjenica da pri letu na malim visinama nikako ne možete prenebregnuti „kockasti” izgled tekstura tla (zbog odsustva 3D filtriranja), a brzina animacije je zaista tragična - čak i na Pentiumu II skrolovanje je sve samo ne glatko.

Upravljanje avionima je preteško - letelice su jako inertne, naročito lenje u penjanju. Koliko god Sierra to želela da opravda „realističnošću” modela, moj utisak, a i kolega koji imaju iskustva u upravljanju avionima uživo, je da su ipak ispali malo „prerealistični”. Neće vam mnogo pomoći čak ni posedovanje pravog CH Virtual Pilot letačkog upravljača, ni njegov trimer neće moći bitnije da popravi stanje stvari. U svetlu tog silnog „realizma” jako je teško tolerisati jedan bag koji čak ni pomenuti patch ne uklanja - pojava da, ukoliko ste ubrzavali protok vremena i pritom bez vraćanja na 1x pokušavali da izvedete neki zaokret, avion nastavlja da se kreće pravo, što će reći, iz vaše perspektive, postrance! Bilo bi zanimljivo čuti kakvi su „zakoni fizike” tu primenjeni.

Navigacija predstavlja još jednu jaku stranu SPP-a, u osnovni program su već integrisani razni alati koji se kod MSFS mogu dobiti u vidu pomoćnih programa. Pre svega tu je planer letova kojim možete odrediti polazni aerodrom, ciljni aerodrom, kao i koridore koje ćete koristiti. Pritom vam nisu potrebne letačke mape, jer su sva navigaciona sredstva i aerodromi već implementirani u veliku mapu S.A.D., treba samo da klikćete po njima i odredite rutu. Tako napravljen plan leta može da se snimi, a zatim možete u potpunosti da se oslonite na vođstvo kontrole letenja, sa kojom imate glasovnu komunikaciju. Naravno, niste prepušteni tuđem „ljudskom faktoru”: vrlo precizni navigacioni instrumenti pomoći će vam da u svakom trenutku znate gde ste, a od ogromnog značaja biće GPS sistem, mnogo većeg stepena informativnosti od onih koji su napravljeni kao zasebni programi za FS98, preko koga ćete moći da dobijete sve podatke o navigacionim sredstvima i aerodromima u svojoj bližoj i daljoj okolini. Pored ovakvog kompleta navigacionih uređaja, nema izgleda da se izgubite među 3000 američkih aerodroma.

Kada se saberu svi utisci, nameće se zaključak da je Sierra Pro Pilot program koji obećava. S obzirom da je reč tek o verziji 1.0, sitni propusti se mogu zanemariti, na krupnije ukazati sa razumevanjem i uverenjem da će ubrzo biti otklonjeni, a uprkos (ili možda - zahvaljujući?) svemu, čak i ova verzija može da pruži sate sjajne letačke avanture.

Aleksandar VELJKOVIĆ